Ko se usudio da uhapsi papu? Nudio mu je 2 miliona franaka godišnje, ali Pije VII nije želeo da prihvati njegovu vlast

Željan da nametne svoju vlast širom Evrope, slavni državnik je 1808. godine poslao svog generala u Vatikan i suočio papu Pija VII sa teškim izborom.

Izvor: Profimedia

Napoleon Bonaparta je želeo da učvrsti svoju vlast tako što je od Кatoličke crkve tražio da potpišu konkordat, prema kom bi papa dobio određene beneficije. Nakon potpisivanja izgledalo je kao da su sukobi između Francuske i Vatikana završeni, a Pije VII je čvrsto verovao da neće doživeti sudbinu svog prethodnika.

Ipak, kada su 2. februara carske trupe ušle u Rim, papa je morao da se povuče u palatu Kvirinal. Delovi teritorije kojima je upravljao su pripojeni Кraljevini Italiji, ali caru ni to nije bilo dovoljno. Godinu dana kasnije, nakon neočekivanog poraza u bici kod Eslinga, Napoleon je želeo da oda utisak moći i 27. maja 1809. godine, dekretom pripaja preostale papske teritorije. Pije VII je zauzvrat mogao da nastavi bezbrižan život u Rimu kao marioneta, uz novčanu pomoć od dva miliona franaka na godišnjem nivou. Ovog puta odlučio je da podigne glas.

Carev zarobljenik

Stoga je 10. juna objavio memorandum u kome je ekskomunicirao Napoleona. Sve ovo je rezultiralo građanskim nemirima i besom cara, koji je naredio njegovo hapšenje. U noći između 5. i 6. jula, general Etjen Radet poveo je silu od hiljadu vojnika, policajaca i regruta iz novostvorene Građanske garde u Kvirnal kako bi od Pija zatražio da se odrekne suvereniteta i da poništi bulu o ekskomunikaciji. 

Pije VII je odgovorio: "Non possiamo, non dobbiamo, non vogliamo", odnosno: "Ne možemo, ne smemo, ne želimo". Pošto je papa odbio da se pokori, Radet je naredio njegovu deportaciju u Francusku. Dug put je bio težak za 67-godišnjeg muškarca slabog zdravlja, a kod Sijene mu se desio peh sa kočijom nakon čega je završio u blatu. U mesecima koji su usledili, Napoleon je pokušavao da ga pridobije, ali on se pokazao kao čvrst orah - odbio je njegov novac, nije prihvatao biskupe koje je postavio i nije želeo da poništi njegov brak sa Žozefinom. 

Svoju slobodu Pije VII je dočekao nakon Napoleonove abdikcije, a u maju 1814. godine je trijumfalno ušao u Rim. U istoriji će ostati upamćen kao borac protiv ropstva, ali i po navodnom izvođenju čuda za vreme mise. Sve ovo je dovelo do toga da papa Benedikt XVI, tokom 2007. godine započne proces njegove kanonizacije.