Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

POSTSOCIJALISTIČKA EPIDEMIJA: Kako je raspad SSSR-a uticao na širenje “bolesti siromašnih” u Gruziji?

Autor Milan Rogić

Nakon raspada SSSR-a, 1991. godine u Gruziji, dolazi do ogromnog broja zabeleženih slučajeva zaraženih botulizmom. Kako je raspad snažne Unije doveo do širenja "bolesti siromašnih"?

 Stariji čovek prodaje sitnice na ulici u Tibilisiju Izvor: PhotoStock-Israel / Alamy / Alamy / Profimedia

Sunovrat SSSR-a 1991. godine, nije poštedeo ni jednu njenu bivšu članicu. Ozbiljne negativne posledice raspada entiteta koji je postojao skoro sedamdeset godina, ogledale su se u društveno-ekonomskom rasulu, kako njegovih država prethodnica, tako i naslednica. U jednoj maloj zemlji, na samom raskršću Evrope i Azije, međutim, početkom devedesetih godina prošlog veka - dolazi do veoma neuobičajene pojave za to vreme.

Naime, građani Gruzije primećuju da je nakon raspada SSSR-a, sve veći broj zabeleženih slučajeva ljudi zaraženih botulizmom - takozvanom "bolešću siromašnih", čija je prisutnost u većini mesta na svetu, medicinskim i tehnološkim sredstvima, smanjena na minimum. Tim američkih istraživača, na čelu sa psihološkinjom Elizabet Dan, tada je posetio Gruziju, a sve u cilju da odgovore na pitanje: Kako je do ovoga došlo?

SSSR - isti standard za sve članice

Gruzija je ostala pripadnica Sovjetskog Saveza sve do njegovog formalnog raspada koji se u više etapa dešavao do kraja 1991. godine. Niz društveno-političko-ekonomskih načela, kojima je čitav SSSR bio objedinjen, potpuno je nestao sa gašenjem poslednjih institucija Sovjeta. Zakoni kojima je Savez omogućavao jedinstvo i ravnopravnost, standard koji je važio za sve - ogledao se upravo u sveprisutnosti države, kao idealu socijalizma.

O jednoj od primarnih potreba ljudi, prehrambenoj industriji, u SSSR-u, naravno - odlučivalo se u njegovom političkom i ekonomskom centru, Moskvi. Hrana se proizvodila unutar država članica, da bi se kasnije slala u prestonicu na kontrolu, a tek zatim redistributovala širom Unije. Iz ovog razloga, na primer, bugarske punjene paprike, mogle su se kupiti u supermarketima u Gruziji. Održavajući sliku moćnog, centralizovanog političkog konstrukta, države koja mora biti tu za svoj narod, SSSR je modernizovao i standardizovao prehrambene navike svojih građana.

 Bakterija Clostridium botulinum
Bakterija Clostridium botulinum
Izvor: Wikimedia Commons (Javno vlasništvo)

Proizvodnja hrane u Gruziji pre i nakon ulaska u SSSR

Pre ulaska u SSSR, Gruzijci su većinu hrane čuvali u zemljanim posudama koje su zakopavali u zemlju, specijalnom metodom konzervacije i hranili su se gotovo isključivo tradicionalnim gruzijskim jelima. Ipak, prethodnici onih koji su odrastali u Socijalističkoj Republici Gruziji, imali su posebne tehnike kojima bi se izvršila gotovo stoprocentna prevencija od širenja bakterija i bolesti, izmeđuostalog - botulizma. Izazivač ove bolesti je bakterijaClostridium botulinum, koja u spoljnoj sredini obrazuje spore, a zatim i kontaminira meso, ribu, voće, povrće i druge hranljive produkte. Do zaraženosti hrane, najčešće dolazi prilikom neadekvatnog konzerviranja.

Za generacije koje su odrastale u socialističkoj Gruziji, od 1922, pa sve do njenog političkog sloma početkom devedesetih, koncept supermarketa podrazumevao je uobičajen način prehrane. Država "socijalističkog blagostanja", postarala se da 760 miliona konzervi koje su se u Gruziji godišnje proizvodile, najpre nađu put do državne mornarice, a zatim i do svih građana. Prelazak na novi sistem ishrane, za naraštaje Gruzije XX veka, značio je jednostavniji način života, prihvatanje egzotičnih namirnica, ali i zaboravljanje tradicije. Činjenica je da većina, makar mladih ljudi, neposredno pre nego što će se SSSR raspasti 1991. godine - nije vešto baratala mnogim starinskim metodama, poput one za tradicionalno konzerviranje hrane.

Raspad SSSR-a, politički sukobi i širenje botulizma

Nakon raspada SSSR-a, politička scena u Gruziji postaje haotična, socijalistička buržoazija biva isterana i zamenjena novim ljudima, često desničarskog opredeljenja. Dolazi do krvavog građanskog rata, sukobom sa Južnom Osetijom i Abhazijom, što dovodi do zaoštrenja odnosa sa Rusijom. Ekonomska struktura se raspada, fabrike se zatvaraju i propadaju, i čitava infrastruktura i distribucija se urušavaju. Visoke cene uvozne hrane koja se tada mogla kupiti u supermarketima, ali i osećaj opšte korupcije, kao posledice političke nestabilnosti - doveli su do pojave da se ljudi sve više oslanjaju na sopstvene sposobnosti kada je u pitanju proizvodnja bazičnih potrepština.

Nepravilno konzerviranje i nehigijenski uslovi kojima je hrana izlagana, međutim - dozvoljavale su sporama botulizma da stvore neurotoksine i gasove koji izazivaju bolest. Godine 1991, stopa botulizma u Gruziji bila je devedeset posto veća nego u Americi.

Iz ovog razloga, autorka Elizabet Dan, u svom istraživanju navodi da je država upravo ta koja stvara i menja sfere i prostore. Takođe, ona napominje da je neplodonosno posmatrati državu kao uvek sveprisutnu, bilo da se radi o socijalističkom, neoliberalnom ili nekom drugom vidu vladajuće ideologije.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka