Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ko je bio najbogatiji čovek u rimskoj istoriji? Od njega je novac pozajmljivao Julije Cezar, a kraj je dočekao u mukama

Autor Aleksandra Cvetić

Marko Licinije Kras je u istoriji ostao upamćen kao najbogatiji čovek Rima, a ono što ga izdvaja od drugih konkurenata je bezgranična pohlepa i beskrupuloznost koju je pokazao tokom sticanja bogatstva.

 Najbogatiji čovek Rima-0021024042.jpg Izvor: Profimedia

NJEGOVA PORODICA imala je slavno plemićko poreklo. Ipak, bogatstvo koje je stekao otac Marka Licinija Krasa, Pontifeks Maksimus i konzul Publije Licinije Kras krajem 3. veka p.n.e., vremenom je nestalo. To ga, međutim, nije sprečilo da izgradi uspešnu političku karijeru, bar dok 87. godine p.n.e. nije izbio građanski rat u kome su on i jedan od njegovih sinova izgubili živote.  

Vreme je za osvetu

Marko Licinije Kras je nakon smrti oca i brata postao svestan da mu je život u opasnosti dokle god se nalazi u Rimu, stoga se sklonio u Hispaniju. Iz strahu da bi čak i tamo neprijatelji mogli da ga nađu, osam meseci se zajedno sa tri prijatelja i deset robova skrivao u pećini blizu Malage. Tek nakon što je Kina ubijen 84. godine p.n.e., mogao je bezbedno da se vrati u svoj dom. 

Sloboda nije bila jedina pogodnost koju je stekao, veći i politički položaj. Sada su gonjeni neprijatelji, a sam Sula je protiv njih primenio proceduru proskripcije - javni spisak ljudi koji su proglašeni odmetnicima, a koje je svako mogao da ubije i čija je imovina konfiskovana.

Oko 40 senatora, 1.600 vojnika i 4.000 građana pretrpelo je ovu vrstu kazne, a njihova imovina je privukla mnogobrojne kupce. Tada je i Kras započeo unosan posao - eksproprijaciju, zaplenu i kupovinu imovine bogatih građana po veoma niskim cenama - što mu je donelo neizmerno bogatstvo. 

Nakon što je Sula imenovao još 300 novih senatora, kurija je dostigla 600 članova. Ovi novi članovi su morali da neguju plemenit i dostojanstven imidž, zbog čega su bili zainteresovani za kupovinu konfiskovanih palata i imanja. Kras je iskoristio priliku i svoje novostečene vile je preprodao po mnogostruko većim cenama.

Pored toga on je shvatio i da su požari i urušavanje kuća u Rimu neizbežni, stoga je počeo da otkupljuje spaljene zgrade ali i one pored njih - koje su vlasnici davali po niskim cenama jer su bili u strahu iščekivajući najgore. Ubrzo je veći deo Rima postao njegov. Istovremeno je stvorio tim od 500 robova i graditelja čiji posao je bio da raščiste parcele i zgrade - a zatim ih iznajmljuju ili prodaju. 

Robovlasnik i zelenaš

Pored nekretnina, posedovao je i rudnike srebra u Hispaniji. Plutarh navodi da ova bogatsva nisu ništa u poređenju sa količinom kvalifikovanih robova koje je posedovao. Kras je prema njegovim navodima lično brinuo da svaki od njih prođe kroz određene obuke kako bi se specijalizovali u određenoj oblasti. Njegovi robovi su bili pisari, kujundžije, administratori, poslužitelji, čistači. Zahvaljujući ogromnom kapitalu koji je prikupio, vremenom je počeo da se bavi i zelenaštvom. 

Naplaćivao je ogromne kamate, ali je pozajmice koristio i da bi stekao političke saveznike - poput Gaja Julija Cezera kom je na početku karijere pozajmio 830 talenata. Ipak, i pored sve pohlepe Kras je uspeo da pridobije naklonost naroda kako bi postigao svoje ciljeve. Priređivao je velike svečanosti i iz sopstvenih sredstava nabavljao žito. Ova velikodušnost mu je pomogla da obezbedi potrebne glasove kako bi bio izabran za cenzora.

Krasov kraj

U godinama koje su usledile, Kras je stekao istaknutu ulogu u politici. Godine 59. p.n.e. bio je deo prvog trijumvirata, zajedno sa Pompejem i Cezarom. Četiri godine kasnije poltika mu je otvorila put ka ambicioznom poduhvatu - ratu protiv Parćana. Ali kampanja je završena katastrofalnim porazom u bici kod Karasa, nakon čega je Kras uhvaćen i pogubljen.

Antički istoričari nude dve verzije njegove smrti. Prema Plutarhovim rečima, otmičari su mu odsekli glavu i ruku i poslali ih partskom kralju. Kasije Dion s druge strane navodi da su Parti, svesni njegove reputacije sipali rastopljeno zlato u njegovo grlo kako bi mu utolili žeđ za bogatstvom. 

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka