Sin roba koji je vladao Rimom manje od tri meseca: Makijaveli ga je hvalio, a pretorijanci su ga ubili

Sin oslobođenog roba koji je stupio na presto u Godini pet careva je ostao upamćen po svojoj veoma kratkoj vladavini ali i "tužnom kraju" o čemu je diskutovao i firentinski filozof Nikolo Makijaveli.

Nema mnogo informacija o njegovom poreklu, sem da je rođen 1. avgusta 126. godine i da iako je bio sin oslobođenog roba njegova porodica nije imala finansijskih poteškoća pošto je studirao i u mladosti postao nastavnik gramatike. Sredinom drugog veka n.e. je stupio u vojsku i istakao se svojim umećem u borbama protiv Parćana. Zbog čega je komandovao raznim jedinicama u Siriji i Britaniji, ali i dobio službu na Dunavu i Rajni tokom invazije germanskih plemena 169. godine. 

Nakon što se vratio u Rim 189. godine služio je kao prefekt grada, a nakon tri godine je postavljen za konzula. Međutim, vrlo brzo se pokazalo da se autokratska vladavina cara Komoda graniči sa ludilom, što je dovelo do zavere i njegovog ubistva u kadi. Svega par dana kasnije, Pertinaksa je za novog cara proglasila pretorijanska garda, dok je njegov tast Tito Flavio Sulpicijano postavljen za prefekta grada sa namerom da popravi imidž sina oslobođenog roba i učini ga prihvatljivijim kod staromodnih senatora.

Istorijski izvori tvrde da novi vladar nije živeo u velikoj raskoši i da je sprovodio određene mere - kao što je proterivanje doušnika ili podela neobrađene zemlje među doseljenicima zemljoradnicima i redovno prisustvovao sednicama. Sve je to doprinelo njegovoj početnoj popularnosti među onima koji su se nekada plašili Кomoda.

Ali njegov problem o kom je 12 vekova posle u svom delu "Princ" pisao i Nikolo Makijaveli je bio taj što nije uspeo da zadobije naklonost pretorijanske garde. On je objasnio da su carevi Marko Aurelije, Pertinaks i Aleksandar Sever bili "skromni, ljubitelji pravde, neprijatelji surovosti, humani i ljubazni", ali da su svi sem prvog našli "tužan kraj". Razlog kraja Pertinaksa je bio taj što je "postavljen za cara protiv volje vojnika, koji su navikli da razuzdano žive pod Кomodom i nisu mogli da podnesu taj pošten život na koji je Pertinaks želeo da ih svede. Njihovoj mržnji se pridružio i prezir ... i on je potonuo već u prvim trenucima svoje vladavine".

Istoričari danas smatraju da je delimičan razlog njegovog brzog kraja bilo i obećanje velikodušne donacije koju je obećao pretorijancima, ali koja je ostala neplaćena uprkos carevim naporima da prikupi novac. Pertinaks je već početkom marta 193. godine morao da se nosi sa zaverom protiv njega, kada su zaverenici otkriveni i osuđeni na smrt.

Nova zavera - drugačiji kraj 

U danima nakon zavere atmosfera je bila napeta, a već 28. marta je izbila pobuna u kasarni pretorijanske garde jer su dobili samo polovinu od obećane donacije. Grupa vojnika upala je u palatu, a umesto da beži Pertinaks je pokušao da pregovara sa svojim vojnicima i iako je bio na ivici da ih ubedi da odustanu od svog stava, jedan od njih ga je ubio. Nekoliko sati kasnije, senator Didius Julianus je upao u štab pretorijanaca i ponudio im lepu nagradu za podršku nakon čega je proglašen za novog cara.

Ovi događaji su u istoriji Rima ostali upamćeni kao Godina pet careva, kada je u Rimu u kratkom vremenskom periodu došlo do nasilja i krvavih sukoba koji su doveli do brzih smena na vlasti. Nestabilnost je okončana kada je Septimije Sever sredinom 193. godine proglašen za cara, nakon čega je pogubio vojnike koji su ubili njegovog bivšeg saradnika Pertinaksa i organizovao državnu sahranu za njega.