Tokom vekova britnaska kraljevska kuća je preko ugovorenih brakova, stvorila rodbinske veze i sa nemačkim plemićima što je dovelo do toga da njihovi moderni naslednici imaju mnogo više nemačke krvi nego što se misli.
Kada je pre tri veka, 12. avgusta 1712. godine, nemački knez Georg Ludvig od Hanovera proglašen engleskim kraljem - dobio je ime Džordž I. On je tako postao jedini mogući naslednik britanske krune i prvi Nemac koji će biti na njenom prestolu. Podanici u kraljevstvu u početku nisu bili oduševljeni, a zabeleženo je da se unaokolo pojavljivao sa dve metrese, kao i da je jedva govorio engleski, te da nema manire.
Ipak, Britanci su uskoro primetili da Džordž I, uspešno vlada. Ugušio je dva škotska ustanka, ustanovio dvopartijski sistem koji važi do danas, izgradio ratnu mornaricu i proširio britansku imperiju.
Ostali Džordžovi
Njegov unuk, Džordž III je prvi kralj nemačkog porekla koji je rođen u Engleskoj, međutim toga nije sprečilo da za ženu uzme nemačku princezu Šarlote fon Meklenburg-Štrelic, sa kojom je dobio petnaestoro dece. Ipak, Džordž III je bolovao od poremećaja metabolizma koji je doveo do teških psihičkih smetnji i ograničio njegovu sposobnost da vlada.
Stoga je njegov sin još za očeva života 1820. godine, krunisan za kralja kao Džordž IV. Njegov razuzdan život ga kod podanika čini neomiljenim, a dobija i nadmika "Debeli". Kada je umro, Britanci nisu tugovali jer je rasipništvom i ekscentričnim ponašanjem teško narušio ugled kraljevske kuće. Nije imao posebnu političku ostavštinu, ali je izgradio kulturno dobro prvog reda - Bakingemsku kuću je proširio u Bakingemsku palatu. A u odmaralištu Brajton je podigao velelepni Kraljevski paviljon.
Kraljica Viktorija i kralj Albert
Godine 1837. je Džordža IV nasledila njegova bratanica Viktorija, koja iako je rođena u Engleskoj - nemački priča kao maternji jezik. Pored toga, bila je udata za svog rođaka, nemačkog princa Alberta fon Zaksen-Koburga i Gote, kom su se Britanci podsmevali i pitali - šta će naša kraljica s nemačkim provincijskim knezom? Uskoro će ipak promeniti mišljenje.
Albert se zalagao za svoje podanike, a kažu i da je on na Ostrvo doneo nemački običaj kićenja božićne jelke. Ostao je upamćen i po tome da je doveo prvu Svetsku izložbu 1851. godine u London, reformisao državnu upravu i građevinarstvo u kraljevini. Umnogome je doprineo usponu ugleda kraljevske porodice, zbog čega mu je u Londonu podignut i raskošan spomenik - postoji i Albertov most, dok se njegovo ime nalazi i u nazivu jedne od najčuvenijih koncertnih dvorana na svetu - Rojal Albert Hol.
