Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Probio je Solunski front, a poslednje dane proveo u izolaciji: Petar Bojović je ceo svoj život posvetio jednom cilju

Autor Aleksandra Cvetić

Petar Bojović je jedan od samo četiri srpska generala koji je dobio čin vojvode, međutim za razliku od ostalih o njegovom liku i delu se ne govori mnogo, a razlog za to možda leži i u činjenici da je umro nakon Drugog svetskog rata.

 General_Petar_Bojović.jpg Izvor: Wikimedia Commons (Javno vlasništvo)

Petar Bojović je rođen kod Nove Varoši 16. jula 1858. godine, u skromnoj zemljoradničkoj porodici od oca Perute i majke Rade, a svoje najranije dane provodio sa četiri brata i sestrom. Kao devetogodišnjak on se sa porodicom seli iz Stare Srbije u selo Radaljevo, a o ovom periodu najbolje svedoče njegove reči koje su zabeležene u biografiji  "Život i delo Vojvode Petra Bojovića": 

"Slobodan i bez imovine uz skromnu platicu u sreskom načelstvu u Ivanjici, živeo je Peruta sa porodicom i zlopatio se."

Pošto je bio skromnog porekla nakon završenog prvog razreda gimnazije u Užicu, Ministarstvu prosvete podnosi molbu da mu se kao izbeglici dodeli stipendija. Međutim, tadašnji ministar Stojan Novaković je odbio ovu molbu, zbog čega se sa bratom Lukom seli u Beograd kod potpukovnika Koste Jankovića i u zamenu za pomoć oko kućnih poslova dobija smeštaj, hranu i džeparac. A srednje školovanje završava sa odličnim uspehom. 

Godine 1875., upisuje Artiljerijsku školu i upoznaje Stepu Stepanovića i Živojina Mišića. Međutim, već naredne godine po izbijanju Prvog srpsko-turskog rata zajedno sa svojom klasom je upućen na front. Do početka Drugog srpsko-turskog rata 1877. godine je unapređen u čin narednika i poslat u Drinsku artiljerijsku brigadu, a tokom borbe je komandovao napadima sa Umca. Posle zaključenja mira, odlikovan je i vraćen u Artiljerijsku školu da nastavi obrazovanje. 

Ratovanje mu je pre završetka školovanja donelo oficirski čin, a kada su sumirani svi rezultati bio je prvi na rang listi 12. klase Vojne akademije. Sve to je doprinelo da odmah po završetku studija dobije mesto vodnika Prve baterije prvog artiljerijskog puka u Beogradu, i da njegova karijera krene uzlaznom putanjom - ubrzo je preveden u konjicu, a nakon toga i u vodnika Gardijskog bataljona. 

Tokom srpsko-bugarskog rata 1895. godine učestvuje u bitkama na Vrpči, Ploči, Slivnicu, Dragomanskom tesnacu, Nišavskom visu i u Pirotu.  U periodu mira je vredno učio i spremao se za napredovanje u Glavnom generalštabu, a svojim marljivim radom beleži izvanredne rezultate i nakon dvogodišnje pripreme dobija mesto načelnika Moravske divizije u Nišu - gde se zadržava narednih pet godina. Do izbijanja Balkanskih ratova, 1912. godine je stigao do čina komandanta Konjičke divizije, a svojim znanjem i vojnim umećem je izvojevao pobedu u Kumanovskoj bici - što je rezultiralo unapređenjem u čin generala. Dok je nakon pobede u bici na Bregalnici 1913. godine,  dobio mesto komandanta trupa Novih oblasti - Kosovo i Makedonija. 

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka