Za surovog Hermana Geringa ste čuli, a mnogi nisu znali priču o njegovom bratu: Mrzeo je naciste i spasao stotine života

Zbog prezimena koje je bilo preveliki teret, priča o Albertu Geringu je malo poznata.

Ali njegov mlađi brat Albert Gering je mrzeo svu nehumanost nacizma. Rizikovao je karijeru, bogatstvo i život, koristeći svoje ime i veze da spase mnoge Jevreje. Zbog toga ga mnogi porede sa Oskarom Šindlerom. Priča o Albertu Geringu je, međutim, gotovo nepoznata - gurnut je u zaborav zbog glomaznosti zločina njegovog brata. Ali svedočenja preživelih i izveštaj, donedavno zakopan u britanskim arhivama, dokumentuju da je Albert Gering zapravo spasao mnoge živote od užasa holokausta.

Iako su bili veoma naklonjeni jedan drugom, braća Gering su bili dva sveta. Stariji Herman sa svojim blistavim plavim očima, smeo, odlučan i potpuno bez straha, voleo je svog najmlađeg brata Alberta, koji je bio tužan, majci privržen dečak srnećih očiju.

Celog života Albert je bio čovek dubokog moralnog ubeđenja. Ubrzo se razočarao u naciste, otišao je u Austriju i neko vreme živeo na račun svog kuma. Radio je u jednom filmskom studiju u Beču, izlazio, provodio se i često govorio protiv Adolfa Hitlera i nacista. Kada su Nemci umarširali u Austriju, zamalo je zapao u nevolju, ali Herman Gering ga je zaštitio i držao dalje ruku Gestapoa.

Brutalnost, ubistva, nasilje i teror nacista su rasli, a Albert Gering je Jevreje video kao majke, očeve i decu. Odlučio je da deluje i pomogao je mnogim Jevrejima da pobegnu iz Beča tako što im je nabavio putne isprave.

Profesor Gvido Knop u svojoj knjizi "Hitlerov holokaust", kaže da je Albert Gering uvek bio spreman da pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna. Jednom prilikom – u jesen 1943. – on je svojom rukom potpisao pasoše jevrejskoj porodici sa kojom se sprijateljio. Jednom je ubedio šefa SS Hajdriha da pusti češke borce otpora iz podruma Gestapoa.

Ričard Sonenfeld, glavni prevodilac i najmlađi član tima američkog tužioca na suđenju za ratne zločine u Nirnbergu, kasnije se prisećao kako je Rajhmaršal uživao pokazujući svoju moć Albertu kada bi oslobađao Jevreje iz koncentracionih logora.

Albert bi otišao svom bratu Hermanu i rekao: "Hermane, ti si tako velik i tako moćan, a evo jednog Jevrejina koji je dobar Jevrej i nije mu mesto u koncentracionom logoru", rekao je Sonenfeld. "Zar ne možete samo da potpišete papir?" A Herman bi rekao: '"Ovo je apsolutno poslednji put da ovo radim, ne vraćaj se", ispričao je Sonenfeld tokom svoje turneje po Nemačkoj na kojoj je promovisao knjigu o svom nirnberškom iskustvu Mehr als ein Leben. "Mesec dana kasnije, Albert bi se vratio", objašnjava Sonenfeld. "Na Albertovoj listi smo pronašli stotinu ljudi koji su oslobođeni. Sve zato što je Gering imao toliku potrebu da se pokaže svom mlađem bratu."

Alberta je nekoliko puta hapsio Gestapo, ali je pušten uz bratovu pomoć.

Albert Gering je radio kao direktor za izvoz u češkoj fabrici oružja. Sa te pozicije je uspeo da spase mnoge zaposlene, među kojima i direktora Jana Moraveka i njegovu porodicu. Štitio je nekoliko pripadnika češkog otpora i pokrivao njihove akcije.

Karel Sobota, višegodišnji pomoćnik Alberta Geringa, radio je u odeljenju za izvoz i aktivno učestvovao u akcijama sa češkim pokretom otpora tokom nemačke okupacije Čehoslovačke. Karel Sobota se kasnije prisećao kako je Albert Gering odbio da uzvrati nacistički pozdrav kada su nacistički oficiri posetili fabriku. U to vreme je takvo odbijanje bilo dovoljno da čovek bude zatvoren ili čak ubijen.

Albert Gering je insistirao da se svi ljudi, bez obzira na čin ili položaj, najave pre nego što uđu u njegovu kancelariju. Karel Sobota je kasnije ispričao kako je jednom jedan visoki SS oficir dosao u fabriku i brzo ušao direktno u kancelariju Alberta Geringa. Gering je isterao nacistu i naredio mu da sačeka napolju. Onda je zamolio Karela Sobotu da uđe i sedne pored njega. Mirno su razgovarali o vremenu, porodicama i gledali neke od Albertovih albuma sa slikama. To je trajalo oko trideset ili četrdeset minuta. Onda je Albert Gering napokon rekao: "Pa, gospodine Sobota, sada je vreme da pustim tog Nahtvahtera da uđe. Molim vas dozvolite mu da uđe.." (noćni čuvar, na nemačkom, pozivanje na crnu SS uniformu).

Zaposleni su bili veoma zahvalni Albertu Geringu zbog tretmana koji su imali svi Česi i ljudi drugih nacionalnosti. Radnici su praktikovali pasivni otpor usporavajući posao, a Karel Sobota se prisetio kako je Albert gledao na drugu stranu dok su češki zaposleni pravili pogrešne prevode kataloga, 'zaboravljali' da obave zadatke koji su im dodeljeni, ostavljali posao nedovršenim ili 'gubili' važne dokumente. Zaposleni su rizikovali svoje živote – da su ih Gestapo ili SS uhvatili, bili bi streljani na licu mesta.

Savremenici su prepričavali, pa je ostalo i zabeleženo da je jednom skinuo jaknu, klekao na kolena i ribao trotoar zajedno sa Jevrejima kojima su nacisti to naredili kao javno poniženje.

Lekar Laslo Kovač bio je lični lekar Alberta Geringa od 1939. godine. On je bio osoba sa kojom je imao zajednički bankovni račun na koji je stavljao novac koji se dalje koristio da bi jevrejske izbeglice stigle do Lisabona. Nakon nemačke okupacije Italije 1943. godine, Gering je napisao propusnicu Kovaču kao njegovom ličnom lekaru.

Kada je Albert živeo u Bukureštu, u Rumuniji, dva nacistička oficira su ga videla na balkonu, prepoznala ga i uputila mu nacistički pozdrav 'Hajl Hitler', ali je Albert hladno odgovorio: 'možeš da me poljubiš u dupe...'

Posle Drugog svetskog rataHerman Gering je u Nirnbergu proglašen krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i osuđen na smrt vešanjem. Dana 15. oktobra 1946. godine, dva sata pre nego što je trebalo da se izvrši njegovo pogubljenje, izvršio je samoubistvo u svojoj ćeliji u Nirnbergu, uzevši pilulu otrova koju je uspeo da sakrije od čuvara tokom zatočeništva. Pre nego štoje izvršio samoubistvo, tražio je od brata da mu obeća da će se brinuti o njegovoj supruzi Emi i ćerki Edi.

Albert Gering - spasilac žrtava tiranije koju je stvarao njegov brat - bio je u zatvoru nekoliko godina nakon rata samo zbog svog prezimena. Tokom posleratnih godina imao je mnogo poteškoća, prezime Gering je bilo je preveliki teret. Zahvalni preživeli, koje je spasio, pomogli su mu da preživi godine bez posla. Ženio se nekoliko puta i umro 1966. godine, nakon što je radio kao projektant u građevinskoj firmi u Minhenu.

Albert Gering je dokazao da humanizam ne poznaje granice, rasu, rodbinske veze...