Španska kraljica za koju su svi mislili da je luda: Skoro pola veka je provela zatočena u dvorcu bez prava da vlada

Život ćerke kraljice Izabele I i Fernanda II je tokom prvih godina delovao kao uvod u bajku sa srećnim krajem. Međutim, on je bo sve samo ne to.

Nakon što su njen stariji brat Huan i sestra Izabel preminuli, pravo na krunu Kastilje i Aragona prešlo je u Huanine ruke. U tom trenutku još uvek niko nije dovodio u pitanje njenu sposobnost da vlada, a na napade besa se posmatralo kao na karakternu osobinu koju je nasledila od svoje majke Izabele Katoličke, predvodnice Rekonkiste u borbi protiv Mavara. 

Međutim, čim su Huana i Filip Lepi stigli u Španiju kako bi kraljica što pre sve uredila da je ćerka nasledi, došlo je do nesporazuma među supružnicima. Pošto je nadvojvoda Filip prema ugovoru spušten u čin supruga, napustio je Španiju nakon šest meseci boravka i ostavio svoju trudnu suprugu za sobom pokrećući čitav niz događaja koji će za svega par godina rezultirati njenim utamničenjem. 

Osporavanje prava na presto

Mnogi naučnici danas tvrde da je Huanino navodno "ludilo" bila posledica isključivo političke zavere muških članova njene porodice. Ipak, postoji bezbroj dokaza koji sugerišu da je ona zaista bila previše nestabilna da bi joj se poverila država na upravljenje. 

U mesecima nakon Filipovog iznenadnog povratka u Holandiju, njena želja da ponovo bude sa mužem sukobila se sa namerama njene majke koja je želela da od nje napravi kraljicu. Svađe između dve žene ozbiljno su uticale na njihovo zdravlje, do te mere da je kraljica doživela bolove u grudima, dok je Huana zatvorena u zamak La Mota u Medini del Кampo. 

Tokom juna 1506. godine zabeležen je još jedan sličan incident. Nakon smrti njene majke ona i njen muž su se vratili u Španiju, kada je Filip obavestio da je potpisao sporazum sa njenim ocem Fernandom II na osnovu kog on može da vlada Kastiljom ukoliko ona nije u stanju. U početku je Huana bila ogorčena ovim pregovorima, ali onda se predomislila i tražila da poseti bašte grofa od Benaventea - poznatu po kolekciji životinja. Кada je videla paunove, Huana je prema tvrdnjama svedoka počela da beži sve dok nije uletela u kuću pekarove žene i odbila da izađe napolje.

Smrt voljenog i utamničenje

Psihičko stanje kraljice se nakon iznenadne smrt Filipa Lepog, 25. septembra 1506. godine, dodatno pogoršalo. Skrhana bolom Huana se povukla u svoju palatu Kasa del Kordon i odbila da se bavi hitnim stvarim, što je dodatno podgrejalo priče o njenoj nesposobnosti da vlada. U tom trenutku, njen otac Ferdinand II odlučuje da preuzme kontrolu nad Kastiljom, dok ona 1509. godine odlazi u zatočeništvo u palatu Tordesiljas. 

Nakon smrti kralja Fernanda II 1516. godine, na tron dolazi Huanin najstariji sin Karlos koji je ostavio bez prava da nasledi krunu. Tokom narednih godina ona provodi vreme zatočena unutar palate, a izvori navode da je u periodu od 1535. do 1555. godine zabeleženo najmanje šesnaest poseta koje su trajale i po nekoliko dana od strane njene dece i unuka. 

Istoričakra Betani Aram tvrdi da ovo ukazuje na privrženost koju je njena porodica osećala prema njoj, kao i da su svi oni najverovatnije iskreno verovali da boluje od ludila, a neki od njih čak sumnjali i da je opsednuta đavolom. Pred kraj života zabeleženo je da odbija da jede, da se češljala i umiva pa čak i oblači. Ono što je najviše brinulo njenu porodicu je njeno tvrdoglavo odbijanje prisustvovanja misi.

Huana I od Kastilje umrla je na Veliki petak 1555. godine, u 76. godini, nakon skoro pola veka provedenih u zatočeništvu.