Adolf Hitler je do kraja života sa sobom nosio njenu fotografiju! Psiholozi su njihov odnos posebno ispitivali

Kada su nakon Drugog svetskog rata mnogi psiholozi i drugi naučnici pokušavali da shvate kako je funkcionisao mozak Adolfa Hitlera, bilo je neizbežno da ispitaju njegov odnos sa majkom.

To pitanje je pokrenulo i brojne debate o njegovom odnosu sa majkom. Međutim, nakon godina istraživanja, jedino do čega su naučnici mogli da dođu je velika privrženost koju je gajio prema njoj, kako za života tako i nakon njene smrti. 

Kako je Klara postala Hitler?

ROĐENA KAO KLARA PELCL u austrijskom selu Špital 1860. godine, Hitlerova majka je opisivana kao "privlačna tinejdžerka sa bujnom tamnom kosom".

Vrlo mlada je počela da radi kao služavka. Kada je imala 16 godina, njen rođak Alojz Hitler ju je unajmio da mu bude sobarica. Nakon smrti njegove prve supruge, on je oženio rođaku Francisku, koja je u isto vreme kad i Klara radila u kući kao kuvarica. Franciskina prva odluka kao nove gazdarice bila je da otpusti Klaru, što je već tad "podgrejalo" priče o njenom bliskom odnosu sa rođakom. 

Kada je i Franciska umrla od tuberkuloze, Alojz je rešio da zaprosi mladu Klaru i uputio je zahtev lokalnom katoličkom biskupu za odobrenje. Pošto su bili bliski srodnici, slučaj je stigao čak do Vatikana, koji je na kraju i odobrio ovu bračnu zajednicu. U narednih nekoliko godina njih dvoje su dobili petoro dece od kojih je samo dvoje preživelo: Paula i Adolf.

Interesantan podatak je da je samo nekoliko decenija kasnije i sam Hitler zaposlio svoju blisku rođaku Geli Raubal kao služavku, pre nego što je, kako tvrde pojedini istoričari, započeo kontoverznu vezu sa njom.

Prema nekim tvrdnjama Klara je po prirodi bila povučena i često je stajala po strani dok je njen suprug Alojz zlostavljao njihovog sina. Adolf joj to nije zamerio, kada je Alojz umro 1903. godine, njih dvoje su ostali veoma povezani i bliski.

Svesrdno je podržavala sina u mnogim odlukama: kada je Adolf sa 16 godina rešio da napusti školu i postane umetnik ona je bila ta koja mu je kupila boje i klavir.

Sam Firer je na vrhuncu svoje moći, dane provedene sa majkom opisao kao najsrećnije u životu. Međutim, sve se srušilo 1907. godine.

Smrt Klare Hitler i negovanje sećanja na nju

NAKON ŠTO JE KLARI DIJAGNOSTIKOVAN RAK, Hitler je mesecima brinuo o njoj. Njegova sestra Paula je kasnije rekla zvaničnicima američke vojske koji su istraživali njihovu mladost, da je u tom periodu "bio neumoran u svojoj brizi, kao i da je želeo da joj ispuni svaku želju i učini sve da pokaže svoju veliku ljubav". Ipak, Adolfovi i napori dr Bloha - lekara jevrejskog porekla - nisu urodili plodom i ona je umrla 21. decembra 1907. godine.

Iako se prvobitno vodila debata o tome da li je lekar njegove majke bio taj koji je kod njega izazvao ogromnu mržnju prema Jevrejima - jer nije uspeo da joj spase život, ova tvrdnja je bila daleko od istine. Nakon Klarine sahrane, prema svedočenjima saveremenika, Adolf se lično zahvalio doktoru i njegovoj porodici na pomoći koju su im pružili, a čak im je i u narednih nekoliko godina slao novogodišnje čestitke.

Kao Firer, Hitler je Klarin rođendan 12. avgust, proglasio "danom majki". Njenu sliku je nosio svuda sa sobom, do kraja svog života, uključujući i ​​berlinski bunker gde je izvršio samoubistvo 1945. godine.