Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako je pala poslednja srednjovekovna srpska prestonica? Kratka istorija Smederevske tvrđave pod Brankovićima

Smederevska tvrđava je izgrađena 1430. godine i u tom perodu je smatrana najmodernijim sistemom odbrane na ovim prostorima, ipak ona svoju svrhu nije ispunila i posle nepune tri decenije pada u ruke Turaka.

 Smederevska tvrđava Izvor: Shutterstock

Smederevo je bilo poslednja prestonica srpske srednjovekovne države. Ovaj grad pominje se prvi put već početkom 11. veka, ali onda izvori o njemu ćute sve do 1381. godine kad je ostalo zabeleženo da je knez Lazar Hrebeljanović svoju zadužbinu, manastir Ravanicu, obdario poklonom u Smederevu. S pomeranjem težišta srpske države prema severu i pogotovo s prenošenjem prestonice u Beograd, za vlade despota Stefana Lazarevića (1402–1427), do koje je došlo u prvim godinama 15. veka, Smederevo dobija na značaju. Međutim, istinski uspon ovog grada započinje izgradnjom velike tvrđave.

Možda će vas interesovati i:

Nova prestonica na Dunavu

Budući da je ostao bez Beograda, koji je vraćen Ugarima, kao i ostalih većih gradova, despot Đurađ Branković (1427–1456) bio je primoran da podigne novu prestonicu. Bilo je to vreme nespokoja jer je Srbija za samo dve godine (1427–1428) izgubila neke važne gradove, među njima i dve prestonice – Kruševac i Beograd. Uz to, Đurađ Branković koji se između dve sile, Ugarske i Turske, nalazio kao između čekića i nakovnja, bio je dvostruki vazal i vladar države koja je umnogome zavisila od njihovih odnosa.

Poput svog ujaka i prethodnika na prestolu Stefana Lazarevića, i despot Đurađ se u izboru mesta za novu prestonicu odlučio za samu granicu s Ugarskom. Razlozi su bili jednostavni: s te strane mogao je brzo da dobije pomoć, a u slučaju najgoreg imao je gde da se skloni. U poslednjim desetlećima postojanja srpske srednjovekovne države Smederevo je, uz Novo Brdo, postalo njen najznačajniji grad. Nova prestonica bila je životno vezana za Dunav, reku na kojoj su Turci držali tvrđavu Golubac, a Ugari Beograd. Tako je Smederevo, smešteno između dve snažne utvrde, simbolično razdvajalo nepomirljive takmace.

Prethodno je sultan Murat II (1421–1451), po ugovoru s despotom, 1428. godine dozvolio srpskom vladaru da pri ušću Jezave u Dunav podigne tvrđavu koja je Ugarima trebalo da zatvori ulaz u moravsku dolinu. Kao što je rečeno, Đurđeva računica bila je drugačija i on je u borbi protiv turskog nadiranja polagao nade u savez sa Ugarima.

Zanimljivo je da je plan grada izrađen po ugledu na carigradsku tvrđavu jer se i u ovom slučaju radilo o trouglu. Jedna njegova strana bila je paralelna s Dunavom (550 m), druga s rekom Jezavom (400 m), dok je treća (502 m) bila okrenuta ka jugu. Pripreme za gradnju počele su u jesen 1428, sama gradnja u proleće 1429, a radovi su završeni 1430. godine.

Najpre je u razdoblju od 1428. do 1430. godine nastao Mali grad, gde je bio dvor Đurđa Brankovića, a zatim i Veliki grad koji je štitio gradsko naselje smešteno uz dvor. Smederevo je prema Dunavu u prvo vreme imalo skromnija utvrđenja, ali su onda kule dodavane na postojeći bedem.

Među kapijama koje su obezbeđivale vezu s rekom jedna se izdvajala i širinom - 7,20 m s unutrašnje strane - i namenom: danas postoji mišljenje da je služila za izvlačenje brodova u branjeni prostor Velikog grada. Na postojanje brodogradilišta ukazuju i kasniji turski podaci kao što su majstori kalafatdžije, zgrada za čuvanje čamaca i tako dalje.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka