Kako su izgledali poslednji trenuci života Plinija Starijeg? Misija spasavanja koja se završila tragično

Kada je primio poruku od svog prijatelja u kojoj ga on moli za pomoć, Plinije Stariji bez oklevanja kreće u misiju spasavanja. Ipak, ona se za njega završila tragično.

Priču o poslednjim satima Plinija Starijeg danas znamo zahvaljujući njegovom rođaku Pliniju Mlađem.

Plinije Stariji rođen je 23. godine n.e. u Komumu, ali je veći deo svog života proveo u Rimu ili nekom drugom mestu koje mu je odredilo carstvo. Za vreme vladavine cara Tita, Plinije je postavljen za komandanta rimske pomorske flote. Stoga, kada je avgusta 79. godine n.e. došlo do erupcije Vezuva on se nalazio na samo 50 km udaljenosti u bazi flote u Mizenumu.

Pismo iz zbirke Plinija Mlađeg pruža priču o poslednjim satima njegovog strica. Iako je pisao 27 godina nakon događaja, njegov iskaz bio je zasnovan na iskazu očevidaca, detaljnim beleškama koje je diktirao njegov ujak i izveštajima preživelih. O ovim događajima verovatno ne bi smo ništa ni znali da se o njemu nije raspitivao čuveni Tacit - jedan od najvećih rimskih istoričara i autor velikih dela kao što su "Anali" i "Istorija".

Prvi znaci da nešto nije u redu

Svoj odgovor na Tacitov zahtev započeo je opisivanjem događaja u ranim popodnevnim satima 24. avgusta 79. godine. Prema tvrdnjama Plinijevog Mlađeg sve je počelo da kada je njegova majka primetila pojavu čudnog oblaka u daljini i to rekla svom bratu Pliniju Starijem. On je odmah shvatio da nešto nije u redu i izdao neređenje svojim vojnicima da pripreme čamac koji će da istraži na licu mesta šta se dešava. Prema daljem opisu njegovog rođaka, samo što je završio sa davanjem uputstava dobio je poruku od prijatelja koji od njega traži pomoć.

U ovom trenutku, planovi Plinija Starijeg se menjaju i prerastaju u misiju spasavanja. Odmah je pokrenuo malu flotu ratnih brodova sa svrhom da pomogne prijatelju i drugima duž obale. Međutim, kada se Plinijevo plovilo približilo obali u blizini Herkulaneuma, na njega je počeo da pada pepeo. Kormilar ga je savetovao da se vrate nazad, na šta je Plinije zapovedio da preusmeri brod ka senatoru Pomponijanu.

Nakon dolaska u Stabiju uspeli su da nađu senatora Pomponijana, ali isti vetrovi koji su ih tamo doveli sprečili su ih i da odu. Već predveče je bilo jasno da situacija postaje sve opasnija, a Plinije je tom prilikom zapisao kako vidi "široke vatre i plamen koji skače". Ipak, on i njegova pratnja su odlučili da odu u krevet. 

Pokušaj bekstva i smrt na plaži

Prema kazivanju Plinija Mlađeg, njegovog ujaka su probudili robovi kako bi ga upozorili da se unutrašnje dvorište brzo puni pepelom. U međuvremenu, zgrada je počela da se trese od podrhtavanja izazvanih erupcijom. Posle kraće rasprave, odlučili su kako im je najbolja opcija za preživljavanje beg iz grada. 

Plinije Stariji odlučuje da se uputi ka plaži kako bi istražio da li je bekstvo morem još uvek moguće. Međutim, kada je tamo stigao uverio se da su talasi sada previsoki. U ovom trenutku prema svedočenju očevidaca on počinje da oseća fizičke posledice i više puta traži hladnu vodu za piće.

Poslednji poznati detalj o Pliniju Starijem je kako se oslanja na dva roba koji bezuspešno pokušavaju da stoje na nogama. Oblak pepela i otrovnih isparenja ih je prekrio, a dva dana kasnije njegovo telo pronađeno je na plaži. Plinije Mlađi sugeriše da je njegov ujak umro od posledica gušenja, a istoričari danas pretpostavljaju da je on verovatno patio od respiratornih problema koji su na kraju ubrzali fatalan ishod. 

Izveštaj Plinija Mlađeg o smrti njegovog ujaka uključuje mnoštvo detaljnih informacija o različitim fazama erupcije Vezuva. Moderni arheolozi i vulkanolozi iskoristili su njegove opise kako bi razumeli dešavanja koja su dovela do uništenja Pompeje i Herkulaneuma.