Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Masakr u Guangsiju do danas je jedan od najmračnijih trenutaka Kulturne revolucije: Šta je radila Maova Crvena garda?

Autor Aleksandra Cvetić

Jedan od najmračnijih trenutaka Kulturne revolucije dogodio se 1968. godine, kada su se lokalni zvaničnici brutalno obračunali sa svojim neistomišljenicima u Guangsiju. Dolazilo je i do kanibalizma.

 Mao Cedung Izvor: Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Veliki skok napred bilo je ime kampanje koju je 1958. godine pokrenuo Mao Cedung sa ciljem da transformiše zemlju. Najbolji način da se finansira industrijalizacija države, prema njegovom mišljenju, bio je da vlast preuzme kontrolu nad poljoprivredom, čime bi se uspostavio monopol nad distribucijom i ponudom žitarica. Deo plana bio je i povećanje industrijskog sektora Kine zapošljavanjem jeftine radne snage, kako bi se izbegao uvoz velikih mašina. Krajnji rezultati ove transformacije bili su katastrofalni, a prema nekim procenama preko 30 miliona ljudi je umrlo od posledicagladi.

Mao je bio primoran da prizna neuspeh i da se povuče sa mesta predsednika, ali je čvrsto odlučio da zadrži svoje mesto u Komunističkoj partiji. Iako su pojedini članovi Partije ulagali napore da bude degradiran, on je smislio način kako da se vrati u sam vrh vlasti. Mao je 16. maja 1966. godine optužio nekoliko visokih funkcionera Partije da su "kontrarevolucionarni revizionisti".

Ubrzo nakon toga, omogućio je grupi militantnih studenata, koji su delovali pod nazivom Crvena garda, da se nasilno suprostave svakome ko je bio osumnjičen za nelojalnost. Zemljom su zavladali haos i sukobi. Građani su se okrenuli jedni protiv drugih, što je dovodilo do linčovanja, mučenja i nasilja u regionu.

Smrt klasnom neprijatelju

Širom zemlje je došlo do niza nasilnih pobuna. Popularan oblik kažnjavanja postale su zloglasne "sesije", tokom kojih su članovi Komunističke partije Kine javno ponižavali i mučili neistomišljenike ili protivnike.

Ove sesije su često postajale izuzetno nasilne, a u nekim regionima je zabeleženo da su prerasle u kanibalizam. Istoričari danas smatraju da se kanibalizam u Kini tokom Velike gladi javio iz očaja i nužde, dok je kanibalizam do kog je došlo tokom kasnih šezdesetih godina XX veka bilapolitička mržnja.

Najviše slučajeva zabeleženo je u okrugu Guangsi, gde su lokalni zvaničnici pozivali na tradiciju jedenja srca, jetre i genitalija svojih rivala. Ta praksa započeta je 1968. godine, kada su učenici srednje škole na smrt pretukli svoju nastavnicu geografije i odneli njeno telo na obale reke Kian gde su primorali drugog učitelja da joj izvadi srce i jetru.

Gotovo deceniju su građani Guangsija bili mučeni odsecanjem glava, premlaćivanjem; sahranjivani su živi, kamenovani, utapani, stavljani u vodu koja je zatim grejana do ključanja; masovno su ih ubijali i vadili im organe.

Zvanični broj ljudi čiji delovi tela su konzumirani iznosi 137, ali stvarni broj slučajeva kanibalizma je prema nekim navodima verovatno mnogo veći.

Kraj nasilja

Najnasilnija faza Kulturne revolucije okončana je krajem 1968. godine, kada je Mao naredio da se hiljade pripadnika Crvene garde pošalju na selo kako bi radili. Ipak, i posle smrti Mao Cedunga u septembru 1976. godine, slučajevi linčovanja i političkog nasilja su nastavljeni. Tada je pokrenuta kampanja koja je nastojala da "eliminiše haos i vrati sve u normalu".

Nekolicina onih za koje se smatra da su odgovorni za Masakr u Guangsiju ili Masakr kulturne revolucije u Guangsiju, kako je danas poznat, osuđeno je na zatvorske kazne, desetine su isključene iz Partije, dok su ostali degradirani ili im je smanjena plata. Nakon toga, zvanični stav Pekinga bio je da zaborave i negiraju da se kanibalizam u Guangsiju ikada dogodio. Ili barem oni nisu upoznati sa tim.

Komunistička partija do danas nije priznala šta se stvarno dogodilo u Guangsiju 1968. godine.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka