Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zašto se Antoninska kuga smatra početkom propasti Rimskog carstva?

Autor Aleksandra Cvetić

Antički izvori navode da je Rim posle Antoninske kuge bio u ruševinama.

 Antoninska kuga Izvor: Profimedia

Bolest se prvi put spominje tokom vladavine poslednjeg od Pet dobrih careva, Marka Aurelija Antonina tokom 165. ili 166. godine n.e.. Iako nije poznato ko se i kada tačno zarazio, grčki lekar po imenu Galen je opisao događaje koji su usledili.

Možda će vas interesovati i:

Kuga se širi carstvom kao šumski požar

Izvori se uglavnom slažu da se bolest prvi put pojavila tokom zime 165. na 166. godinu, u periodu koji mnogi smatraju "Zlatnim dobom" Rimskog carstva. Naime, prilikom opsadegrada Seleukije u današnjem Iraku, rimske trupe su primetile da se među lokalnim stanovništvom pojavila misteriozna bolest. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su groznica i kašalj počeli da se šire rimskim logorom.

Pojedini vojnici su ozdravili, dok su drugi umrli, a treći otišli svojim kućama i sa sobom poneli zarazu. 

Savremeni epidemiolozi nisu uspeli da utvrde odakle i na koji način se tačno zaraza raširila, a kada je antički lekar Galen stigao u Rim 168. godine, zatekao je grad u ruševinama. Ipak, njegov traktat Methodus Medendiim je pružio dragocene informacije.

Galen je naveo da zaraženi pate od groznice, dijareje, upale grla i fleka po celoj koži. Kao i da je svaki četvrti čovek umirao u roku od dve nedelje nakon pojave prvih simptoma.

Savremeni epidemiolozi se na osnovu opisa simptoma i toka bolesti u velikoj meri slažu da su u pitanju bile velike boginje. A prema nekim procenama, do kraja epidemije je umrlo između 5 i 10 miliona ljudi. 

Razorne posledice

Bolest je kako neki izvori navode bila odgovorna i za smrt Lucija Vera, koji je vladao zajedno sa Markom Aurelijem tokom 169. godine. Dok pojedini savremeni epidemiolozi spekulišu da je i car preminuo od ove bolesti 180. godine nove ere.

Međutim, njene posledice su bile mnogo dalekosežnije i gore. Ona je destkovala vojne redove i izazvala ogromne nedostatke u ljudstvu. Kao rezultat, car je regrutovao svakoga ko je sposoban da se bori, ali prema nekim tvrdnjama to i dalje nije bilo dovoljno pa su se vojsci pridružili oslobođeni robovi, gladijatori i kriminalci.

Danak neiskustvu je ova neobučena vojska platila kada je postala žrtva germanskih plemena koji su uspeli da pređu reku Rajnu. Pored problema sa vojskom, Antoninska kuga je izazvala i nedostatak radne snage koji je na kraju doveo do stagnacije u ekonomiji.

Slaba trgovina je značila manje poreza i prazne državne kase. Antički izvori navode da je car okrivio hrišćane za pandemiju i nastalu situaciju, jer su oni navodno razbesneli paganske bogove koji su za kaznu poslali misterioznu bolest. Međutim, izgleda da to nije uticalo na popularnost koju su hrišćani stekli za vreme pandemije primajući u svoje domove bolesne i njihove članove porodica.

Danas se u naučnim krugovima vode rasprave o tačnom broju preminulih, kao i da li je ovaj događaj uticao na pad  carstva. Činjenice govore da je vojska nakon ovog perioda bila oslabljena, dok su germanska plemena vršila sve veći pritisak na granice carstva. Tradicija nedovoljno obučenih i loše opremljenih vojnika, zajedno sa još jednom epidemijom su prema mišljenju mnogih stručnjaka bili početak kraja Rimskog carstva.  

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka