Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jedino je vojvoda Živojin Mišić bio protiv povlačenja preko Albanije: Koji je bio njegov predlog?

Autor Milana Petrović

"Niko nije usrećio bežeci iz svoje otadžbine, pa nećemo ni mi!", govodio je vojvoda Živojin Mišić o povlačenju srpskih trupa preko Albanije.

 Povlacenje srpske vojske preko Albanije Izvor: Wikimedia Commons (Javno vlasništvo)

NA ZIMU 1915. GODINE Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije. Ono što je danas manje poznato jeste činjenica da odluka nije bila jednoglasna jer – protiv nje glasao je samo vojvoda Živojin Mišić!

Vojvoda Živojin Mišić je govorio da se "niko nije usrećio bežeci iz svoje otadžbine, pa nećemo ni mi!"

Možda će vas zanimati i:

Misleći da je sa Srbijom gotovo Nemci su već vraćali veliki broj svojih vojnika na Istočni front. Vojvoda Mišić je u tome video šansu. Na savetovanju Vrhovne komande u Peći on je tražio da trupe ostanu tu, na Kosovu, i direktno se sukobe sa Austrougarima, Bugarima i manjim brojem Nemaca.

Kao drugu opciju, Mišić je predlagao i prelazak na gerilski način ratovanja i napuštanje dosadašnjeg rasporeda trupa.

Uz Mišića je na početku stao i vojvoda Stepa Stepanović, ali je do konačne odluke 25. novembra promenio mišljenje. Ostali su bili protiv ovakvog rešenja. Vojvoda Radomir Putnik držao se stanovišta da je neprijatelj mnogo jači i da će stradati vojska, a da je kapitulacija svakako najgore rešenje.

I tako je odluka o povlačenju ipak doneta. Za sreću, vojska je sa sobom ponela dve srpske svetinje – mošti prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog i najstariju ćiriličnu knjigu "Miroslavljevo jevanđelje".

Ubrzo je u improvizanoj nosiljci nošen i teško bolesni vojvoda Radomir Putnik. Prva kolona u kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor, krenula je 26. novembra 1915. godine iz Prizrena preko Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu. Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod.

Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi. Cifra koju uzima najveći broj istoričara govori o oko 240.000 mrtvih, kako vojnika, tako i civila.

Autor: Istorijski zabavnik

Možda će vas zanimati i:

Komentari 2

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Paja

Da su sprečili (vojska) da "Mlada Bosna" bude obučavana za atentat u Beogradu od srpskih oficira, ne bi bilo ni atentata ni rata, a u Grčku smo mogli da idemo kao turisti (bila je saveznik Austrougarske i Francuska je okupirala Krf da bi tamo smestila preživele Srbe posle propasti u Albaniji). Korist od svega je opisana u "Sve će to narod pozlatiti".

djole

Strašnu albansku golgotu su preživela dva teško bolesna starca, kralj i vojvoda Putnik, ali je umrlo više od četvrt miliona mladih i zdravih Srba! Tako prođe svaki narod koji za slavu vladara trampi znanje i sposobnost! Vojvoda Živojin Mišić je jedan od par najvećih vojnih stratega u nekoliko poslednjih vekova. Za sve što je učinio za Otadžbinu, njenu vojsku i nejaku čeljad, odmah po oslobođenju je "unapređen" demobilizacijom/odlaskom u penziju.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka