Možda najstarija elitna vojna jedinica na svetu: Pred njima su padali čitavi gradovi - PERSIJSKI BESMRTNICI

Neprijateljima su već pojavom uterivali strah u kosti, a do danas su ovi drevni ratnici postali simbol besmrtnosti.

Da li je žena osmislila koncept elitnih jedinica?

PERSIJSKI BESMRTNICI su bili elitna vojna jedinica čije je postojanje na istorijskoj sceni trajalo relativno kratko. Perciznije rečeno njihovo delovanje je zabeleženo u vremenskom periodu od 550. do 330. godine p. n. e.. Jedinicu je uvek, bez izuzetka činilo 10.000 vojnika koji su birani iz redova najboljih ratnika u carstvu. U miru delovali kao careva straža, dok bi se u ratnim vremenima njihova uloga menjala te su postajali deo stalne vojske.

Naučnici danas sugerišu da su Persijski besrtnici najverovatnije prvi put formirani nakon zauzimanja Vavilona, 539. godine p. n. e., kada je ovom mesopotamskom gradom, po naredbi kralja Kira, upravljala moćna žena Panatea Artešbod. Komandant po prirodi, ona se danas smatra tvorcem ove, najverovatnije, prve elitne jedinice na svetu.

Ksenofont u svojoj delimično izmišljenoj biografiji kralja Kira, "Kiropediji", navodi da je spomenuti kralj sam osmislio koncept elitne straže iako se dosta istoričara danas ne slaže sa ovom tvrdnjom. Oni iznose hipotezu da je najverovatnije Panatea bila ta koja je, zajedno sa suprugom, osmislila ovu čuvenu gardu.

Samo odabrani su mogli pripadali ovom elitnom redu veštih ratnika

BESMRTNIKE su činili uglavnom Persijanci, a u antičkim izvorima piše da je i dobar deo Medijana i Elamata bio asimilovan u njihove redove. Istorčari sugerišu da ova činjenica govori o Kiru koji se očigledno nije plašio da svojim bivšim neprijateljima dodeli visoke i odgovorne položaje.

Birani uglavno među bogatijim članovima ahemenidskog društva u starosnoj dobi od 5 godina, od malena su obučavani da postanu vojnici. Njihova obuka je podrazumevala učenje jahanja, gađanja strelom, ali i lova kao i obrade zemlje. Sa 20 godina bi postajali vojnici, dok su u penziju išli sa navršenih 50 godina nakon - po tadašnjim merilima - gotovo čitavog života provedenog u ratu i sukobima. Tada su ostvarivali pravo na penziju i zemljište.

Pored dobro uvežbenaih sposobnosti ratovanja, glavno oružije ovih ratnika je bilo skoro 2 metra dugo koplje sa izuzetno oštrim vrhom. Ovo ubojito oružije imalo je i protivtežu sa suprotne strane, koje je u određenim situacijama služilo i kao tupo oružije kojim je neprijatelj mogao da se usmrti.

Vremenom su protivteže evoluirale i poprimile oblik voća, koje je označavalo pripadnost unutar jedinice. Pa su tako 1.000 najelitnijih članova imali protivtežu u obliku jabuke, tvrde istoričari. Pored koplja, sastavni deo naoružanja su činile i lagane borebene sekire - sagaris.

Kako istraživači tvrde, Persijski besmrtnici nisu pridavali previše pažnje zaštiti glave. Umesto očekivanih šlemova nosili su neku vrstu "tijare", koje su prema različitim izvorima imale različite oblike i služle su više kao ukras nego kao deo opreme. Oklop im je pružao veću zaštitu, a sastojao se od bronzanih ploča i gvožđa. Pored toga nosili su i masivne, kožom presvučene štitove od pruća i drveta.

Na bojnom polju ova teška pešadija jurišala je u pratnji hiljada strela koje su ispaljivali strelci, dok je konjica išla sa bočnih strana. Njihova taktika dorinosila je i psihološkoj prednosti jer su oklopnici koji jurišaju u pratnji hiljada strela bili zastrašujuć prizor. Zabeleženo je da su se mnogi gradovi na ovaj prizor predavali bez borbe.

Da li je njihov uspeh legenda ili stvarnost?

NAKON KIROVE SMRTI 530. godine p. n. e., jedinicu Persijskih besmrtnika su zadržali i njegovi naslednici. Zabeleženo je da su se borili tokom čitavog trajanja Ahemenidskog carstva, za vreme Kambiza II kao i Darija Velikog. Među istoričarima vlada mišljenje da je Darije koristio ovu elitnu brigadu kada je napao Grčku, ali da njihovo prisustvo ipak nije moglo da spreči poraz u bici kod Maratona 490. godine pre nove ere.

Ipak i pored slavne istorije i mnogo izvojevanih pobeda, bitka sa kojom se Persijski besmrtnici najviše poistovećuju je bitka kod Termopila. Danas svako dete zna priču o Spartancima koji su zamalo pobedili brojčano nadmoćniju persijsku vojsku. Kada je spartanski general Leonida I, podstakao svoju skromnu elitnu silu od 300 ljudi do te mere da nisu samo odbili Kserksove ljude, već su ih prisilili na postepeno povlačenje. U tom trenutku Kserksov plan B je bio da pošalje svoje besmrtnike pravo na Spartanace.

Međutim, u vreme Kserksove vladavine Spartanci su se imali naprednije oružje i zaštitu, što će se pokazati kao bitan faktor i na drugim borbenim poljima prilikom invazija na Grčku.

Sve ima svoj početak i kraj

Uprkos značajnim porazima, Besmrtnici će ostati u funkciji elitne jedinice sve do bitke kod Gaugamele do koje je došlo 331. godine pre nove ere. Tada su se Persijanci sukobili sa makedonskim snagama Aleksandra Velikog. Ovaj poraz je označio je kraj čitavog carstva, mada stručnjaci kažu da to nije bio i kraj Persijskih besmrtnika

Aleksandar je bio veliki poštovalac Kira i odlučio je da zadrži elitnu silu persijskih vojnika kao deo zaštitnog štita koji ga okružuje. Ipak nakon njegove smrti ostaje nejasno da li su njegovi naslednici zadržali tradiciju održavanja elitne grupe vojnika. Ipak, njihovo ime zadržano je u istoriji. Dobili su ono što je većina ratnika tog vremena želela - večnu slavu.