Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Skupa kazna na kojoj se insistiralo vekovima: Vešanje i izlaganje tela u kavezu je za narod bila zabava, ali ne dugo

Kazna vešanjem u kavezu osmišljena je u srednjem veku, ali je najviše praktikovana u Engleskoj tokom 17. i prve polovine 18. veka.

 Vešanje u kavezu Izvor: Profimedia

TOKOM ISTORIJE, POČINIOCI ZLOČINA su kažnjavani na različite i neretko veoma surove načine, koji su posmatrano iz ugla savremenog čoveka, neshvatljivi. Jedna od tih surovih kazni bila je i javno izlaganje, nekad preminulog, nekad još uvek živog, tela u kavezu.

Smrad koji je dopirao iz ovih kaveza, beleže hroničari, bio toliko nepodnošljiv, da su ujedno bili kaženjeni i oni koji su živeli u blizini, koji su morali da drže zatvorene prozore kako im vetar ne bi donosio neprijatan miris u dom.

Možda će vas interesovati i:

Vešanje u kavezima je podrazumevalo zatvaranje kriminalaca u gvozdeni kavez, često premalen, koji bi zatim bio okačen da visi na zidu neke od javnih građevina ili o drvenu konstrukciju. Bilo je to upozorenje svakome ko bi se usudio da prkosi zakonu. U većini slučajeva, kriminalci su pogubljeni pre nego što bi ih stavili u kavez, međutim, brojni su i slučajevi kada su kriminalci zatvarani i kačeni živi, a onda ostavljeni da umru u mukama, od gladi, žeđi i izloženi vremenskim prilikama. Neretko su ih prolaznici gađali različitim predmetima.

Istorija vešanja u kavezima

Iako je ova vrsta kazne nastala još u srednjem veku, najveća popularnost zabeležena je u Engleskoj tokom 17. i prve polovine 18. veka. Metoda, mada i dalje praktikovana, manje je počela da se koristi kada je 1752. godine stupio na snagu zakon u kom je pisalo da tela osuđenih ubica moraju biti javno secirana.

Izvori iz 17. i 18. veka navode da su žrtve u Engleskoj gotovo po pravilu bili muškarci, jer su ženski leševi bili veoma traženi od strane hirurga i anatoma koji su ih secirali.

Istoričari navode da, bez obzira što je u pitanju bila veoma "smrdljiva praksa", izlaganje zločinaca smatralo se važnim događajem. Gomile ushićenih ljudi okupljale su se kako bi prisustvovale činu vešanja.

I dok je prisustvovanje vešanju leša mnogima bila zabava, život u blizini jednog od njih bio je veoma neprijatan. Pored nesnosnog smrada koji se širio, ovi kavezi su plašili ljude škripom i jezivim zveketom, jer su se zbog vetra ljuljali i udarali o konstrukciju ili o zid.

Iako bi svako pomislio da je nakon nekog vremena kavez sa ostacima preminulog bio uklonjen, istorijski izvori kažu suprotno.  Stanovnici okolnih mesta ove prizore i smrad morali trpeli su i po nekoliko godina. Leš im se raspadao pred očima do poslednjeg dela procesa, kada dolaze bubde i ptice.

Onima koji bi i poželeli da sklone ove kaveze, vlast je otežala izvedbu plana jer su leševi kačeni na visinu od 10 metara. Zabeležen je i slučaj kada su čelnici jednog grada naredili zakucavanje preko 12.000 eksera kako bi dodatno ojačali konstrukciju i na taj način sprečili skidanje ili padanje kaveza.

Istraživači takođe navode da su oblik i dizajn kaveza često varirali, u početku jer kovači nisu imali iskustva u pravljenju kaveza koji su bili veoma skupi za izradu, a kasnije jer su ih pravili u odnosu na veličinu tela osuđenika.

Varvarski čin

Vremenom je sve više ljudi, svih društvenih slojeva imalo primedbe na praktikovanje ove kazne. Mnogi su opisivali vežanje u kavezu kao varvarski čin. Iako retko, kazna se u pojedinim sredinama primenjivala sve do Prvog svetskog rata.

Uprkos brojnim primedbama, nevoljama koje je izazivala ljudima koji su živeli u okolini, ali i činjenici koliko ih je bilo teško i skupo napraviti - vlasti su insistirale na sprovođenju ovog oblika pogubljenja ili javnog izlaganja leša.

Onovremene vlasti su verovale da kazna mora da bude što okrutnija kako bi potencijalni zločinci shvatili da im se zločin ne isplati. Oni su na ovaj način jednako kažnjavali i ubistva, ali i manje ozbiljne zločine.

Ipak, podaci pokazuju ova užasna praksa nije zaustavila kriminal niti naterala da se broj počinjenih zlodela smanji, što naučnici danas i navode kao jedan od mogućih razloga zašto je ova praksa i formalno ukinuta. Iako je vešanje i izlaganje u kavezima danas stvar prošlosti, ostaci te prakse mogu se naći širom Engleske, a mnoga mesta su dobila ime po kriminalcima koji su nekada visili u njima.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka