Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Narodno predanje kaže da je izdajnik, a šta o Vuku Brankoviću kažu istorijski izvori?

Priča o Kosovskom boju je isprepletana sa mnogobrojnim legendama i sa malom količinom istorijskih podataka što naučnicima dodatno otežava pokušaje demistifikacije ovog nekada slavnog junaka.

 Vuk Branković portret sa Ohrida Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Živopisno narodno predanje i danas uglavnom njegovo ime vezuje za izdaju na Kosovu, iako istoričari napominju kako se Vuk Branković ceo svoj život borio protiv Turaka.

Prve pisane tragove o izdaji naučnici pronalaze u pisanim delima Mavro Orbina, koja opisuju događaje na Kosovu polju posle dva i po veka.

Možda će vas interesovati i:

Stoga je mala verovatnoća da su ti opisi istiniti, pogotovo ako uzmemo u obzir da su naslednici cara Lazara priznali vrhovnu Bajazitovu vlast. Dok je Vuk Branković nastavio da se odupire u pokušajima da sačuva svoju nezavisnost. A kako istraživači ističu, Vuk je svoju "neposlušnost" skupo platio jer je preminuo u mračnim turskim samnicama nakon nekoliko godina od čuvene bitke.

Ko je bio Vuk Branković?

Verovatno jedan od potomaka Nemanjićke loze kako tvrde istoričari, koji je posle smrti svog oca sevastokratora Branka Mladenovića 1365. godine napustio Ohrid zajedno sa bratom Grgurom i otišao na posed u Drenici. Svoju poziciju među srednjovekovnim velmožama je utvrdio 1371. godine kada se oženio Marom, koja je bila najstarija ćerka Lazara Hrebeljanovića. Zajedno sa njom je kako je ostalo zabeleženo dobio tri sina, koji su se zvali Grgur, Đurađ i Lazar.

Upravo te godine se odigrala i Marička bitka posle koje su zet i tast iskoristili političke prilike nastale posle smrti kralja Vukašina i despota Uglješe, da prošire svoje teritorije i uticaj moći. Srpska vlastela je težila da iskoristi period smene moćnih srpskih vladara te se 1373. godine u njegovom posedu nalaze Senica, Zvečan i određeni delovi Polimlja. Koja su nekada bila pod vlašću njegovog rođaka Nikole Altomanovića. 

Takođe u godinama u kojima su usledile borba za vlast, on dobija na upravu i Skoplje 1377. godine, a naredne i Prizren.Na vrhuncu svoje moći Zemlji Brankovića- kako su se zvale - su pripadali i rudnici Trepča i Brskovo, dok je za prestonicu uzeo Prištinu.

Ipak, najznačajniji događaj u životu Vuka Brankovića se odigrao 1389. godine kada se sukobila Srpska i Turska vojska na Kosovu polju i to baš na teritorij koja je potpadala pod njegovu upravu. Istoričari sugerišu kako je on takođe bio jedan od učesnika boja, te da je komandovao desnim krilom srpske vojske.

Nakon pogibje kneza Lazara, on se ističe kao gospodar Srba i Podunavlja i pokušava da pruži otpor okupatoru. Ipak, istoričari sugerišu da je on već početkom 1392. godine izgubio Skoplje, kada postaje turski vazal. Čije dužnosti je izbegavao da izvršava, te je 1396. godine zarobljen.

Poslednji podatak o njemu je da je 6. novembra 1397. godine preminuo u zarobljeništvu, dok je u narodnoj tradiciji sećanje na ovog srednjovekovnog vlastelina uglavnom vezano za njegovu navodnu izdaju na Kosovu.

Istorijski podaci nam danas govore da je Vuk Branković nekada bio veliki dobrotvor i ktitor, koji je izgradio i obnovio dosta manastira. A ipak danas ne znamo sa sigurnošću ni gde je sahranjen. Neki od izvora spominju svetogorski manastir Svetog Pavla kao mesto konačnog prebivališta, dok drugi navode Hilandar.

Najveći deo poseda Vuka Brankovića posle njegove smrti pripao je Stefanu Lazareviću. Ipak Turci su zauzeli strateški bitna mesta koja su nekada bila pod njegovom upravom, dok je njegovoj supruzi Mari i sinovima na upravi ostala samo mala oblast sa središtem u Vučitrnu.  

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka