Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Metropola Gilgamešovog kraljevstva koja se navodno spominje i u Bibliji: Zavirite u drevni Uruk (FOTO)

Kako danas izgleda drevni sumerski i kasni vavilonski grad Uruk za koji se veruje da je prva metropola na svetu.

 Sumerski grad Uruk Izvor: ESSAM AL-SUDANI / AFP / Profimedia

Veličanstvenost, napuštenost i smirenost su reči kojima se danas opisuje atmosfera najverovatnije prve metropole na svetu - sumerskog grada Uruka. Uruk se nalazi na teritoriji današnjeg grada Varka u južnom Iraku i prostire se na nekoliko stotina hektara između reka Tigar i Eufrat.

Možda će vas zanimati i:

Ovo važno mesto bilo je naseljeno od najmanje 5.000-te godine pre nove ere.

Od oko 3.500-2.800 godine pre nove ere, Uruk se znatno proširio i mogao je da se pohvali ogromnim hramskim kompleksima izgrađenim od cigle od blata koji su bili ukrašeni šarenim kupama od pečene gline i umetnutim kamenom.

 Uruk Izvor: KAZUHIRO NOGI / AFP / Profimedia

Oko 3.000. godine pre nove ere izgrađen je masivni gradski zid oko naselja, a procenjuje se da je u gradu živelo nekoliko desetina hiljada stanovnika. To je bilo vreme kada je Urukom vladao legendarni kralj Gilgameš.

Štaviše, veruje se da je ovo mesto zapravo biblijski grad Ereh, koji se pominje u Knjizi postanja kao jedan od prvih gradova osnovanih posle Potopa.

Pojava pisma

Negde oko 3.200. godine pre nove ere, jedna osoba u Uruku došla je na sjajnu ideju - da koristeći olovkom od trske ili kosti utiskuje simbole i znakove na meke glinene ploče. To je bio početak klinastog pisma koje se vremenom proširilo po celom Bliskom istoku i korišćeno je za pisanje najmanje desetak jezika širom Mesopotamije, Irana, Levanta i Anadolije, sve dok tradicija nije zamrla oko Hristovog vremena. Više od polovine ljudske istorije zabeleženo je klinastim pismom. U početku se pisanje koristilo u administrativne svrhe, a tek nekoliko vekova kasnije počelo je da se koristi za književnost i pravo.

Iskopavanja Uruka

Uruk je prvobitno iskopao britanski istraživač Vilijam Loftus 1850-ih, ali je ubrzo odustao, razočaran što nije pronašao spektakularne reljefe kamenih zidova kakve su Lajard i Bota otkrili u velikim asirskim gradovima severne Mesopotamije, u Nimrudu i Ninivi.

Od 1912. godine, sa nekim prekidima, Uruk-Varka je bila u fokusu dugoročnog programa iskopavanja Nemačkog arheološkog instituta, koji je objavio mnoge značajne tomove izveštaja o svom radu.

Kako Uruk izgleda danas?

Kao i sva južnomesopotamska nalazišta, Uruk je bio izgrađen uglavnom od opeke od blata osušene na suncu. Na nesreću, taj materijal nije mnogo otporan na spoljašnje faktore tako da nije mnogo građevina sačuvano. Izuzci su ostaci zigurata - stepenastih građevina piramidalne strukture - koji datiraju iz oko 2.000. godine pre nove ere.

Pored hramova i gradskog bedema, ostali su tragovi specijalizovanih zanatskih oblasti za proizvodnju grnčarije, rezanje kamena i metalurgiju.

Međutim, osim plodnog zemljišta i slatke vode, zemljište oko lokaliteta lišeno je mineralnih resursa, pa su svi metali i poludrago kamenje, kao što su lapis lazuli i karneol, uvezeni na lokalitet sa velikih udaljenosti, iz Irana i Anadolskog gorja.

Beli hram u Uruku

Beli hram je dobio ime zbog belo okrečene fasade od opeke i verovatno je bio posvećen bogu neba Anuu.

Visiko izdignut iznad plodne ravnice Beli hram je podignut na ziguratu. Do hrama su vodile stepenice i rampe poređane suprotno od kazaljke na satu zavijene oko brežuljka sve do vrha, gde se na najdužoj strani hrama nalazio ulaz. Ovaj spiralni uspon simbolično je predstavljao uspon posetioca do nebeskog kraljevstva.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka