Najpotresnija fotografija o zločinima u Slobodnoj državi Kongo: Dokaz o surovim kaznama robova na plantaži kaučuka

Slobodna država Kongo je naziv tvorevine belgijskog kralja Leopolda II, u kojoj je uspostavio diktatorski režim utemeljen na terorisanju lokalnog stanovništva krajem 19. veka.

Fotografija je snimljena 1904. godine u Baringi - u tadašnjoj belgijskoj koloniji Slobodnoj državi Kongo. A ono što se na prvi pogled čini kao predmeti koji ne mogu da se identifikuju, su u stvari odsečena šaka i stopalo njegove petogodišnje ćerke.

Kada ga je Alis Haris intervjuisala nakon fotografisanja, otkrila je strašnu priču koja je ubrzo uzbunila čitavu tadašnju Evropu.
Pritisak javnosti bio je toliki da je belgijski kralj Leopolda II, bio primoran da popusti "stisak" na koloniju.

Šta se zapravo desilo?

Odgovor koji je usledio izazvao je burnu reakciju javnosti. To je bila njegova kazna jer nije ispunio svoju dnevnu kvotu nabranog kaučuka. Da bi ga kaznili nadzornici plantaže su mu ubili ćerku po imenu Boali i odsekli joj ruku i stopalo. Zatim su  ubili i njegovu ženu, a na kraju i desetogodišnjeg sina. Pošto im se ni to nije učinilo kao dovoljno velika kazna, kanibalizovali su ih. Potom su kao znak upozorenja Nsalu doneli "ostatke" njegovog deteta. 

Ovaj zločin se dogodio samo iz jednog razloga, a to je ljudska pohlepa. Jedan čovek koji je živeo hiljadama kilometara udaljeno, je smatrao da je ropstvo zarad njegovog ličnog bogaćenja sasvim opravdan cilj.

Kompanija ABIR Kongo

Tokom 23 godine - od 1885 do 1908. godine - Leopold II vladao je Kongom. Za to vreme zabeležeo je da je na teritoriji tzv. slobodne zemlje oko 10 miliona Afrikanaca mučeno i ubijano - sečenjem njihovih ruku i genitalija, bičevanjem do smrti, izgladnjivanjem, prinudnim radom, kidnapovanjem dece i paljenjem sela.

Iako Leopold II nikada nije kročio nogom na njene teritorije, on je počinio i izazvao jedan od najvećih međunarodnih skandala ranog 20. veka. Razlog jeste taj što je kompanija u njegovom privatnom vlasništvu - ABIR Congo bila zadužena za eksploataciju prirodnog kaučuka u ovoj državi. Kompanija je doživela procvat tokom kasnih 1890-ih, prodavajući kilogram gume u Evropi po mnogo većoj ceni od stvarne.

Međutim, to je mnoge lokalne stanovnike koštalo prava koja su im oduzeta kada su postali robovi koji su morali da ispunjavaju kvote. A svaki neuspeh se surovo kažnjavao - smrću. Opadanje broja stanovnika u Kongu tokom kraja 19. veka primećuje se u svim statistikama kada se uporedi broj stanovnika zemlje na početku Leopoldove samouprave sa početkom belgijske državne vladavine od 1908. godine.

Fotografija Nsale jedan je od dokaza ovih surovih zločina i smatra se jednom od prvih fotografija koje su poslužile u borbi za ljudska prava. Neki izvori navode da je Kompanija ABIR u jednom trenutku postala svesna da će njihova priča stići do Evrope. U želji da zaustave ženu koja je načinila brojne fotografije kao dokaz, pokušavali su da je zastraše.

Međutim, i pored ispaljenog rafala ona je uspela da prenese Nsalinu priču Evropljanima. Njegova fotografija štampana je na pamfletima i o njoj se raspravljalo javno.