Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Izgubio je život, ali je sačuvao stav: Priča o čoveku koji je izabrao smrt umesto zakletve na lojalnost Hitleru

Franc Jegeršteter je bio jedan od retkih koji su rekli "ne" nacistima i Hitleru. Zbog toga je završio na giljotini, a rimokatolička crkva ga je nakon pola veka beatifikovala zbog njegovog mučeništva.

 Jegersteter Izvor: Profimedia

Francu Jegeršteteru bilo je naređeno da se pridruži nemačkoj vojsci i postane saučesnik u zločinima koje su činili nacisti, ali on je odbio da izvrši naređenje i za to je platio glavom.

"Nema tog zatvora, niti lanaca, niti te smrtne kazne koji mogu da otmu čovekovu veru i slobodnu volju", napisao je jednom Franc Jegeršteter. On je na kraju svega izdržao zatvor, lance i smrt, nikad ne izgubivši slobodnu volju.

Možda će vas zanimati i:

Austrijski farmer i svetac Franc Jegeršteter, centralna ličnost filma "Ukradeni život" iz 2019. godine, video je zla nacističkog režima koja su se dogodila pre i tokom Drugog svetkog rata. Ali on je uradio nešto za šta bi malo ko imao hrabrosti da učini: pružio je otpor.

Odbio je da se Hitleru zakune na lojalnost i pristupi nemačkim vojnim snagama, uporno insistirajući na tome da mu hrišćanska vera i lični moralni kodeks ne dozvoljavaju da bude deo tako strašnog zločina.

Čak i kada mu je zaprećeno smrću i kada je ta smrt bila pred vratima, ostao je dosledan.

KO JE BIO FRANC JEGERŠTETER?

Franc Jegeršteter je rođen 1907. godine u malom selu Sent Radegund, u Austriji. Bio je vanbračni sin sluškinje Rozalije Huber i farmera Franca Bahmajera. Kao dete ga je odgajala baka Elizabet Huber, koja je bila veoma pobožna žena. Kada se njegova majka udala za Hajnriha Jegerštetera, farmera iz susednog sela, 1917. godine, on je prešao da živi sa njima.

Franc Jegeršteter bio je pomalo nestašan mladić, o čemu govori i činjenica da je 1933. godine dobio vanbračnu ćerku Hildegard Auer. Bio je vođa lokalne motociklističke bande i zajedno sa ostalim članovima uhapšen je 1934. godine zbog ulične tuče.

Na Veliki četvrtak 1936. godine oženio se Franciskom Švaninger, izuzetno pobožnom hrišćankom. Ovaj brak bio je prekretnica u Jegeršteterovom životu. Počeo je da se ističe u farmerskom i rudarskom poslu.

Jegeršteter je počeo redovno da se moli sa suprugom i proučava "Bibliju". Kasnije je pisao da je Biblija postala vodič njihov u svakodnevnim životnim aktivnostima. "Pomogli smo jedno drugom da napredujemo u veri", rekao je jednom prilikom Jegeršteter.

FRANC JEGERŠTETER SE OD POČETKA ODUPIRAO NACIZMU

Nakon što je prvi put čuo za nacističke planove, Franc Jegeršteter se usprotivio Anšlusu, nacističkoj aneksiju Austrije u martu 1938. godine. Bez želje da se na bilo koji način pridruži nacističkoj birokratiji, odbio je da se nađe na poziciji gradonačelnika Sent Radegunda koja mu je tada ponuđena.

On je bio jedina osoba u selu koja je govorila protiv Anšlusa, kada je njegov grad glasao o tom pitanju. Gradske vlasti nisu priznale njegov glas i objavljeno je da je odluka doneta "jednoglasno".

Uprkos svom protivljenju, Jegeršteter je pozvan u Vermaht u junu 1940. godine. Trenirao je nekoliko meseci, ali je ubrzo pauzirao služenje svoje vojne službe. Ponovo je regrutovan u oktobru, kada je završio obuku.

U međuvremenu, decembra 1940. godine, stupio je u Treći red svetog Franje i radio je u lokalnoj crkvi.

U to vreme je Jegeršteter počeo da preispituje moralne vrednosti nacizma u svetlu Hitlerovog potiskivanja crkve i izveštaja u vezi sa nacističkim programom eutanazije, poznatom kao Akcija T4.

U ovom programu iz 1940. godine nacisti su eutanazirali oko 300 000 ljud, odnosno mentalno zaostalih osoba, uključujući i bolesnu decu. Franc Jegeršteter to nije mogao da podnese.

HAPŠENJE, ZATVARANJE I SMRT

Jegeršteter je ponovo pozvan na vojnu služnu u Vermahtu 23. februara 1943. godine i od 1. marta je bio na raspolaganju vojnim zvaničnicima u Ensu, u Austriji.

Međutim, on je odbio da položi zakletvu na lojalnost Adolfu Hitleru, navodeći moralne razloge kao prigovore na služenje vojske. Jegeršteter je odmah uhapšen i prevezen u ćeliju u Lincu, gde je ostao do 4. maja 1943. godine, kada je prebačen u zatvor Berlin-Tegel, gde ga je čekalo suđenje.

Sveštenik iz njegovog sela, koji ga je posetio u zatvoru, pokušao je da ga nagovori da nastavi da služi nemačkoj vojsci. Ali nije bilo šanse da ga ubedi. Kada je do njega stigla vest da je austrijski sveštenik Franc Rajniš pogubljen jer je odbio da položi zakletvu na lojalnost Hitleru, Jegeršteter je postao još odlučniji u tome da se čvrsto drži svog stava.

Jegeršteter je kasnije izveden pred vojni sud i osuđen na smrt u Vojnom sudu Rajha u berlinskoj četvrti Šarlotenburg, 6. jula 1943. godine.

Prema izveštaju sa saslušanja na vojnom sudu, Jegeršteter je obavestio vojne zvaničnike "da je, zbog verskih stavova, odbio da služi vojni rok, jer bi delovao protiv svojih verskih uverenja ukoliko bi se borio na strani nacista", naveo je takođe da je nemoguće istovremeno biti nacista i katolik.

Dodao je "da postoje neke stvari u kojima se mora više pokoravati Bogu nego ljudima; zbog zapovesti 'Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe'", rekao je.

Nakon suđenja, Jegeršteter je 9. avgusta 1943. godine prebačen u zatvor Bradenburg-Gorden i kasnije tog popodneva je pogubljen giljotinom. Posle rata, njegov pepeo je sahranjen na mesnom groblj u Sent Radegundu.

TRAJNO NASLEĐE "UKRADENOG ŽIVOTA"

Franc Jegeršteter je ostao u veliko meri zaboravljen decenijama nakon pogubljenja. Međutim, sve je počelo da se menja 1964. godine kada je objavljena njegova biografija "U samotničkom svedočenju", koju je objavio Gordon Zan, američki sociolog, pacifista i porfesor.

Nadbiskup Tomas Roberts je 1965. godine podneo zvaničnu izjavu u kojoj je potvrdio Jegeršteterovo herojstvo. "Mučenici poput Jegerštetera nikada ne bi trebalo da se osećaju usamljeno", napisao je. Šest godina kasnije, austrijska televizija je emitovala dokumentarac o njegovom životu pod nazivom "Odbijanje".

Jegeršteterovu prvobitnu smrtnu kaznu zvanično je poništio berlinski okružni sud 7. maja 1997. godine.

Katolička crvka je zvanično započela proceduru za beatifikovanje Jegerštetera 1997. godine, nakon što je austrijska biskupska konferencija jednoglasno izglasala donošenje ove odluke. Vatikan je zvanično potvrdio Jegeršteterovo mučeništvo 1. juna 2007. godine, a njegova supruga i tri ćerke okupile su se u katedrali u Lincu 26. oktobra iste godine da posmatraju njegovu zvaničnu beatifikaciju od strane pape Benedikta.

Ali čak i van crkve, njegovo nasleđe je počelo da se slavi širom sveta.

Tokom boravka u zatvoru, Jegeršteter je napisao niz pisama svojoj supruzi, koja su objavljena 2007. godine pod nazivom "Franc Jegeršteter: Pisma i spisi iz zatvora".

Ta pisam su bila glavni izvor informacija prilikom snimanja filma "Skriveni život" iz 2019. godine, koji je napisao i režirao Terens Malik.

Možda će Vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka