10 susreta i političkih dogovora koji su promenili tok istorije: Sastanci koji su oblikovali svet kakav danas poznajemo

Da se neki od ovih deset sastanaka nije desio, moguće je da bi danas svetski poredak izgledao potpuno drugačije.

Od praistorije, preko antike i srednjeg veka, do modernog doba, uvek je bilo sastanaka nakon kojih je usledio događaj koji je ostavio posledice, toliko duboke, da su uticale i na trenutak u kom sada živimo.

U nastavku čitajte o 10 možda najuticajnijih susreta. Da se neki od navedenih nije desio, verovatno bi naša realnost izgledala malko drugačije.

10. Bečki kongres

Početkom devetnaestog veka, 1814. godine, Napoleon Bonaparta je pregazio Evropu na način koji nije zabeležen još od Julija Cezara. Međutim, pohod na Rusiju se završio neslavno, a on je zbog ogromnih gubitaka morao da abdicira - a kasnije i da ode u izgnanstvo.

Sa ciljem da se odluči o daljoj sudbini kontinenta, koji je nakon veka konstantnog ratovanja i građanskih nemira bio uzdrman do temelja - sazvan je Bečki kongres.

Predstavnici četiri velike sile: Austrije, Pruske, Britanije i Rusije, složili su se da preoblikuju i uravnoteže evropske granice na način koji bi sprečio buduće sukobe.

U ovoj raspodeli Francuska je prošla najgore, jer joj je smanjena površina. Sa druge strane Prusija je iskoristila ovaj, za nju, povoljan istorijski trenutak i pripojila sebi značajne teritorije.

Pojedini kritičari tvrde da je Bečki kongres bio odgovor tradicionalnih monarha na pretnju liberalnih i revolucionarnih ideala.

Šta god da je stajalo iz njihovih akcija, Bečki kongres je stvorio novi poredak poznat kao "Koncert Evrope" - koji je obezbedio relativan mir i stabilnost koji su trajali čitav vek.

Ipak, ovakav poredak je otvorio put ka Prvom svetskom ratu, 1914. godine, otkrivši tada sve svoje nedostatke.