Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ubilo je ono što je sama stvorila: Život jedne od najmoćnijih žena starog Rima završio se MATRICIDOM

Život Agripine Mlađe bio je prožet skandalima i željom za moći, toliko jakom da je uključivala inceste, spletke i ubistva.

 Agripinin brodolom-0265197662.png Izvor: Profimedia

JULIJA AGRIPINA JE ŽIVELA relativno kratko, posmatrano iz ugla savremenog čoveka, a ipak je uspela da ostavi veoma dubok trag u istoriji kao žena u vreme rimskog principata. Bila je Kaligulina sestra, Klaudijeva rođaka i supruga i, možda najpoznatija kao Neronova majka

Uspela je da se izbori za mesto savladara - prvo uz svog supruga-rođaka, a onda i uz sina. Spletkama, manipulacijama, a u krajnjoj nuždi i ubistvima, krčila je put za sebe i sina ka tronu, i tako sebi obezbedila titulu jedne od najmoćnijih žena dinastije Julijevaca-Klaudijevaca

Možda će vas interesovati i:

Članica Julijevsko - Klaudijevske dinastije

Poreklo Julije Agripine vodi od cara Avgusta, koji joj je bio pradeda po majci - takođe istorijski veoma poznatoj - Agripini Starijoj. Ova činjenica bila je njeno opravdanje i polazna tačka na putu koji je vodio ka osvajanju prestola.

Ne zna se mnogo o njenom ranom životu. Veoma mlada se udala za starijeg rođaka Gneja Domicija Ahenobarba. Prvi u nizu, vremešni muž svakako nije bio čežnja trinaestogodišnje devojčice, međutim, u ovom braku rođeno je njeno jedino dete - Lucije Domicije Ahenobarb, u istoriji poznat kao Neron.

Niko kao Julija

Za razliku od supruga careva pre i posle nje, ona je, na sve načine, bila jednaka svom mužu. Jedan od prvih Agripinih poteza bio je osnivanje grada na mestu gde je rođena, u Nemačkoj - Colonia Claudia Ara Agrippinensium, današnji: Keln.

Volela je da oblači zlatnu i ljubičastu odeću - boja koje su rezervisane samo za cara, kao i da sedi pored svog muža. Čak je napisala i objavila autobiografiju, što je čini jedinom Rimljankom koja je ikada izvršila tako smeo čin.

Borbe za presto i spletke unutar njihove porodice nisu bile retkost, a Agripina je veoma često bila u njihovom središtu. Iako mnogi naučnici smatraju da je ova jedna, koja joj je zamalo došla glave, bila iscenirana, ne čudi to što ju je rođak Kaligula tokom 39. godine nove ere optužio za izdaju. Agripina je platila visoku cenu - proterana je na ostrvo u Sredozemnom moru, bez sina i bez imovine.

Kaligula je bio veoma surov prema Agripini. Ne zna se pouzdano zašto, mada naučnici smatraju da, ako bismo dobili priliku da upitamo nekog stanovnika starog Rima, on bi nam rekao da se po kuloarima pričalo da su ovi zavađeni rođaci nekada bili i strastveni ljubavnici.

Šta god da je bio pravi razlog osvete, Kaligula nije imao milosti, čak ni prema njenom sinu. Sva imovina koja je oduzeta Juliju Agripini je rasprodata, a Neron je poslat kod tetke.

Točak sreće se okreće - Agripinin uspon

Početkom 41. godine nove ere, državni udar predvođen pretorijanskom gardom doneo je izmene u vrhu vlasti. Kaligula je ubijen, a na tron se popeo Agripinin stric - Klaudije. Ubrzo po stupanju na presto on je dozvolio Agripini da se vrati u Rim, kod svog sina.

Agripina nije dugo čekala, odmah se vratila u trku za tron. Smatrala je da, kao jedini preživeli član svoje porodice i naslednica Avgusta, ima božansko pravo da vlada.

Nakon što je žena njenog rođaka Klaudija, osuđena za izdaju, bila javno pogubljena, Agripina se vratila u javni život Rima na način koji je užasnuo njegove stanovnike - udala se za svog strica.

Malo je verovatno da se Julija Agripina udala za svog rođaka iz ljubavi. Samo godinu dana nakon venčanja njeni motivi su počeli da izlaze na videlo. Uspela da ubedi supruga da usvoji njenog sina i pripremi ga za ulogu cara, iako je Klaudije imao svog biološkog naslednika - Britanika.

Agripina je pet godina živela kao Klaudijeva carica. U istorijskim izvorima ovaj period zabeležen je kao mirniji, stabilniji i uspešniji u odnosu na period pre sklapanja skandaloznog braka.

Agripina i Klaudije su marljivo pripremali Nerona za političke funkcije i počasne titule. Agripina je posebnu pažnju posvetila obrazovanju, a među Neronovim učiteljima bio je i čuveni filozof Seneka, koji je nastavio da ga savetuje i tokom vladavine.

Agripina je uspela i da izdejstvuje brak između Nerona i Klaudijeve ćerke Oktavije.

Agripina servira otrovne pečurke

Iluzija idile i supruge koja voli i poštuje svog supruga je razbijena u oktobru 54. godine nove ere kada je Agripina otrovala svog muža  i proglasila svog 16-godišnjeg sina Nerona za cara. Brojni izvori tvrde da je ovo bila proračunata akcija iz straha da se Klaudije ne predomisli i proglasi svog biološkog sina za naslednika.

Neron je proglašen za cara, a kako je u tom trenutku bio tinejdžer, ona je postala njegov regent. Sve je teklo po planu. Manipulisala je i laskala onima koji su joj bili potrebni i ubijala one kojima je zavidela ili ih je mrzela. Ali...

Neron je bio tvrd orah

Istorijski i materijalni izvori nam govore da je u prvim godinama vladavine majka po moći bila jednaka sinu. Ikonografija na novčićima i frizovima ih prikazuje zajedno, u nekim slučajevima su čak i okrenuti jedno ka drugom a njihove glave su iste veličine.

Poseban primer njihovog zavisnog odnosa i njenog velikog uticaja je i skulptura koja predstavlja Agripinu kao personifikaciju plodnog Rima kako kruniše svog mladog sina.

 Agripina kruniše Nerona
Agripina kruniše Nerona
Izvor: Profimedia

Ona je umesto njega "upravljala svim poslovima carstva… primala je ambasade i slala pisma raznim zajednicama, guvernerima i kraljevima…" ,napisao je hroničar Kasije Dije nedvosmisleno upućujući na to da se mladi Neron nije mnogo pitao.

Pojedini hroničari su zabeležili da je i pored majčine dominacije, Neron u prvim godinama svoje vladavine bio veoma voljen i cenjen. Do nesuglasica je došlo u trenutku kada je poželeo da vrati tradicionalne uloge na dvor. On je smatrao da žena i majka treba da ostanu u njegovoj senci i vode privatne, a ne javne živote.

Agripina se sa ovom odlukom nije slagala. Počela je da se nameće u svakoj prilici, iako ju je sin više puta javno ponizio i stavio joj do znanja da se povuče. To je nije sprečilo u nameri da vlada kako je zamislila. U periodu koji je usledio potrudila se da se njen glas čuje. Međutim, neslaganja i Neronove ljubavne avanture dovele su do razdora.

Početak Agripininog kraja

Kako su Nerovoni moć i uticaj rasli, tako su Agripinini slabili. Na to su dosta uticali i Neronovi savetnici koji su smatrali da Agrpini nije mesto u vlasti.

Nekada voljena majka, sada je morala da se bori za vlast sa Senekom i Burusom - komandantom pretorijanske garde. Uz njih dvojicu, tu se našla i žena - bivša robinja iz Male Azije - u koju se Neron zaljubio, a koja se nije dopala Agripini.

Ona je tri godine strpljivo zavodila Nerona, toliko da je na kraju uspela da ga okrene protiv majke. Seneka je sve vreme pomogao Neronu da sakrije vezu, a to mu je pomoglo da zadobije poverenje mladog vladara.

Veza sa nekadašnjom robinjom ipak nije opstala, ali brzo je došlo do nove avanture. Žena se zvala Popea i bila je opasna i ambiciozna baš kao i njegova majka, koje je htela da se reši i na tome je naporno radila.

 Agripinino ubistvo
Agripinino ubistvo
Izvor: Profimedia

Ni Agripina nije želela da popusti u svojim namerama. Nakon što je Neron otpustio jednu od njenih pratilja, ona je zapretila da će podržati njegovog mlađeg polubrata Britanika u borbi za vlast.

Neron je kasnije otrovao Britanika, a pojedini istoričari smatraju da je Agripinina pretnja imala udela u toj odluci. 

Neron je proterao Agripinu sa dvora, ali je bio svestan koliku opasnost ona predstavlja. Oduzeo joj je sve za šta se borila i znao je da je opasnija nego ikad. Isto tako je znao da neće lako moći da je ućutka.

Prvi pokušaji su bili neuspešni

Kako navode zvanični antički izvori, Neron je naredio ubistvo svoje majke 59. godine nove ere, zbog toga što je planirala zaveru protiv njega.

Neron je znao da donosi odluku koja bi mogla da ga proganja. U rimskom svetu zločini ove vrste - matricidi - smatrani su velikim grehom. Zbog toga, ali i Agripinine popularnosti, pokušavao da iscenira njenu smrt kako bi delovala kao nesrećan slučaj.

Poseta astrologu

Prema jednoj priči u želji da otkrije šta su bogovi spremali za njenog dečaka, Agripina se konsultovala sa astrologom, koji je predvideo da će on jednog dana vladati, ali tek pošto ubije sopstvenu majku. Ona je navodno uzvratila: "Neka me ubije, samo neka on vlada!".

Njegove pristalice su nekoliko puta pokušale ubiju Agripinu. Pokušali su da je otruju, ali je preživela. Pokušali su da je udave podmećući joj neispravn čamac, ali je doplivala do obale.

Neron je bio uplašen jer je majka uvek uspevala da ga nadmudri i znao je da će Agripina pre ili kasnije pokušati da se osveto. Morao je da je preduhitri...

Matricid

Posle neuspeha sa čamcem, uplašeni Neron je poslao ljude u njenu vilu da je ubiju. Ubica se zvao Aniket i bio je jedan od njegovih učitelja i komandant flote. 

Istorijski izvori kažu da su je Aniket i njegovi ljudi prvo udarali palicama po glavi, a zatim su joj noževima izboli matericu.

Agripina je umrla gledajući ubice u oči. Proglasili su je izdajnicom i nije imala državnu sahranu uz počasti. Pokopana je u neobeleženom grobu, kao odbačena žena.

Nakon ovog poteza Neronova popularnost je opala. Ovaj zločin je bio početak njegovog kraja, kako politički tako i psihički. Noćne more su ga mučile godinama posle ubistva, a govorio je da ga progone furije.

 Neron i Furije-0278129842.png
Furije proganjaju Nerona
Izvor: Profimedia

Život Julije Agripine imao je svoje uspone i padove, bio je protkan sa mnogo prevara, spletki i ubistava. U brojnim istorijskim izvorima opisana je kao tiranin i hladnokrvni ubica, ali odlična vladarka. Na kraju, stradala je od onoga što je sama stvorila - nemilosrdnog sina spremnog da uradi sve kako bi vladao.

Neron je vladao još devet godina nakon majčine smrti, sve dok nije izvršio samoubistvo. Ostao je upamćen kao jedan od najozloglašenijih vladara u istoriji. Njegova vladavina obeležena je pričama o razvratu, ludilu i verskim progonima i, najgorem od svega - matricidu

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka