Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li se jedan od najarogantnijih vladara u istoriji spominje u Bibliji? Naučnici ispituju mogućnosti

Naučnici smatraju da se u Knjizi o Jestiri spominje drevni vladar, koji je bio poznat po svojoj aroganciji i surovosti.

 Kserks u Bibliji Izvor: Profimedia

Od svih likova pomenutih u Knjizi o Jestiri, jedini za kog postoji bilo kakav istorijski zapis van biblijskog teksta je kralj Ahasver, koga većina današnjih naučnika povezuje sa persijskim kraljem Kserksom I.

Na zapadu je poznat po ovoj grčkoj verziji svog imena, a na Istoku je po pesijskoj - Ksajarsa. A da li je zaista baš on spomenut u Bibliji?

Možda će vas interesovati i:

Ovaj strog vladar je bio unuk Kira Velikog, osnivača persijsko Ahemenidskog carstva, i vladao je od 485. do 465. godine pre nove ere. Za razliku od svog dede, nije bio tolerantan prema drugim narodima.

Pored opisa u Knjizi o Jestiri, kralj po imenu Ahasver se pominje i u Knjizi Jezdrinoj i Knizi proroka Danila.

Njegov otac Darije Veliki njega je izabrao za naslednika iako je imao i starijeg sina Ahamena. To je učinio zbog njegove veze sa Kirom Velikim, čija je ćerka bila Kserksova majka Atosa.

U vreme kada se popeo na presto, Persijsko carstvo je bilo na vrhuncu moći i protezalo se od Indije do Etiopije i delova Sudana. Taj podatak se poklapa sa onim što je napisano za Ahasvera u Knjizi o Jestiri. U Knjizi piše da je vladao nad 127 provincija od Indije do Kuša, koji se smatra regionom doline Gornjeg Nila.

Kada bi se ova priča prenela u istorijske okvire Kserksove vladavine, odigrala bi se 483. godini pre nove ere, zaključuje dr Jigal Bloh - kustos Muzeja biblijskih zemalja u Jerusalimu.

"Ovo ne znači da je priča stvarna, ali daje hronološku polaznu tačku, kada je se potencijalno dogodila", rekao je on.

Kserks je, prema Bibliji, držao nekoliko glavnih gradova, uključujući Suzu, poznatu i kao Šušan, koja je bila administrativna prestonica carstva. U Suzi se nalazila i Kserksova letnja palata.

Međutim, od svih građevinskih poduhvata, ovaj vladar je najviše ostao upamćen po započetom najraskošnijem, koji je započeo posle neuspele vojne kampanje. Nakon propalog pokušaja osvajanja Grčke, kralj započeo izgradnju Persepolisa - a naročito palate i monumentalne Dvorane sto stubova.

Baš u ovom gradu se tokom prolećne ravnodnevice održavao godišnji raskošni festival dočeka persijske Nove godine. Ta proslava je slična opisu banketa u Knjizi o Jestiri, kojoj su prisustvovali vojnici, dvorjani i podanici. Svi oni su dolazili da pozdrave kralja i donesu mu darove i prinose, primetio je Bloh.

Na reljefu od krečnjaka, koji se nalazi u Muzeju biblijskih zemalja iz Persepolisa - prikazana su dva dvorjana u različitim kostimima, što ukazuje na njihovo različito poreklo, koji nose hranu.

Jedan je iz Persije i nosi uobičajene pantalone i plisirani ogrtač do gležnja, kao i maramu nekoliko puta obmotanu oko glave i brade. Dok sluga drugi nosi okruglu filcanu kapu i remen za bradu, kao i kožnu tuniku do kolena i pantalone.

Zaista, rekao je Bloh, bilo je uobičajeno da ljudi iz celog carstva budu dvorjani, tako da su i Jevreji mogli da budu deo te grupe, kao što je to bio Mordehaj u priči o Purimu.

"Sav sjaj kraljevskog dvora (kako je opisan u Knjizi o Jestiri) je istinit", dodao je Bloh. 

Kserks je bio poznat po sklonosti ka piću i raskošnim banketima, snažnom temperamentu i ogromnom haremu. Glavno krilo harema u Persepolisu iskopao je tim sa Orijentalnog instituta Univerziteta u Čikagu početkom 1930-ih.

Intrige povezane sa kraljem dobro su dokumentovane i u istorijskim izvorima. Ostalo je zabeleženo kako je bezuspešno jurio ženu svog brata - koji je protiv njega podigao bunu. Kserks je na kraju ubio brata, a potom  je krivicu vrlo uspešno i lukavo prebacio na drugog rođaka.

"Imena Kserksovih glavnih žena su poznata", rekao je Bloh. Međutim, nema zabeleženih podataka da je neka od njih bila Jestira, iako je naravno, nega od njegovih nezvaničnih žena mogla imati takvo ime.

"Kserks je primer arogantnog vladara", rekao je profesor jevrejske istorije Danijel Švarc sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. "Kada ljudi žele da pričaju o arogantnom vladaru, ispričaju neku priču o Kserksu."

Kad je krenuo u osvajanje Grčke, svojim vojnicima je naredio da izgrade most u moreuzu Helespont između Grčke i Turske, danas poznat kao Galipoljski moreuz. Međutim, kada ga je more uništilo prilikom jedne oluje - za kaznu je bičevao vodu.

Na istom putovanju desio se još jedan događaj koji je kasnije postao primer Kserksovog lošeg ophođenja prema ljudima. Naime, on je svojim vojnicima naložio da prokopaju tunel u podnožju Svete Gore, kako bi probili put do poprišta bitke. Konture ovog pokušaja i danas su vidljive.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka