NEZAMISLIVO MOĆAN: Ko je bio jedan od najboljih Hitlerovih prijatelja - sve dok sam Firer nije naredio njegovo ubistvo?

Ernst Rem je bio jedan od retkih, ako ne i jedini koji se u javnosti Hitleru obraćao imenom, a ne sa "Mein Fuhrer". Bio je vođa jurišnog odreda i postao je moćan toliko da je prijatelj počeo da ga vidi kao pretnju.

Rem i Hitler su bili veoma slični, stoga ne čudi što su se u vrtlogu istorijskih zbivanja ova dva čoveka našla na istoj strani. Od osnivanja Nacističke partije su delili viziju o moćnoj i nezaustavljivoj Nemačkoj koja će se izdići iz pepela. Ovo je priča o čoveku kome je Hitler bezuslovno verovao, čovek kome je poverio SA odrede i sa kojim je organizovao puč.

Mladost Ernsta Rema

Rem je rođen 28. novembra 1887. godine u Minhenu. Pridružio se nemačkoj vojsci 1906. godine i izgradio je solidnu karijeru. Na početku Prvog svetskog rata 1914. godine, bio je teško povređen tokom napredovanja nemačke pešadije u Francuskoj. Dve godine kasnije, zadobio je još jednu tešku ranu tokom bitke kod Verdena. 

Izvor: Profimedia

Rem tada, iako prekaljeni kapetan i dobitnik Gvozdenog krsta prve klase, ostatak rata provodi zatrpan kancelarijskim zaduženjima. Njegovo već nagomilano nezadovoljstvo se produbilo potpisivanjem Versajskog sporazuma kojim je dogovoreno da poražena nemačka vojska ne može da broji više od 100.000 ljudi.

Nije mogao da podnese činjenicu da je Nemačka poražena i da je oslabila. U borbi socijalista i komunista koju su vodili političari u posleratnoj Nemačkoj, zamrzeo je obe strane. Tako se 1919. godine, Rem pridružio trećoj, alternativnoj stranci u Minhenu koja je delila njegov stav i gledište.

Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP)

Alternativna stranka kojoj se priključio bila je Nemačka radnička partija, kasnije poznata kao Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija, koja je na kraju postala poznata kao Nemačka nacistička partija.

Ernst Rem je smatrao da je vladajuća partija - Vajmarska republika, slaba. Smatrao je da tradicionalne političke partije nisu u dodiru sa onim što je Nemcima najpotrebnije.

U isto vreme, istoj stranci pristupa i Hitler. Držao je vatrene, strastvene govore o tome kako Nemačka treba da se podigne iz pepela svog poraza. Za nevolje u kojoj se zemlja našla je okrivio Jevreje, nepravednu ratnu odštetu i aktuelnu vladu. Partija je rasla tokom 1920-ih, a Hitler je preuzeo kormilo, 1921. godine.

Izvor: Profimedia

Njih dvojica su uskoro shvatili da imaju mnogo toga zajedničkog. Postali su prijatelji i saveznici unutar mlade i poletne partije. Obojica su služili u Prvom svetskom ratu i smatrali da Nemačka treba da bude ta koja kontroliše svoju i sudbinu svog naroda.

Minhenski puč

Kada je Hitler preuzeo kontrolu nad Nemačkom radničkom partijom - ujedinio je i ojačao organizaciju vojnika poznatu kao Šturmabtajlung (Sturmabteilung - SA) - jurišnike u braon košuljama sa sedištem u Bavarskoj.

Ova paravojna organizacija delovala je van nemačkog zakona. Dok je zvanična vojska bila ograničena na 100.000 ljudi, Versajski ugovor ni u jednom pasusu nije spominjao postojanje nezvanične vojske.

Pre Hitlera i Rema, ova grupa je bila labav konglomerat nekoliko manjih frakcija čiji su članovi su uzimali zakon u svoje ruke, stvarajući nerede. Njihova uloga je bila da štite partijske sastanke, marširaju na mitinzima i fizički napadaju političke protivnike. Takođe su se bavili zastrašivanjem birača na lokalnim i republičkim izborima.

Hitler je uvideo potencijal i ujedinio ove labavo povezane frakcije u jednu veću grupu pod nazivom SA.

Izvor: Profimedia

Sa druge strane, političari Vajmarske republike gurali su državu u sve veći ponor. Hiperinflacija i niz radničkih ustanaka urušili su ovu stranku. Hitler i Rem su tu videli svoju šansu.

Njih dvojica su isplanirali puč, sa polaznom tačkom u Minhenu - sa snagama SA kao pokretačima ustanka.

Kako bi plan uspeo, obojici je bila potrebna podrška generala Eriha Ludendorfa. Ovaj nemački ratni heroj bio je veoma poštovan od strane SA.

U noći 8. novembra 1923. godine, Ludendorf je povukao svoj potez. Zajedno sa Hitlerom i stotinama naoružanih pripadnika SA, upao je u Bürgerbräukeller (pivski podrum) u trenutku kada su minhenski zvaničnici bili na sastanku. Hitler je kao predvodnik zahtevao njihovu lojalnost. Zvaničnici pod prinudom nisu imali drugog izbora već da se pokore.

Preuzimanje gradske vlasti je možda prošlo glatko, ali Hitler nije računao na dešavanja koja bi mogla da uslede.

Zatvorski dan i događaji koji su usledili

Sledećeg jutra policija je u Minhenu uhapsila ovaj pobunjenički trio: Hitlera, Ludendorfa i Rema. Dok su vojne trupe ubijale pripadnike SA na gradskom trgu, postalo je jasno da je puč propao.

Hitler je završio u zatvoru (gde je odslužio manje od godinu dana od ukupno pet godina kazne). Vreme u zatvoru je provodio baveći se stvaranjem Mein Kampf-a.

Ludendorf i Rem su dobili uslovne kazne i bili su neprestano pod budnim okom bavarskog suda.

Tokom narednih devet godina, Hitler i Rem su postali diskretniji u pogledu SA. Rem u jednom trenutku, 1928. godine, čak napustio Nacističku partiju i otišao u Boliviju. Tokom njegovog boravka, Nacistička parija u toj zemlji doživljava uspeh. Kada je Hitler pozvao svog prijatelja da se vrati u Nemačku - to je bio poziv koji Rem nije mogao da odbije.

Posle uspešnog boravka u Boliviji, Hitler ga je postavio za načelnika svog štaba, i tu dužnost je obavljao od 1931. od 1932. godine. Rem je svoju lojalnost dokazao time što je SA narasla na brojku od 400.000 ljudi. Samo dve godine kasnije, Hitler je imenovan za kancelara.

Izvor: Profimedia

Hitlerova izdaja

Ernst Rem je kao šef SA komandovao značajnim brojem ljudi koji su mogli da preuzmu vlast u bilo kom trenutku. SA je narastao na između 3 i 4 miliona mladića privučenih Firerovim obećanjima. Bio je izuzetno moćan i čak jedan od Hitlerovih miljenika: jedini stariji nacista koji se Hitleru obraćao imenom, a ne sa Mein Fuhrer, što je umnogome govorili o bliskosti između njih. Štaviše, Rem je bio otvoreno gej i Hitler je to znao, ali mu nije smetalo.

Međutim, ovakav tretman je sa sobom privlačio i ljubomoru i netrpeljivost. Najviše kod Hitlerovih vojnih savetnika Hermana Geringa i Hajnriha Himlera. Njih dvojica su se toliko plašili da će Rem izvršiti udar, da su Hitlera polako okretali protiv njega.

Himler i Gering su neprestano upozoravali Hitlera na Removu rastuću moć, i na njegov Šturmabtajlung koji može da zameni nemačku vojsku (predlog koji je Rem sam izneo i na neki način dao povod za optužbe koje će uslediti). Takođe, mnogima u Partiji se nije dopalo to što je Rem bio homoseksualac. Smatrali su da bliskost sa njim može nepovoljno da utiče na Hitlerovu reputaciju.

U strahu da bi Ernst Rem mogao da ga svrgne sa vlasti sa svojom moćnom vojskom, Hitler je po savetu svojih najbližih savetnika, 29. juna 1934. godine, udario prvi. Lično je uhapsio Rema i ponudio mu izbor: samoubistvo ili smrt.

Rem je odbio da izvrši samoubistvo. Možda je verovao da Firer neće narediti njegovo pogubljenje i da prijateljstvo koje su imali ne može tako lako da izbledi. Međutim, Hitler je naredio SS-u da pogubi bivšeg šefa SA, zajedno sa još oko 400 drugih oficira iste organizacije. Još oko 200 ljudi je uhapšeno u čistki poznatoj kao Noć dugih noževa.

"Hitleru je bila potrebna Remova vojna veština, a mogao je i da se osloni na njegovu odanost, međutim na kraju je ispao pragmatičar", primetila je Jevrejska virtuelna biblioteka.

Hitler je bio paranoičan i nikome nije verovao, čak ni onima koje je nekada smatrao bliskim saradnicima, poput Ernsta Rema. Remova sudbina je bila mučna vežba kojom je Hitler otpočeo odlučivanja o životu i smrti miliona ljudi.