Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Starorimska tehnologija odoleva vremenu: Kako je složeni sistem akvadukta vodom snabdevao Rimsko carstvo?

Akvadukti su predstavljali složeni sistem kojim su se gradovi Rimskog carstva snabdevali vodom i njihovo odolevanje zubu vremena je neverovatno.

 Rimski akvadukt u Španiji Izvor: Shutterstock

Nakon pada Rimskog carstva, ljudskoj civilizaciji su bili potrebni vekovi da bi ovladala dostignućima drevnih Rimljana.

Iako neka znanja nisu opstala ni u kakvom korisnom obliku, neka od njih su ostala trajno otelotvorena. Moćne ruševine rimskih akvadukta, na primer, nastavile su da stoje širom bivšeg carstva, zadivljujući građane celog sveta. Zajedno su nekada činili ogroman sistem za isporuku vode. Čovečanstvu je trebalo mnogo vremena da razume konstrukciju i funkciju akvadukta.

Možda će vas zanimati i:

GRČKI IZUM RASPROSTRANJEN U RIMU

Starogrčki inženjeri su projektovali i sagradili prve akvadukte još u šestom veku pre nove ere.

Kanal, čije je korito bilo načinjeno od kamena, nosio je izvorsku vodu do drevne Atine, a Samos je napajao vodom akvadukt koji je uranjao kroz tunel duži od jednog kilometra, što dodatno govori o složenosti sistema akvadukta.

Ovi sistemi su se razvijali tokom helenističke ere, a njihovi rimski naslednici su koristili lukove i hidraulični beton, ali prvenstvena razlika je, pre svega, bio sam broj i razmera akvadukta.

Većina rimskih gradova pijaćom vodom se snabdevala putem mreže bunara ili lokalnih izvora, a akvadukti su dobrim delom bili luksuz, dizajnirani za snabdevanje kupatila, kitnjastih fontana i domova rimske aristokratije. Zahvaljujući žudnjom Starih Rimljana za luksuzom, nastao je veliki broj njihovih velikih dela.

 Akvadukt Pont du Gard
Spektakularni akvadukt, Pont du Gard.
Izvor: Shutterstock

IZGRADNJA AKVADUKTA

Akvadukti bi se mogli podeliti u dve vrste prema načinu konstrukcije. S jedne strane, postojali su akvadukti koji su se sastojali od ogromnih lukova, koji su se protezali nadaleko. Međutim, rimski inženjeri su češće gradili akvadukte pod zemljom, jer je ova varijanta bila ekonomičnija i štitila je akvadukte od štetnog dejstva prirode, kao što je, na primer, erozija zemljišta.

Pre izgrаdnje аkvaduktа, inženjeri su procenjivаli kvаlitet vode kojа bi se koristilа tаko što su ispitivаli njenu prozirnost, protok i ukus. Tаkođe su obrаćаli pаžnju nа zdrаvstveno stаnje onih koji su je pili. Kаd je grаdnjа bilа odobrenа, izrаčunаvаlа se isprаvnа putаnjа i nаgib, kаo i veličinа i dužinа vodovodnih kаnаlа. Fizičke poslove su obаvljаli robovi. Izgrаdnjа аkvaduktа trаjаlа je i po nekoliko godinа, zbog čegа je onа bilа skupа, nаročito аko su bili potrebni lukovi.

Radi održavanja i zaštite akvadukta, u Rimu je u jednom trenutku bilo аngаžovаno oko 700 ljudi. Nаcrti zа аkvаdukt tаkođe su obuhvаtаli i održаvаnje. Nа primer, do delovа аkvаduktа ispod zemlje moglo je da se dođe kroz šаhte. Kаdа je bilа potrebnа nekа većа poprаvkа, inženjeri su mogli dа privremeno preusmere vodu kаko bi se oštećenje sаnirаlo.

FUNKCIJA AKVADUKTA

Izgradnjom rimskih akvadukta su, u suštini, stvarane veštačke reke, koje su tekle nizbrdo, od izvora do grada. Vodu su sprovodili velikim udaljenostima, koristeći samo gravitaciju, na silaznoj padini od oko pet do deset stopa po milji.

Ovo precizno inženjerstvo je omogućeno upotrebom alata kao što su dioptra (astronomski i geodetski instrument) i horobati (izdužena drvena platforma, sa uzdužnim pregradama ispunjenim vodom), kao i ogromnom količinom radne snage. Rimski akvadukti su prolazili uglavnom pod zemljom i u impresivnim uzdignutim kanalima, koji su danas postali znamenitosti. Najspektakularniji primer ovakvog akvadukta je nesumnjivo Pont du Gard, koji se nalazi nedaleko od Nima.

Ono što je nekada predstavljalo infrastrukturu za dobro navodnjavane vila bogatih Rimljana, danas je odlično mesto za izlet.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka