Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Diplomatska misija kneza Mihaila: Dan kada je Beograd ponovo postao srpski grad

Politički dešavanja i diplomatske misije iz druge polovine 19. veka, doveli su do tenzija između turskih i srpskih vlasti. Događaji koji su potom usledili utabali su put ka nacionalnoj samostalnosti srpske države.

 Turci predaju Kalemegdan Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Dana 16. aprila 1878. godine se prvi put u istorijskim dokumentima pominje slovenski naziv grada Beograda. A 19. aprila 1867. simboličnom predajom ključeva grada od strane turskih vlasti, Beograd ponovo postaje srpski grad.

Donosimo vam priču o tome kako je do predaje ključeva došlo i gde se nalazi spomen obeležje koje seća na ovaj događaj.

Možda će vas interesovati i:

U drugoj polovini 19. veka slabi turska pozicija na Balkanu i Kneževina Srbija započinje aktivnu spoljnu politiku. Zaoštravanju srpsko-turskih odnosa doprinele su i bezbrojne čarke do kojih je dolazilo u Beogradu, a koje su kulminirale u leto 1862. godine na Čukur česmi, na Dorćolu, kada je turski vojnik ranio srpskog dečaka. Ovaj incident je uzbudio celu varoš i doveo do krupnih vojnih intervencija i bombardovanja Beograda sa Kalemegdanske tvrđave.

Razaranje Beograda uz mnogobrojne ljudske žrtve, primorale su konzularne predstavnike velikih sila da intervenišu zahtevajući mirno rešenje sukoba. Ovaj događaj je znatno ubrzao diplomatsku aktivnost kneza Mihaila koji traži od Porte i turskog sultana konačno rešenje turskog boravka u Srbiji. Nakon obimne prepiske i slanja misija u Carigrad i prestonice evropskih država, knez Mihailo sa srpskom delegacijom odlazi 1. aprila 1867. godine u Carigrad, gde je dočekan sa visokim počastima i povoljnim političkim rešenjem za Srbiju.

Sredinom aprila knez se vratio u Beograd. Sultan mu je u Carigradu uručio ferman (pismena carska zapovest, povelja) o predaji gradova – Beograda, Smedereva, Šapca i Kladova. Carski ferman je svečano obnarodovan na Kalemegdanu, na desnoj strani glavne aleje kod ulaza iz današnje Knez Mihailove ulice.

Svečanosti su prisustvovali srpski verski i državni velikodostojnici, predstavnici velikih sila, srpske i turske elitne vojne jedinice, građanstvo Beograda i mnogobrojne deputacije Srba van Srbije. Za tu priliku podignuta je drvena tribina ukrašena cvećem, srpskim i turskim zastavama. Na Terazijama, Savamali i drugim mestima u varoši podignute su cvetne trijumfalne kapije. Nakon svečanog dolaska kneza Mihaila, sa tribine je pročitan na turskom i srpskom jeziku carski ferman.

Uz zvuke srpske vojne muzike koja je odsvirala pesmu "Drino, vodo hladna", tada srpsku narodnu himnu, usledio je vrhunac svečanosti – simbolična predaja ključeva gradova. Ključeve je knezu Mihailu predao beogradski muhazif (vojni zapovednik) Ali Riza-paša i tada je uz topovsku kanonadu i zvuke crkvenih zvona sa Saborne crkve na tvrđavi pored turske zastave podignuta i srpska. Istovremeno, na celom pojasu oko gradskih bedema izvršena je smena vojnika na stražarskim mestima.

Ovaj događaj ovekovečen je na crtežu Adama Stefanovića, značio je veliki uspeh srpske diplomatije kojim je otvorena nova etapa u sticanju potpune državne samostalnosti i međunarodnog priznanja Kneževine Srbije, koje će uslediti na Berlinskom kongresu 1878. godine. Povlačenje turskih posada počelo je krajem aprila, a 6. maja 1867. godine Srbiju su napustili i poslednji odredi turske vojske.

Spomen-obeležje posvećeno simboličnoj predaji ključeva podignuto je na istom mestu gde je 6/19 . aprila 1867. godine pročitan ferman turskog sultana Abdula Aziza, kojim su Beogradska, Šabačka, Smederevska i Kladovska tvrđava od strane Turske carevine predate na upravu knezu Mihailu Obrenoviću i srpskom narodu.

Današnje spomen-obeležje podignuto je 1967. godine povodom stogodišnjice ovog događaja. Nalazi se na samom ulazu u Kalemegdan iz Knez Mihailove ulice, sa desne strane. Izgrađeno je u vidu kamenog bloka na kojem je vajar Mihailo Paunović izradio reljef s predstavom predaje ključeva prema crtežu Adama Stefanovića, savremenika ovog događaja.

Znamenito mesto – Mesto predaje ključeva 1867. godine utvrđeno je za kulturno dobro 1968. godine.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka