Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zašto je Titanikovo prvo i poslednje putovanje unapred bilo osuđeno na propast?

Loše procene dovele su do jedne od najvećih pomorskih nesreća 1912. godine.

 Titanik tone Izvor: Profimedia

Trećeg dana nakon što je Titanik isplovio na svoje prvo putovanje, kapetan Edvard Džej Smit je sledio uobičajenu rutinu. Pregledao brod, ali nije sproveo zakazanu bezbednosnu vežbu. Otišao je na službu, a zatim se sastao sa svojim oficirima.

Po zalasku sunca 14. aprila 1912. godine, temperatura je naglo pala. Površina mora sijala je poput stakla, zbog čega je bilo teško uočiti sante leda, uobičajene za severni Atlantik u proleće.

Ipak, brod kapetana Smita je išao punom brzinom. Verujući da bi posada mogla da reaguje na vreme ako nešto primete.

Možda će vas interesovati i:

Prva upozorenja

Do 19:30, Titanik je dobio pet upozorenja na ledene bregove od obližnjih brodova. Radijski operater, Džek Filips primio je detaljnu poruku u kojoj se tačno navodi lokacija "velikog broja santi leda". Džek Filips, zauzet slanjem ličnih poruka putnika, izgleda nije poruku pokazao nijednom službeniku.

U 22:55, drugi brod, Kalifornian, javio je da se potpuno zaustavio zbog gustog polja od leda. Nijedna od ovih poruka nije započinjala ključnim kodom koji je značio da Filips mora da je pokaže kapetanu Smitu.

 Radijski operater na Titaniku
Radijski operater na Titaniku
Izvor: Profimedia

Titanik je jurio dalje. Osmatrači Frederik Flit i Redžinald Li osmatrali su tamnu vodu. Nešto pre 23:40, Flit je primetio nešto tamnije od mora, kako leži tačno ispred njih. Kako se brod približavao, obrisi su bili jasniji. Tri puta je pozvonio zvonom upozorenja i pozvao komandni most. 

"Šta ste videli?" čuo se glas kroz slušalicu.

"Ledeni breg, odmah ispred", odgovorio je Flit.

 Santa leda sa kojom se sudario Titanik
Santa leda sa kojom se sudario Titanik
Izvor: Profimedia

Neuspeli pokušaji

Na komandnom mostu, prvi oficir Vilijam Mardok povukao je ručicu telegrafa i izdao naređenje da brod skrene levo - punom brzinom. Zatim je pritisnuo dugme da zatvori vrata u vodonepropusnim pregradama.

Više od 30 sekundi niko nije disao. U poslednjem trenutku, Titanikov pramac se okrenuo ka levoj strani i planina od leda je ostala sa desne strane. Posada je zaključila da je sudar izbegnut. Ali ledeni breg je bio već nego što se to gledajući sa površine činilo.

Devet desetina brega bilo je skriveno ispod površine. Deo ispod vode je rasekao desnu stranu Titanikovog trupa.

Ispod, u prednjim kotlovima i poštanskim prostorijama, posada je bila zabrinuta dok je voda šikljala u prvih pet pregrada. Sudbina Titanika je bila jasna. Vodonepropusne pregrade nisu bile dobra opcija uskoliko bi pramac broda krenuo da tone a morska voda da zapljuskuje gornje ivice pregrada. Težina vode koja bi ušla u prvih pet odeljaka bi povukla brod dovoljno duboko da dozvoli da se više izlije u šesti, povlačeći brod još dublje, a zatim izazivajući prelivanje u sedmi. Neizbežno bi svaki odeljak napunio i poplavio sledeći. Posada je procenila da je Titaniku ostalo još dva sata pre nego što potone.

 Posada Titanika
Posada Titanika
Izvor: Profimedia

Prvo žene i deca!

Smit je naredio slanje radio poziv za pomoć, ispale rakete i popune čamci za spasavanje.

Čamci za spasavanje, mogli su da prime samo polovinu putnika - inženjeri, kapetan i posada su to znali pre isplovljavanja.

Zamka birokratije tada je postala očigledna. Prema zastarelim, ali još uvek važećim propisima Odbora za trgovinu, svi brodovi koji prelaze 10.000 tona morali su da imaju najmanje 16 čamaca za spasavanje plus dodatne splavove i plovake.

Ta računica je odgovarala putničkim brodovima 1896. godine, kada je propis usvojen. Propisi su se pokazali neadekvatnim za brodove kao što je Titanik, koji je težio više od 46.000 tona. Odbor za trgovinu je takođe verovao da jači brodovi novije gradnje verovatno ne mogu da potonu.

Oficiri su znali koliko putnika može da se smesti u čamace za spasavanje, ali nisu ih do kraja popunjavali iz dva razloga.

Prvi razlog je bio taj što je drugi oficir Čarls Lajgtoler sumnjao da mehanizmi za spuštanje mogu da izdrže težinu od 70 putnika.

Drugi - članovi posade su znali da nemaju vremena da spuštaju čamce; ako bi tako radili, rizikovali bi da brod potone pre nego što svi čamci za spasavanje budu spušteni u more. Njihova pretpostavka je bila tačna, dva čamca nikada nisu došla na red da za spuštanje. Jedan je pao u more pre nego što je posada uspela da ga spusti; drugi čamac su talasi odneli preko palube.

 Preživeli putnici sa Titanika
Preživeli putnici sa Titanika
Izvor: Profimedia

Čamci za spasavanje odvojili su se od Titanika sa više od 400 praznih sedišta. Relativno mali broj među spašenima su bili muškarci. Kada je Smit naredio da se čamci za spasavanje napune, viknuo je kroz megafon: "Prvo žene i deca!"

Na jednoj strani, Lajtoler je u čamce ukrcavao samo žene i decu, i jednog putnika koji je imao iskustva u jedrenju. Ostala mesta su ostajala prazna. Sa druge strane, prvi oficir Mardok je ukrcao u čamce onoliko žena i dece koliko ih je bilo, a preostala mesta dodelio muškarcima.

Poslednji trenutci

Voda je nastavila da plavi brod. Prošlo je otprilike dva sata i četrdeset od sudara, kada se krma Titanika podigla visoko iznad vode, a pramac potonuo ispod.

Putnici iz čamaca za spasavanje su užasnuto posmatrali kako ljudi klize sa palube u upadaju u okean.

 Preživeli na Karpatiji
Preživeli na Karpatiji
Izvor: Profimedia

Petnaestog aprila 1912. godine u 2:20 ujutru, Titanik je nestao ispod površine. Oni koji nisu uspeli da pronađu mesto u čamacu za spasavanje - završili su u ledenoj vodi. Više od 1.500 ljudi, iz svih slojeva, udavilo se ili je umrlo od hipotermije.

Za one koji su stigli do čamaca za spasavanje, pomoć je bila na putu. Dok je tonuo, Titanik je uspeo da kontaktira R.M.S. Karpatiju, koja je stigla oko 4:00 ujutru, da spasi 705 preživelih sa Titanika.

 Posada Titanika sa prslucima za spasavanje
Posada Titanika sa prslucima za spasavanje
Izvor: Profimedia

Zašto je bilo tako malo čamaca za spasavanje?

Na Titanik se ukrcalo oko 2.200 putnika. U čamscima za spasavanje bilo je mesta svega 1.178 ljudi.

Inžinjeri su smatrali da, čak i ako se Titanik sudari, on moći da izdrži na vodi dovoljno dugo i da će svi putnici moći da se evakuišu.

Na primer, brod Arizona je 1879. godine takođe imala sudar sa ledenim bregom, ali je prošla bez većih problema. Međutim, brodovi 1912. a naročito Titanik, bili su veći i brži - nije se moglo oslanjati na iskustvo koje je imala Arizona.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka