Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stradao je na Kosovu od ruke Miloša Obilića: Sultan koji je bio rešen da osvoji ceo Balkan

Sultan Murat I je u osmanskoj istoriji zapamćen još i kao Hudavedigjar ili Pravedni. Murata I balkanski narodi pamte malo drugačije.

 Sultan Murat I Izvor: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia

Sin Orhana Gazija, sultan Murat I je u osmanskoj istoriji zapamćen još i kao Hudavedigjar ili Pravedni. Murata I balkanski narodi pamte najviše po Kosovskoj bici.

Majka sultana Murata bila je Nilufer Hatun, ćerka vizantijskog guvernera Jarhisara koja se pre prelaska na islam se zvala Hirofira.

Imao je tradicionalno osmansko prinčevsko obrazovanje. Svakog princa podučavao je iskusni državnik - "lala", a Muratov je bio Lala Šahin paša, takođe aktivan tokom uspostavljanja vlasti u Rumeliji.

Možda će vas zanimati i:

Sultan Murat je bio srednjeg rasta, okruglog lica, zakrivljenog nosa i krupnih očiju, dok je imao široku mrštenu glavu, retku bradu, široka prsa i duge prste.

Imao je četiri žene, Gulčiček Hatun, majku Bajazita I. Tamaru, sestru bugarskog kralja Ivana Šismana, kao i Melek Hatun i Fuldane hatun.

Imao je pet sinova: Bajazita I, Jahši bega, Jakub bega, Savdži bega i Ibrahim bega; i četiri ćerke.

Muratu je kao sandžak-begu na upravljanje pripala Bursa, što mu je donelo veliko iskustvo.

Kada je njegov stariji brat Sulejman-paša poginuo u nesreći u lovu 1359. godine, postao je prestolonaslednik. Te godine je bio komandant vojske u Rumeliji, a na presto je stupio sledeće 1360. godine.

 Murat I
Murat I
Izvor: incamerastock / Alamy / Alamy / Profimedia

Vojni pohodi sultana Mutrata I

Pošto se politička moć u staroj turskoj tradiciji smatrala zajedničkim vlasništvom dinastije, prinčevi Ibrahim i Halil su se pobunila protiv brata. Tada je Murat ugušio prve prinčevske pobune u osmanskoj istoriji.

Nakon što je osvojio Ankaru i Eregli na obali Crnog mora, sultan Murat I se uputio ka balkanskim zemljama - Rumeliji - kako su ih zajedničkim imenom zvale Osmanlije.

Jedrene, tada Adrijanopolj, pripadalo je Vizantijskom carstvu. U gradu su vladali nemiri, a tokom ustanka 1345. godine, članovi gradskih vlasti su završili pod mačem. Sultan Murat je iskoristio ovu situaciju i 1363. godine osvojio Jedrene. Tamo je preselio i sedište, a desetine hiljada Turaka iz Anadolije nastanilo se na nenaseljene posede u gradu.

Sultan je bio rešen da osvoji ceo Balkan.

Postavio je četiri fronta, osvojio Kirklareli i stigao do Crnog mora. Zadužio je Evrenos-bega da osvoji Zapadnu Trakiju, dok je Lala Šahin-paši zadužio osvajanje južne Bugarske. Osvojeni su Stara Zagora, Plovdiv i Komotini, a time i delovi Vizantijskog carstva. Na frontu za koji je bio zadužen Lala Šahin bila je i Srbija.

Ovo napredovanje Osmanlija, koje Vizantijsko carstvo nije moglo da spreči, zabrinuo je hrišćanski svet. Osmalije su uveliko upadale na posede kojima je tada vladao oblasni gospodar Uglješa Mrnjavčević. Uglješa je godinama pre Maričke bitke, upozoravao na opasnost sa istoka, ali se čini da su drugi oblasni gospodari Srbije ostali gluvi na njegove pozive. Pomoć mu je slao samo brat kralj Vukašin. Venecija nije želela da započne rat sa Osmanlijama i da ugrozi svoje poslovne interese na Istoku.

Vojska koju su formirali oblasni gospodari Mađarske i Srbije zajedno sa knezom Bosne i Vlaške uz podršku pape Urbana V – poglavara katoličke crkve – potučena je tokom noćnog napda kod Jedrena od strane izviđačke jedinice pod komandom osmanskog zapovednika Hadži Ilbejia 1364. Posle ove pobede, osvojeni su Ser i Biga. Republika Raguza, sa središtem u jadranskom lučkom gradu Dubrovniku, prihvatila je osmansku vlast kako bi zadržala svoje unosne trgovačke puteve. Dubrovnik je postao centar za livenje osmanlijskih topova.

Period mira koji je nakratko nastupio dao je sultanu Muratu priliku da unapredi zemlju. Naručio je imaret (narodnu kuhinju za sirotinju) i tekiju (ložu) u Jenišehiru; tri džamije, imaret, medresa, termalni izvor i konak u Bursi; džamija, medresa, imaret i palata u Jedrenu zajedno sa džamijom u Bilečiku. Bursa je u njegovo vreme postala jedan od najsjajnijih naučnih i kulturnih centara islamskog sveta.

Dalja osvajanja

Iako je vizantijski car Jovan V Paleolog tražio podršku od Evrope, nije je dobio. Srpska i bugarska saveznička vojska je poražena od Osmanlija u Samokovu 1370. Osmanlijama su otvorena tada vrata severne Bugarske i pao je Ćustendil. Tako su se Osmanlije učvrstile na teritorijama Srbije.

Srpska vojska želela je ponovo da okuša sreću, ali je bila poražena kod Černomena u Maričkoj bici 1371. godine. Makedonske kapije su sada bile širom otvorene za Osmanlije. Pali su Drama, Kavala i Bitolj.

Osmanske jurišne jedinice, stigle su do dalmatinske obale. Kralj Srbije i bugarski kralj priznali su osmansku vlast 1372. odnosno 1376. godine.

U međuvremenu se Muratov sin Bajazit oženio 1378. godine Devletšah Hatun, ćerkom Sulejmana Šah-bega, vladara Germijanijada. Mlada je Osmanlijama donela gradove Kutahju, Tavšanli, Emet i Simav kao miraz.

Karamanidi, Mlečani, krstaši...

Ali beg je bio vladar Karamanida i sused Osmanlijama. Bio je oženjen sestrom sultana Murata. Ipak, on je prešao granicu dok je sultan Murat bio zauzet vojnim operacijama na Balkanu i pokušao da izvrši invaziju i pljačku osmanske zemlje.

Murat je rasterao karamanske trupe 1386. godine, a princ bajazit se posebno istakao u tim pohodima i zaradio nadimak "Jildirim", što znači "Grom". Na kraju je Alijeva žena od brata tražila mir, a Anadolija više nije predstavljala pretnju po Osmansko carstvo.

Sultan Murat je veoma pazio da ne izazove nevolje Mlečanima koji su imali jaku mornaricu. Ako bi mu se gradovi i predali, on bi narodu ediktom garantovao prava. Od krstaša se branio savezom sa i Barkukom, mamelučkim sultanom Egipta.

 Murat I
Murat I
Izvor: Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia

Kosovska bitka i Muratova smrt

Kada je vojska od 30.000 vojnika sastavljena iz srpsko-bosanskog saveza porazila osmansku vojsku od 20.000 vojnika na Plošniku, kršeći sporazum, 1388. godine, Evropljane je obuzelo uzbuđenje. Okupili su krstašku vojsku da potpuno proteraju Osmanlije sa Balkana. Potom je sultan Murat I odmah naredio velikom veziru Ali-paši da pokrene invaziju na Bugarsku u punom obimu.

Uprkos tome, srpska vojska je nastavila napredovanje, ali je 1389. godine opustošena na Kosovskom polju. Pao je srpski knez Lazar. Kosovska bitka, koja je trajala osam sati, jedan je od najvažnijih događaja i u osmanskoj i srpskoj istoriji. Ona je učvrstila osmansku dominaciju na Balkanu i odredila sudbinu naroda u regionu. Ovo je bila istorijska bitka i po tome što su Osmanlije prvi put upotrebile topove. (Prema drugom izveštaju, to je bila protiv Ali bega).

Na kraju bitke, sultana Murata je ubio srpski vitez Miloš Obilić, pod izgovorom da želi lično da ga upozna. (Posle ovog incidenta postao je običaj da stranci koji su dolazili pred osmanske sultane imaju po jednog vojnika "na" svakoj ruci). Sultan Murat je imao 63 godine kada je umro.

Njegova privremena grobnica, koja je podignuta na mestu gde je poginuo, smatra se svetim mestom koje danas posećuju muslimani i simbolom osmanske dominacije u Rumeliji. Telo sultana kasnije je doneto u Bursu i sahranjeno u džamiji koju je on sagradio.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka