Priče o Džingis-kanu uvek su o surovosti i brutalnosti: 4 situacije koje govore i o njegovoj mudrosti

U legendama koje se vekovima pletu oko lika moćnog vladara uglavnom se govori o brutalnosti; ali između redova može da se pročita i o tome da nije delovao isključivo stihijski.

Tokom njegove vladavine Mongolsko carstvo se prostiralo na preko dvadeset tri miliona kvadratnih kilometara, a ipak - kad se priča o njegovoj vladavini spominju se samo brutalnosti koje je počinio.

Međutim, pored brutalnosti, služio se i mudrošću.

1. Neprijatelj postaje komandant

Tokom jednog od ratova protiv Tanguta, konj mongolskog vođe bio je pogođen strelom. Zbog iznenadne povrede konj je pao preko kana i zamalo ga ubio. Uprkos povredama sa kojima se komandant suočio, mongolska vojska je pobedila u ratu. Kako bi se osvetili, Mongoli su počeli nemilosrdno da ubijaju.

Kako bi zaustavio pokolj, Džebe, čovek koji je ispalio strelu u kanovog konja, izašao je pred mongolskog vladara i predao se. Taj potez je ostavio veliki utisak na Džingisa - toliko da ga je imenovao za jednog od komandanata mongolske vojske. 

U godinama koje su usledile, Džebe je napredovao u činovima i postao jedan od ljudi u koje je mongolska vojska imala najviše poverenja.

2. Zeta je voleo kao sina

Tokom vladavine Džingis-kana, većina brakova je bila sklopljena zarad političkih saveza između moćnih porodica.

Ipak, brak njegove ćerke nije bio jedan od tih - sklopljenih kako bi se utolila glad za moći i novcem. Njegova ćerka je bila udata za Tokučara kog je kan poštovao kao svog sina.

Kada je u jednom od pohoda na persijski grad Nišapur, Tokučar je poginuo, Džingis-kan je pokrenuo rat kako bi ga osvetio.

3. Ćerke su imale povlašćen položaj

Nisu sve kanove ćerke bile udate za ljubav svog života, ali nisu ni patile. Iako udate kako bi se priširilo carstvo, ojačali savezi i politička moć, postojalo je nekoliko stvari o kojima su zetovi nemilosrdnog Mongola morali da vode računa.

Kako bi sačuvali tastovu naklonost nisu smeli da se ožene nijednom drugom ženom, što je tada bilo uobičajeno. Međutim, cilj ove odluke nije bila samo ljubav prema ćerkama, na ovaj način on je bio siguran da samo njegovi potomci biti naslednici trona u zemljama između Žutog i Kaspijskog mora.

4. Umesto opsade, izgladnjivao je stanovnike

Tokom jedne od mnogih kampanja za proširenje svog kraljevstva, Džingis-kan je 1211. godine krenuo ka kineskom Jin carstvu i suočio se sa vojskom od pedeset tri miliona članova. Međutim, mongolski kralje je izvojevao laku pobedu iako je imao vojsku od "samo" milion ljudi.

Nakon ove velike pobede, mongolska vojska je krenula ka današnjem Pekingu. Ali, gradske zidine su bile veoma visoke i bilo je nemoguće popeti se na njih.

Umesto da troše energiju na penjanje na masivne zidove, imali su drugi plan: vojska se rasporedila svuda oko zida, u blizini svih kapija grada i strpljivo čekala da ih stanovnici otvore. 

Onemogućeni da izlaze do polja po nove zalihe hrane, ili da trguju, do 1215. godine, stanovnici Pekinga izgladneli su do smrti. Neki su čak pribegavali kanibalizmu kako bi preživeli. 

Mongolska vojska je nakon nekoliko godina čekanja lako ušla u grad.