Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Vekovna potraga za gradom od zlata: Ljudi su umirali u želji da ga otkriju - poreklo mita o EL DORADU

"Preko mesečevih planina, niz dolinu senki, jaši, hrabro jaši... ako tražiš El Dorado".

 El Dorado Izvor: Archive / Rainbird / Profimedia

El Dorado je mitski grad za koji se veruje da je bio bogat zlatom, a njegovo ime se prvi put spominje u evropskim zemljama tokom 16. i 17. veka. Različiti izvori navode različite lokacije čuvenog El Dorada, ali najčešće piše da se nalazio u Južnoj Americi.

Mnogi istraživači i ljudi koji su tragali za zlatom i bogatstvom, želeli su da otkriju El Dorado.

Do 1835. godine, mit o El Doradu bio je star već tri veka, navodi Bi-Bi-Si, a pitanje porekla i postojanja Zlatnog grada i danas je predmet sporenja.

Možda će vas interesovati i:

Poreklo

Jedna od najpoznatijih priča o poreklu El Dorada potekla je od Huan de Kasteljanosa, pesnika i konkvistadora koji je kasnije postao sveštenik. Priču i Zlatnom gradu je uključio u svoje delo o istoriji španskih osvajanja u Americi. Delo je verovatno napisano 1570-ih godina.

Prema Enciklopediji svetske istorije, priča se odnosi na poglavicu plemena Muiska koji je živeo visoko na istočnom delu Anda u današnjoj Kolumbiji.

Priča kaže da se jednom godišnje poglavica prekrivao od glave do pete terpentinom i zlatnom prašinom: otuda i potiče naziv "el dorado", što se prevodi kao "onaj pozlaćeni".

 poglavica plemena Muiska Izvor: Profimedia

Prema Kasteljanosu, poglavica je izvodio ritual usred jezera Guatavita, a oko njega bi se okupili članovi plemena i pevali. On bi prinosio zlato i smaragde bogu koji je navodno živeo na dnu jezera.

Nema zapisa da je neko video ovaj ritual. Navodno je prekinut nekih 40 ili 50 godina pre dolaska Španaca.

Nekoliko verzija priče

Druga verzija priče o poreklu El Dorada datira iz 1541. godine, oko 20 godina nakon što je Kortez pokorio Asteke i osam godina nakon što je Francisko Pizaro ubio vladara Inka Atahualpu. U tom trenutku, Španci se još nisu uputili ka unutrašnjosti kontinenta, i veliki deo teritorije je još uvek bio neistražen od strane Evropljana.

Verzija mita o El Doradu iz 1541. godine nalazi se u spisima konkvistadora po imenu Gonzalo Fernandez de Ovijedo, a dešava se u Kitu na severu Ekvadora. Ova teritorija je u to vreme bila tek osvojena od strane Španaca. Prema Ovijedu, citiranom u knjizi "Ožalošćeni El Dorado", El Dorado je bio "veliki lord ili monarh [koji] stalno ide okolo prekriven zlatom… finim poput soli; jer je mislio da ga nošenje bilo kog drugog ukrasa čini manje lepim... namazati se zlatom je izuzetna stvar - neobična i nova i skupa."

U februaru 1541. godine, drugi španski konkvistador po imenu Gonzales Pizaro okupio je malu vojsku i krenuo iz Kita (današnji Ekvador) u potragu za zemljom mitskog kralja El Dorada. U izveštajima o svojoj avanturi, Pizaro opisuje El Dorado kao jezero, a ne čoveka.

Treći savremeni izvor, hroničar Pedro Kjeza de Leon, koji opisuje istu ekspediciju, piše o El Doradu kao o dolini. Pizaro je krenuo na istok od Kita sa nekoliko stotina konkvistadora (izvori variraju, broj je bio između 220 i 340) i 4.000 domorodaca koji su držani u lancima i okovima, zajedno sa konjima, lamama, oko 2.000 svinja i lovačkim psima.

Pizaro je očekivao da će pronaći ljude, zemlju, obrađena polja, sela i gradove. Umesto toga, marširao je mesecima kroz tamnu prašumu tokom kišne sezone, preko planina, močvara i reka, nije pronašao ništa osim, prema rečima Kjeza de Leona, teskobe, gladi i bede.

Usput su Španci hvatali i ispitivali domorodce. Kada ne bi došli do odgovora koje je Pizaro želeo, mučili bi ih. Kako se bližio kraj godine, Španci su bili sve očajniji, a ostajali su i bez hrane.

Došli su do velike reke, najverovatnije Koke, na severu dnašnjeg Ekvadora. Tamo im je lokalni plemenski poglavica po imenu Delikola, rekao ono šta su želeli da čuju, a to su bili odlomci i spisa "Reka tame".

"Dalje, nizvodno, će naići na velika naseljena mesta", navodno im je rekao, "veoma bogate regione i njihove moćne gospodare".

Pizaro je potom naredio da se napravi čamac; on, deo ljudi i zaliha i čamcem su plovili nizvodno; preostali ljudi i konji probijali su se duž obale. Išli su ovim putem 43 dana, ali nisu našli ništa od navedenih stvari.

Decembra 1541. godine, jedan od Pizarovih ljudi, Fransisko de Orelan, dobrovoljno se javio da čamcem i sa pedesetak ljudi, pronađe hranu i vrati se.

Orelan jeste pronašao hranu, ali se nije vratio. Umesto toga, on i njegovi ljudi pronašli su Amazon. Duž njega su putovali mesecima, sve dok nisu izbili na obalu Atlantika 26. avgusta 1542. godine, kaže knjiga "Ekspedicije u dolini Amazona". Orelan je tvrdio da nije imao izbora nego da nastavi dalje.

Pizaro je to smatrao izdajom. Sa preostalim ljudima se polako se vratio u Kito. Usput su jeli svoje pse i konje, kuvali sedla i druge kožne predmete. Nekako su uspeli. U Kito su stigli u junu.

Englezi

Engleski dvorjanin Sir Valter Rali dva puta je putovao u Gvajanu u potrazi za El Doradom. Tokom svog drugog putovanja 1617. poslao je sina Vota Ralija sa ekspedicijom uz reku Orinoko. Volter Rali, tada starac, ostao je u baznom kampu na ostrvu Trinidad. Ekspedicija je bila katastrofalna, a Vot Reli je poginuo u bici sa Špancima.

Zašto opstaje legenda o Zlatnom gradu?

Legenda o El Doradu opstaje jer "želimo da bude istinita", kaže Hoze Oliver, predavač na Institutu za arheologiju na Londonskom univerzitetskom koledžu. "Mislim da nikada nismo prestali da tražimo El Dorado."

Gde se nalazi ovaj izgubljeni grad od zlata? U svojoj pesmi "El Dorado" iz 1849. pisac Edgar Alan Po kaže: "Preko mesečevih planina, niz dolinu senki, jaši, hrabro jaši... ako tražiš El Dorado".

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka