4 najveća mita o Montezumi, njegovom susretu sa Kortesom i španskim osvajanjem Astečkog carstva

U udžbenicima iz istorije ćete pročitati kako su hrabri konkvistadori pokorili "zaostalu" i "divlju" zemlju Asteka, međutim da li je to istorijska činjenica?

U toj priči je Montezuma prilikom upoznavanja Kortesa i njegove pratnje brzo predao svoje ogromno carstvo i priznao božansko pravo katoličke crkve. Kada je usledila pobuna naroda, priča dalje kaže, Španci su se povukli sa ogromnim količinama zlata, a zatim se vratili da osvoje prestonicu Asteka, donoseći slavu Španiji osvajanjem nove ogromne teritorije, koja je danas pripada državi Meksiko.

Nova saznanja i izveštaji Asteka, kao i njihovih potomaka bacaju novo svetlo na susret koji je promenio tok istorije i samog kontinenta.

Šta se stvarno dogodilo kad su Španci stigli na obale današnjeg Meksika, a šta su mitovi?

Mit 1: Montezuma je bio slab vođa

Astečko carstvo se prostiralo na teritoriji današnjeg centalnog Meksika. Postojalo je od 1429. do 1521. godine, a činio ga je trostruki savez između autohtonih gradova-država Tenočk, Tlakopan i Tenočtitlan. Više od 500 manjih država u kojima je živeo oko 6 miliona ljudi, živelo je pod vladavinom ove alijanse.

Montezuma je 15. septembra 1502. godine, imenovan za kralja Tenočtitlana.

"Bio je ratnik i poštovani vojskvođa koji je dobro održavao grad i kulturu, kako politički tako i ekonomski", kaže Badi Levi, autor dela "Konkvistador: Ernan Kortes, kralj Montezuma i poslednja borba Asteka".

Uprkos trogodišnjem periodu gladi i tri zemljitresa Montezumino carsto je raslo. Širio je teritorije koje su se bogatile, a postajalo je i sve cenjenije.

Tenočtitlan je bio duplo veći od Sevilje, prosperitetne prestonice na jugu Španije, i imao je deset puta više ljudi. Njegova sjajna lokacija na ostrvu, u centru jezera Tekskoko - zajedno sa visokim piramidama i hramovima, ogromnim trgovima i kanalima kroz koje su meštani prolazili kanuom - izazivala je čuđenje Evropljana koji bi ga posetili.

U pismu španskom kralju Karlu V (u Španiji Karlos I), caru Svetog rimskog carstva, Kortes je opisao mostove na kojima "10 konja može da ide uporedo" i javne trgove sa pijacama na kojima se prodaje hrana i "dragulji od srebra i zlata". Montezumin kompleks palate obuhvatao je zoološki vrt, umetničke kolekcije, oružarnicu, biblioteku, palatu za uživanje i botaničku baštu.

Astečki vladar je počeo da proučava Špance čim su se iskrcali. "Španci su bili okruženi špijunima koji su prenosili informacije Montezumi. Želeo je da nauči više o njihovom svetu, jer nije bilo teško zamisliti da bi jednog dana Španci mogli da budu deo njihovog", kaže Metju Restal, autor knjige "Kada je Montezuma sreo Kortesa".

Mit 2: Asteci su verovali da su Španci bogovi

Zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Priča o Špancima koji su se pojavili da pokore moćnu imepriju čiji su ih stanovnici doživljavali kao bogove kojima je suđeno da budu njihovi gospodari, je mit.

"(Asteci) nisu verovali da njihov bog Kecalkoatl hoda među njima, niti su bili impresionirani Devicom Marijom ili nekim drugim svecem", piše profesorka istorije na Univezitetu Rutgers, Kamila Taunsend u radu "Peto sunce: Nova istorija Asteka". 

Čak ni Kortes - koji se nije stideo svojih podviga, nikada nije spomenuo u svojim spisima da su ga doživljavali kao Kecalkoatla.

Ideja o bogu su u XVI veku učinili popoularnom "franjevci koji su došli da preobrate Nahue u hrišćanstvo". 

Mit 3: Montezuma sa odmah predao

Kada je Kortes doplovio u Meksiko sa Kube, tražći teritoriju za osvajanje u ime španske krune, bio je odmetnik koji je prkosio naređenjima kubanskog guvernera Dijega Velaskeza.

U pismima Karlu V pisao je da je sledio španska osvajačka pravila što je značilo da je Astecima dao priliku da se potčine kruni i Hristu.

Da se Montezuma odmah predao, to bi bilo nešto o čemu bi pisao. Kao i njegova posada, koja to takođe nije učinila. Godinu dana niko nije pisao kući, sve dok Španci nisu silom osvojili grad.

"Tokom čitavih 235 dana, ni Kortes, ni bilo koji drugi Španac u Tenočtitlanu nije napisao pismo ili izveštaj kralju, ili bilo kome, sa detaljima o njihovoj navodnoj kontroli carstva", piše Restal.

Izvori pronađeni na nalazištima Astečkog casrtva, govore da se Montezumin život nije mnogo promenio nakon što je primio goste, španske ambasadore.

U svojima kasnijim pismima kralju Karlu V, Kortes je čak pisao da je Montezuma išao u lov i kretao se po gradu sa pratnjom "od najmanje 3.000 ljudi".

Španski sveštenik i istoričar Bartolomeo de Las Kasas je pisao kralju i zvaničnicima da je Montezumina predaja laž. Ali njegovo pismo je ostalo nezapaženo.

Mit 4: Male boginje su zbrisale Asteke

Epidemije koje su doneli Evropljani desetkovale su Asteke u decenijama posle 1519. godine. Najveća, koja je trajala od 1545. do 1550. godine, ubila je više od 80 odsto stanovništva. Drugi talas misteriozne kokolictli (reč Nahua za kugu), došao je 1576. godine, i tada je broj smrtnih slučajeva dostigao između 7 i 17 miliona ljudi. Nova istraživanja čak sugerišu da uzrok možda nisu bile male boginje već salmonela.

Preživeli su bili primorani da se prilagode životu u novim uslovima. Kako bi bili bezbedni i obezbedili sebi neki status, morali su da prihvate hrišćanstvo i zvanične verzije predaje carstva.

"Astečka kraljevska porodica je generacijama imala privilegije nakon osvajanja", kaže Restal. "Bili su elita, lokalni vladari koji su imali bogatstvo i moć."

Montezumina ćerka, Tekuičpočtcin, kasnije poznata i kao Izabel Moktezuma, udala se za konkvistadora Huana Kanoa. Njeni sinovi su smatrani španskim plemićima. Njihova nasledna titula je - vojvoda od Moktezuma de Tultengo, i još uvek se upotrebljava.

Nakon osvajanja, malo ljudi je bilo voljno da priča o nepravdi koja je učinjena, bilo je previše moćnih ljudi koji su bili na dobitku, bilo da su u pitanju titule, zemlja ili neki drugi ratni plen.

"Bili su potrebni vekovi da Tenočtitlan postane Meksiko Siti", napisao je Restal, "ali samo nekoliko generacija da bi se proširila samo jedna strana istorije".