Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sudbinu Lukrecije Bordžije obeležile su političke intrige njene porodice: Papini interesi su bili iznad njene sreće

Iskrivljena slika o životu Lukrecije Bordžije i danas je predstavlja kao beskrupuloznu osobu, za šta u istoriji nema osnova.

 Lukrecija Bordžija Izvor: Profimedia

Lukrecija Bordžija - poznata lepotica svog doba - je rođena iz veze kardinala Rodriga Bordžije i njegove ljubavnice. Povezivana sa sumnjivim smrtima i političkim intrigama u koje je bila upletena njena porodica, do danas se postavlja pitanje da li je njena ozloglašena reputacija opravdana ili izmišljena.

U proleće 1480. godine, kardinal Rodrigo Bordžija pozvao je astrologe da dođu u njegov dom u Rimu, kako bi mu pričali o budućnosti novorođenčeta. Lukreciju, kako su je nazvali, je rodila Vanoce Katanej, Rimljanka poznata po lepoti. Niko ni na tren nije pomislio da je otac devojčice Venoncin muž. Venoce je godinama bila Bordžijina omiljena ljubavnica.

Možda će vas zanimati i:

Na kardinalovu radost, astrolozi su joj predvideli izvanrednu budućnost. Da li zbog predviđanja astrologa ili istorijskih okolnosti i porodice u kojoj je rođena, Lukrecija Bordžija je postala jedna od najpoznatijih žena u istoriji.

Lukrecija Bordžija je smatrana lepoticom. Kada je bila u ranim dvadesetim, jedan dvorjanin je opisao kao devojku "srednje visine i graciozne građe; izduženog lica i nosa, zlatne kose, očiju bez posebne boje, širokog osmeha i blistavo belih zuba i poprsja zavidnih proporcija. Bila je biće koje odiše veseljem i humorom."

Lukrecijin život vekovima je predmet diskusije istoričara. Predstavljali su je kao fatalnu ženu - koja je trovala one kojima nije mogla da manipuliše; opisivali su je kao ženu koja je prisustvovala orgijama i imala incestuozne odnose sa članovima svoje porodice. Sa druge strane, tu si i brojni istoričari koji je vide kao žrtvu sopstvene porodice.

Bordžije koji su poreklom iz Španije, nisu bili dobro prihvaćeni od strane uglednih porodica u Italiji.

Prve godine života je provela sa majkom, a onda ju je otac poslao kod rođake Adrijane Orsini, koja ju je obrazovala. Lukrecija je učila latinski, upoznala se sa poezijom, muzikom i slikanjem na porcelanu. Obrazovanje joj je bila dobra polazna tačka za budućnost kakvu joj je otac planirao.

U avgustu 1432. godine, Rim je imenovao Rodriga Bordžiju, za papu Aleksandra VI. To je njen život promenilo zauvek. Brak papine ćerke bio je glavna tema u višim slojevima rimskog društva.

Sve vodeće porodice u Italiji su želele da se povežu sa moćnim papom Aleksandrom. Kardinal Askanio Sforca je istakao: "Mnogo je onih koji čeznu da uđu u papinu porodicu preko njegove ćerke i on mnogima dozvoljava da misle da imaju šansu. Čak i kralj Napulja traži njenu ruku!" I sam Askanio Sforca predlaže ujednjenje njihovih kuća, udajom trinaestogodišnje Lukrecije za njegovog nećaka Đovanija. Bordžije su prihvatile ovu ponudu i tako stekle moćnog saveznika.

U junu 1493. godine, brak između Đovanija i Lukrecije je sklopljen, a ceremoniji je prisustvovala gradska elita, ambasadori i druge ugledne zvanice. Izveštaji opisuju kako su papa i kardinal jeli i igrali celu noć, a u ranim jutarnjim satima su mladence ispratili do palate Santa Maria in Portiko. Nade i strahovi Lukrecije Bordžije, koja je još bila dete, nisu bili važni igračima koji su joj krojili sudbinu.

Početkom 1494. godine trupe francuskog kralja Karla VIII napale su Italju. Ludoviko Sforca, Đovanijev ujak, sklopio je savez sa Francuzima. To je Đovanija dovelo u nezavidan položaj.

Kada je Đovani odbio da se suprotstavi ujaku, Ćezare je rekao Lukreciji da će morati da joj ubije muža. Ona ga je navodno upozorila, a on je prerušen u prosjaka pobegao u Milano.

Bordžije tada započinju dug proces poništavanja braka. Tvrdili su da je Đovani impotentan. To su bili prvi tračevi koji su pokrenuli vekove spekulacija o Lukrecijinom životu, uključujući glasine, da je imala odnose sa ocem i bratom.

Nakon što je 1497. godine javno objavljeno da je netaknuta, Lukrecija ponovo postaje slobodna žena.

Sve vreme tokom pregovora o poništenju braka, Lukrecija je boravila u samostanu San Sisto u Rimu. Vratila se kući kada je njena porodica odlučila da je vreme da se ponovo uda. 

Ovog puta izabrali su Alfonsa Aragonskog, vanbračnog sina moćnog napuljskog kralja. Njegov brak sa Lukrecijom trebalo je da olakša put ka zajednici njenog brata Ćezara sa Karlotom, ćerkom napuljskog monarha, koji je bio ključan saveznik u borbi protiv papinog neprijatelja, Francuske.

Drugi brak je sklopljen u Vatikanu, 1498. godine, ovog puta izgledalo je kao da su i mlada i mladoženja venčanje i priželjkivali. Lukrecija je imala 18 godina, a obrazovani i naočiti Alfonso bio je nešto mlađi. Posle godinu dana, rodila mu je sina Rodriga. Ali, bračna sreća je bila kratkog veka.

Papini pregovori o venčanju njegovog sina i Karlote od Napulja su propali, pa se 1500. godine Ćezare ženi Šarlotom dAlbret, rođakom francuskog monarha. Tada su interesi Bordžija i Francuske, u direktnoj suprotnosti sa Napuljem.

Iste godine se desio i napad na Lukrecijinog muža od strane nepoznatih ljudi u samom Vatikanu, gde se i oporavljao. 

Zavere su se širile Rimom kao požar, pa je papa Aleksandar naredio da se Alfonsove odaje čuvaju. Na pamfletima koji su se delili Napuljom je pisalo kako je Ćezare Alfonsu šapnuo na uvo: "Ono što se nije desilo za ručkom, moglo bi da se dogodi za večerom". Masec dana kasnije, Alfonso je zadavljen u svom krevetu.

Skrhana gubitkom još jednog muža, Lukrecija se povlači u grad Nepi, severno od Rima. Iako je ocu i bratu slala pisma sa potpisom La Infelicissima - "izuzetno nesrećna", porodica joj je već tražila trećeg supruga.

Papa i Ćezare su odlučili da to bude Alfonso D'Este, 24-godišnji udovac bez dece, naslednik vojvode od Ferare. Njegovo porodično sedište je bilo u strateški vitalnoj Romanji na severu Italije, a imali su i jake veze sa Francuskom. Par se venčao 1501, a 1502. godine Lukrecija odlazi u Feraru kod supruga. Pre odlaska, otac ju je podsetio da su njegovi interesi iznad njene sreće.

Van dometa svoje moćne porodice, Lukrecija je konačno mogla da uživa u određenoj slobodi. Na dvoru u Ferari daleko od Rima, na severu Italije, okupila je neke od najvećih renesansnih umova i bila njihov mecena. Činilo se da se izdigla iznad nesreća koje su zadesile ostatak porodice Bordžija.

Papa Aleksandar V je umro 1503. godine, najverovatnije od malarije. To je oduzelo moć njegovom sinu Ćezaru. Prognan od strane neprijatelja, 1507. godine je umro u domu svoje supruge u Španiji.

Jedan od najvažnijih tekstova renesanse svedoči o tome koliko su je cenili u Ferari: pesnik Ludoviko Ariosto piše da Lukrecija zbog svoje lepote i poštenja treba da završi u hramu časti i ženstvenosti. 

Lukrecija je preminula 24. juna, 1519. godine, nakon komplikacija na porođaju.

Iako se ime Lukrecije Bordžije do danas povezuje sa ubistvima i incestom, za to nisu otkriveni poznati neposredni dokazi.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka