Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

10 fotografija iz nacističkog logora samo za žene: Šta su sve trpele zatvorenice, poznate kao "zečevi" iz Ravensbrika?

Tokom Holokausta, 130.000 zatvorenica prošlo je kroz kapije Ravensbrika - od kojih većina nikada nije izašla.

 Poljakinja koja je učestvovala u medicinskom eksperimentu pokazuje rasečenu butinu Izvor: Western Region of the United States Holocaust Memorial Museum/Facebook

Zbog toga što su u njemu boravile samo žene, ljudi pogrešno pretpostavljaju da je ženski logor Ravensbrik bio ljubaznije i nežnije mesto.

Razlog možda leži i u tome što je logor u Istočnoj Nemačkoj zatvoren gotovo odmah nakon što su ga sovjetske snage oslobodile, te su prošle godine pre nego što je svet čuo za njega.

Takođe, za razliku od Bergen-Belsena ili Dahaua tragove užasa koji su se u njemu događali nisu snimili profesionalni fotografi koji su pratili savezničke trupe poslednjih dana rata. Ali priča o koncentracionom logoru Ravensbrik vredna je pamćenja.

Možda će vas zanimati i:

Sledeće fotografije ženskog koncentracionog logora Ravensbrik predstavljaju jasnu sliku brutalnosti nacističkog režima — ali, više od toga, one su svedočanstvo snage ovih žena, koje su pravile nakit, pisale humoristične operete o logorskom životu i organizovale tajne obrazovne programe kako bi sačuvale ljudskost.

Ko su bile žene u Ravensbriku?

U Drugom svetskom ratu, od maja 1939. do aprila 1945. - koliko je radio logor, je 130.000 zatvorenica prošlo kroz kapije Ravensbrika - od kojih većina nikada nije izašla.

Sačuvani zapisi govore da su 26.000 zatvorenica bile Jevrejke.

Pored njih tu su bile žene koje su pružale otpor nacističkom režimu, špijunke i buntovnice. Druge su bile naučnice i aktiviskinje koje su podržavale socijalizam ili komunizam - i generalno iznosile mišljenja koje je Hitler smatrao opasnim.

Pojedine žene jednostavno nisu ispunjavale nemačke standarde ženstvenosti — ova grupa je uključivala lezbejke, žene sa invaliditetom i mentalnim bolestima. One su, kao i prostitutke nosile crnu trouglastu značku koja ih je određivala kao "asocijalne". Žene zatvorene zbog kriminala su nosile zelene trouglove, a političke zatvorenice crvene. Jevrejske zatvorenice su uz zvezde, dobilaje i žute trouglove.

Veći broj znački značio je i veći verovatnoću da im sudbina bude zapečaćena.

Nije bilo izuzetaka, a ni milosti. Gestapou nije bilo važno da li je žena trudna ili je držala decu u naručju; deca su pratila majke u logor. Skoro nijedno dete nije preživelo.

Žene iz Ravensbruka su bile iz cele Evrope, gde god su lutale nemačke trupe, i govorile su različitim jezicima: ruskim, francuskim, poljskim, holandskim. Imale su različito društveno-ekonomsko poreklo, različite nivoe obrazovanja i različite verske poglede.

Ali delili su jednu stvar: nacistička partija je svaku od njih smatrala "devijantnom". One nisu bile deo slavne budućnosti Nemačke, i sve je učinjeno da im se to stavi do znanja.

Kako je izgledao život u Ravensbriku?

Kada je 1938. godine Ravensbrik izgrađen po naređenju Hajnriha Himlera, bio je gotovo kao sa slike.

Uslovi su bili dobri, a neke zatvorenice, koje su dolazili iz siromaštva geta, ostajale su u čudu zbog negovanih travnjaka, kućica za ptice, paunova i žardinjera sa cvećem.

Ali lepa fasada je krila mračnu tajnu - jedne je Himler bio potpuno svestan. Logor je bio suviše mali.

Maksimalni kapacitet je bio 6.000, a taj broj je bio popunjen za šest meseci. Pojedini analitičari procenjuju da je u logoru nekada bilo čak 50.000 zatvorenica istovremeno.

Barake za smeštaj 250 žena primale su čak 2.000; čak ni to što su delile krevete nije pomagalo, mnoge su spavale na podu, a ćebadi je bilo malo. Pet stotina žena je delilo tri toaleta bez vrata.

Posledice su bile bolesti i glad, sve pogoršano iscrpljujućim fizičkim radom. Žene su se budile pre 4 časa ujutro da grade puteve i vuku valjke za popločavanje. Kada nisu bile raspodeljene da rade napolju, radile su duge smene pognute nad električnim komponentama za rakete, a u promajnim, slabo osvetljenim hodnicima šile su uniforme za zatvorenike i kapute za vojnike.

Bili su pošteđeni posla samo nedeljom, kada im je bilo dozvoljeno da se druže.

Zašto je uopšte Ravensbrik postojao? Zašto samo žene?

Neki sugerišu da je Ravensbrik delom stvoren kao poligon za obuku čuvarki zatvora.

Žene nisu mogle da budu pripadnice SS-a, ali su mogle da imaju pomoćne uloge - a u Ravensbriku je hiljade žena obučavano za posao u koncentracionim logorima širom Nemačke.

Nisu bile ništa bolje od muških kolega. Mnogi su govorili da su bile i gore, jer im je taj posao nudio retku priliku za status i priznanje u duboko patrijarhalnom režimu — i za to su se žestoko borile. Ali svaki njihov korak napred, je išao na štetu zatvorenica koje su nadgledali.

Možda će vas zanimati i:

Neposlušne zatvorenice su kažnjavali bez milosti, zatvarali ih u samice, bičevali, a povremeno na njih puštale logorske pse.

Ali to nije bilo najgore sa čime su se zatvorenice suočavale. Osamdeset šest zatvorenica, većinom Poljakinja, postale su poznate kao "zečevi" iz Ravensbrika kada su ih logorski lekari odabrali za medicinske eksperimente.

Medicinski tim je istraživao efikasnost antibakterijskih lekova za lečenje infekcija na bojnom polju, posebno gangrene. Sa tim ciljem, zaražavali su pacijentkinje, zasecajući duboko njhove mišiće i kosti kako bi na njih smestili smrtonosne bakterije.

Ali lekari se tu nisu zaustavili. Zanimale su ih i mogućnosti transplantacije kostiju i regeneracije nerava. Sprovodili su amputacije i prinudne transplantacije, pri čemu su mnoge žene "žečevi" izgubile život. Ženama koje su preživele, ostala su trajna oštećenja.

Lekari su praktikovali i tehnike sterilizacije, fokusirajući se na Romkinje koje su pristale na operaciju pod uslovom da budu puštene iz Ravensbrika. Lekari su obavljali operacije, ali žene su ostajale iza rešetaka.

Poslednji dani i oslobođenje Ravensbrika

Tokom većeg dela rata, objekat u Ravensbriku nije imao gasnu komoru. Kada su bile osuđene na smrt, žene su slate u obližnji Aušvic.

To se promenilo 1944. kada je Aušvic objavio da je dostigao maksimalni kapacitet i zatvorio kapije za pridošlice. Tada je Ravensbrik na brzinu izgradio gasnu komoru, objekat koji je odmah korišćen kako bi bilo ubijeno 5.000 do 6.000 logorašica.

U Ravensbriku je ubijeno između 30.000 i 50.000 žena. Doživele su kraj u rukama brutalnih nadzornica i doktora koji su vršili eksperimente, smrznute, gladne i bolesne na podovima prenatrpanih baraka.

Kada su Sovjeti oslobodili logor, 3.500 zatvorenica je još bilo živo. Od 130.000 zatvorenica koje su došle u i prošle kroz Ravensbrik, samo 15.000 je doživelo oslobođenje.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka