Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Neustrašivi ratnici sa severa: Šta povezuje Vladimira I Kijevskog, vizantijske careve i jedan grafit na Aja Sofiji?

Privučeni blagom na Istoku, ratnici poznati po svojoj hrabrosti su iz cele Skandinavije dolazili u Konstantinoplj da služe vizantijskog vasilevsa. Ovo je priča o Varjaškoj gardi.

 Neustrašivi ratnici, čuvari Aja Sofije Izvor: Shutterstock

Vekovima su Vikinzi iz cele Skandinavije putovali u Konstantinopolj, kako bi se pridružili elitnoj Varjaškoj gardi koja je štitila istočnorimskog cara.

Vikinzi su možda i najpoznatiji po svojim pljačkaškim pohodima duž Zapadne Evrope i kao prvi Evropljani koji su kročili na tlo Severne Amerike. Ali oni su takođe igrali ključnu ulogu u Vizantijskom carstvu, gde je odabrana grupa ratnika pod imenom Varjaška garda štitila cara u Konstantinopolju stotinama godina.

Možda će vas zanimati i:

Lojalni, žestoki i naoružani dvostranom sekirom, ovi ratnici su patrolirali hodnicima Velike palate, pratili cara u rat i održavali mir na ulicama. Za svoju službu su bili ekstravagantno nagrađivani, a jedan od njih je čak postao kralj Norveške.

Kao većina elitnih vojnika, Varjaška garda je na kraju postala žrtva prilikom promene vlasti. Ali stotinama godina, oni su vladali kao  najneustrašiviji ratnici

Formiranje Varjaške garde

Na samom početku vladavine Vikinga oko 800 god n.e., većina Vikinga, mešovita grupa nordijskih ratnika - jurišala je ka obalama Engleske. Ali jedan deo njih je otišao na istok. Namamljeni arapskim srebrom, plovili su niz reke istočne Evrope, pljačkajući redom.

Neki od ovih Vikinga su se nastanili u istočnoj Evropi. Oni su se zvali Rus ili Kijevski Rusi, grubo prevedeno sa nordijskog znači "oni koji veslaju". Postajući sve moćniji, njihove vođe uzimaju slovenska imena.

Oko 978-980. godine dolazi do razmirica između sinova, princa Svjatoslava I Kijevskog. Da bi pobedio svoju braću, Vladimir I Kijevski je pozvao u pomoć 6000 ratnika iz obližnje Švedske. Ne samo da su mu ovi vojnici pomogli da osvoji region, već su postavili i temelje Varjaške garde, za manje od decenije posle, Vasilije II Bugaroubica, je zatražio od Vladimira vojnu pomoć. Trebala mu je pomoć da pobedi dva potencijalna uzurpatora njegovog prestola. Vasilije je ponudio ruku svoje sestre da bi smirio strasti, sve dok je Vladimir spreman da pređe u hrišćanstvo.

Vladimir je pristao da pošalje svoje ratnike. Što se tiče hrišćanstva, on je dugo tražio religiju da bi "modernizovao" svoj narod, ali je odbio da primi islam zbog ograničavanja konzumacije alkohola.

"Opijanje je radost kod Rusa, mi ne možemo da postojimo bez tog zadovoljstva", navodno je rekao Vladimir.

Postao je hrišćanin i poslao svojih 6000 nordijskih ratnika u Konstantinopolj, gde je njegova neustrašiva vojska ubrzo postala poznata kao Varjaška garda. 

Kako su Vikinzi štitili Vizantiju?

Varjaška garda je izvršila uticaj čim je stigla. Prema istoričaru J.J. Norviču:

"Krajem decembra 988. godine crnomorske izvidnice su uočile prve velike flote vikinških brodova na severnom horizontu... i 6000 krupnih divova se iskrcalo. Nekoliko nedelja kasnije, Nordijci, predvođeni Vasilijem lično, prešli su moreuz pod okriljem tame.

"U zoru su napali (zamahujući) svojim mačevima i borbenim sekirama bez milosti sve dok nisu do gležnjeva stajali u krvi. Nekoliko žrtava je uspelo da pobegne."

U drugom izveštaju Varjaške garde navodi se da su Vikinzi "veselo kasapili (svoje neprijatelje) na komade".

Nakon što je Vasilije smrvio svoje neprijatelje, odlučio je da zadrži Vikinge u svojoj blizini. Ubrzo su dobili ime Varjazi, koja verovatno potiče od staronordijske reči vár, koja je značila "pouzdanje (u)", "vera (u)" ili "zavet vernosti", nekad se prevodi i kao "ljudi od zaveta".

Varjazi su postali Vasilijevi telohranitelji, radili su kao policija i tamničari, takođe su pratili cara u rat. A strašna Varjaška garda ostavljala je utisak gde god bi prošli. Arapski putnik Ahmad Ibn Fadlan, začudio se da "nikada nije video tela tako savršena kao njihova".

Fadlan je pisao da su ratnici bili "bili visoki kao palme, svetli i crvenkasti, ne nose ni tunike ni kaftane. Svaki čovek nosi ogrtač kojim prekriva polovinu svog tela, tako da je jedna ruka nepokrivena. Oni nose sekire, mačeve, bodeže i uvek su im pri ruci."

A jedan vizantijski hroničar ih je okarakterisao kao "zastrašujuće i po izgledu i po opremi", dodajući da "napadaju sa bezobzirnim besom i nije im stalo da izgube krv".

Ponekad, njihov posao nije bio toliko uzbudljiv. Vikinzi su držali stražu i u veličanstvenoj Aja Sofiji, gde je jednom ratniku bilo toliko dosadno da je urezao svoje ime u mermer.

Ali za druge, služiti kao careva elitna jedinica utrlo je put ka bogatstvu i moći. Harald Hardrada, koji je pobegao iz Norveške u Kijev, služio je u Varjaškoj gardi od 1034. do 1043. godine.On je kao ratnik stekao toliku količinu blaga, da kad se vratio u Norvešku, postao je kralj.

Isto tako, ratnik po imenu Boli Bolason završio je svoju turneju sa čuvarom kao bogat čovek. Prema Sagi o Laksdaeli, Bolson se vratio kući umotan u ljubičaste haljine izvezene zlatom. Njegovi sunarodnici sa strahopoštovanjem su ga nazvali "Elegantni Boli".

Zaista, prema staroskandinavskim sagama, mnogi ratnici su se vraćali kući sa mnoštvom nakita i skupom svilom. Delimično, to je zato što im je zakon dozvoljavao da pljačkaju carevu rizicu kad bi on umro.

"U noći smrti svog suverena, imali su čudno pravo da otrče u carsku riznicu i uzmu onoliko zlata koliko su mogli da ponesu", objašnjava istoričar L. Braunvort. "Ovaj zakon je većini Varjaga omogućio da se penzionišu kao bogati ljudi."

Služenje u Varjaškoj gardi - ako biste preživeli - izgledao je kao siguran put do bogatstva.

Ipak, dani Varjaške garde su bili odbrojani. iako su se hrabro i žestoko borili, njihova moć je počela da opada u XI veku.

Transformacija i pad Varjaške garde

Varjaška garda je pretrpela velike, dramatične promene tokom vekova. Posle normanskog osvajanja 1066. godine, u kojem je Vilijam Osvajač preuzeo Englesku, prognani anglosaksonski ratnici su u veliko broju otišli u Carigrad. Njihovo prisustvo je promenilo sastav ratnika.

A neiskusni novi članovi garde suočili su se sa novim, žestokim neprijateljima. Poraženi su dok su branili Dirahijum u Dalmaciji 1081. godine n.e., a nisu uspeli da potisnu snage Četvrtog krstaškog rata 1204. godine. Tada su možda umorni ratnici položili svoje oružje kad su videli da je Vizantija poražena.

Od tog trenutka, Varjaška garda je većinu svog vremena provodila čuvajući palate ili zatvore, ne boreći se u stvarnim sukobima. Njihov broj se smanjivao. Njihov kraj se nazirao kad je Osmansko carstvo osvojilo Carigrad 1453. godine, najavljujući kraj Vizantijskog carstva.
Do tog trenutka je većina Varjaške garde bila anglosaksonska, a ne nordijska.

Ali stotinama godina sijali su kao čudno, zastrašujuće prisustvo na ulicama Carigrada. Visoki, pošteni i naoružani do zuba, ovi vikinški ratnici promenili su tok istorije kada su počeli da ratuju u službi Vizantijskog carstva.

Iako su njihovi slavni dani možda izbledeli iz istorijskih knjiga, tragovi ovih ratnika postoje u samom Konstantinopolju. Grafit urezan u Aja Sofiju, samo nekoliko jednostavnih runa, deluje kao podsetnik na nekada sveprisutnost Varjaške garde u gradu.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka