Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

BILI SU TAKO BLIZU - zato je sudbina jevrejskih putnika BRODA UKLETIH jedna od najmučnijih u istoriji

Kada je 4. juna brod Sent Luis stigao pred obale Floride, snovi o "slobodnoj zemlji" su pali u Karipsko more.

 Jevrejski emigranti na brodu Sent Luis Izvor: akg-images / AKG / Profimedia

Gustav Šreder bio je Nemac, kapetan broda Sent Luis, koji je 13. maja 1939. godine isplovio iz Hamburga, prevozeći 937 Jevreja na Kubu. Bar je to bio početni plan kapetana koji će zbog te plovidbe postati slavan.

O tome koliko je bilo teško ukrcati se na taj brod postoje posebna svedočanstva. Karte su, za početak, bile jako skupe. Jevreji su bili pod stalnom pretnjom od hapšenja i odvođenja u logore, pa čak i oni koji su imali novca, morali su da imaju čitavu mrežu pomoćnika kako bi stigli do broda.

Možda će vas zanimati i:

Jedan od ljudi koji su pomagali bio je i Maks Šmeling, slavni nemački bokser, koji je u svojoj hotelskoj sobi čuvao braću Henrija i Vernera Luisa, dok se nisu ukrcali na brod, sa željom da se domognu Njujorka, i pobegnu od Hitlerovog režima, logora, i skoro sasvim izvesne smrti.

 StLouisHavana.jpg
Brod Sent Luis u luci u Hamburgu
Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

 Ukrcavanje Jevreja na brod Sent Luis u hamburškoj luci
Ukrcavanje putnika u luci u Hamburgu
Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

"Subota, 13. maj, Hamburg. Kapetan Gustav Šreder stoji na mostu i posmatra svoje putnike na molu broj sedamdeset šest u hamburškoj luci. Puni nade, oni su tu da se ukrcaju na brod koji treba da ih odnese u slobodu. Šreder poznaje uobičajeni haos u tim momentima. Muzika brodske kapele, gomile naslaganih kofera, ljudi sa pasošima i papirima u rukama, uzbuđena deca, sirene, zagrljaji, poljupci, suze – sve je isto kao i uvek kada jedan luksuzni parobrod, kao što je Sent Luis kreće na put. Jedino što ovo "putovanja radi zadovoljstva sa devet stotina turista", kako se vodi u brodskoj knjizi, ide samo u jednom pravcu. Devet stotina nemačkih muškaraca, žena i dece napuštaju Nemačku zauvek zato što su Jevreji i što ih njihova otadžbina zbog toga sistematski progoni." (Citat iz knjige "Leto trideset devete", Verner Birman)

Dolazak do Kube

U subotu, 27. maja, brod stiže do Kube, ali je tu zabranjeno prihvatanje jevrejskih izbeglica iz Nemačke. Iako postoji pritisak i javnosti i štampe na predsednika Brua, on ne pristaje da pruži utočište putnicima broda koji "imaju ilegalna dokumenta dobijena podmićivanjem". Jedan očajnik reže sebi vene, a njih 28 koji su imali "legalna" dokumenta, uspevaju da se iskrcaju. Ostali putnici, na brodu koji kapetan ne želi da vrati u Nemačku, nastavljaju ka Americi koju doživljavaju kao "zemlju slobode", očekujući da će tamo naći utočište.

Kada je 4. juna brod Sent Luis stigao pred obale Floride, snovi o "slobodnoj zemlji" su pali u Karipsko more. Obalska straža ih nije pustila u zemlju.

Ruzvelt je bio u kampanji, a u Americi je vladala ogromna nezaposlenost. Niko nije želeo očajnike koji bi "zauzeli radna mesta".

Kanada ih, takođe, odbija. I Dominikanska Republika.

Kapetan Šreder šalje telegrame brojnim vladama u svetu, ali ostaje bez odgovora, ili dobija negativan. Već očajne putnike nije želeo da prihvato. Gebels je likovao nad ovakvim odlukama država i sudbinom putnika. Njegova misija da "Jevreje niko ne želi", je naizgled uspešna širom sveta.

Štampa je brod nazvala "brod ukletih". Kapetan Šreder je dobio naređenje da brod vrati u Nemačku, što je odlučno odbio, i u jednom telegramu poručuje da će "ostaviti brod u plamenu na britanskoj obali".

Tada stižu odgovori od vlada Holandije (181), Belgije (214), Francuske (224) i Velike Britanije (287) da će primiti putnike.

 Kapetan Šreder pregovara sa policijom
Kapetan Šreder pregovara sa belgijskom policijom
Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Nakon mesec dana na moru, 17. juna brod je pristao u Antverpen u Belgiji, a njegovi putnici su našli makar privremeno utočište.

Nikom od putnika koji su se iskrcali na kopneni deo Evrope neće to biti poslednji beg. Gotovo svi su kasnije odvedeni u logore, preko 300 njih je u njima stradalo. Bolje sudbine imali su samo putnici koje je primila Velika Britanija, ali i neki od njih su stradali tokom bombardovanja.

Kapetana Šredera početak Drugog svetskog rata zatekao je na povratku u Nemačku, gde je odmah po dolasku penzionisan. Bilo je to njegovo poslednje putovanje, ali su mu do kraja života (1959.) zahvalni putnici broda Sent Luis slali pomoć u hrani i sredstvima za život.

(Katarina Milićević/ nenasilje.org)

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka