Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Teodora iz bordela: Kako je hipodromska plesačica postala jedna od najmoćnijih žena Rimskog carstva

Ono što se zna o carici Teodori zvuči fascinantno, često veoma moderno, naizgled feminističko i skoro uvek kontroverzno.

 Carica Teodora Izvor: - / World history archive / Profimedia

U crkvi San Vitale u Raveni hiljade ljudi godišnje prolazi pored mozaika žene obučene u ljubičastu odoru. Ona ima oreol i dvorjane, a njen mozaik zauzima važno mesto u crkvi, pored mozaika na kom je predstava Isusa Hrista. Sve ukazujena to koliko je bila važna.

Teodora je živela u doba ogromnih promena u crkvi, jeziku i državnosti. Ono što je bilo rimsko trebalo je da postane vizantijsko, a istočni regioni oko Sirije, Levanta i Egipta su tražili da koriste svoje jezike.

Možda će vas zanimati i:

Uprkos velikom broju literature napisane u i o tom periodu, Teodora je uglavnom ostala zanemarena. U Prokopijevoj Tajnoj istoriji, za koju sadašnje studije veruju da je napisana nedugo nakon njene smrti 548. godine, ona je neka vrsta gospođe bez skrupula. On je naziva "Teodora iz bordela", i lascivno opisuje njene nestašluke na sceni – od dopuštanja guskama da kljucaju žito sa donjeg dela njenog tela, do plesa bez odeće. Kada dalje počne da opisuje njenog muža, cara Justinijana, kao bezglavog demona, može da se zaključi da sve što je napisao Prokopije, nije potpuna istina.

Prokopijev pogled na Teodoru, koji je objavljen tek u 17. veku, svakako je uticao na kasnije pisce. Nekoliko izvora navodi pojedinosti iz njenog života, ali ona ipak ostaje enigma. Međutim, ono što se zna o njoj zvuči fascinantno, često veoma moderno, naizgled feminističko i skoro uvek kontroverzno.

 Carica Teodora, mozaik u crkvi San Vitale u Raveni
Carica Teodora, mozaik u crkvi San Vitale u Raveni
Izvor: akg-images / Werner Forman Archive/ N.J Saunders / AKG / Profimedia

Rođena je oko 500. godine nove ere. Bila je ćerka čuvara medveda na carigradskom hipodromu, koji je umro kada je ona imala pet godina. Njena majka se preudala za drugog čuvara životinja. Kada njen novi suprug nije uspeo da dobije posao umrlog, ona je svoje tri ćerke počela da uči pokrete i moleće gestove. Zatim ih je obukla i odvela na hipodrom – ogroman kompleks u kome je radilo 30.000 muškaraca – kako bi tražile posao za svog očuha. Očuh je dobio posao, ali i Teodora, koja je postala glumica i plesačica.

Već sa 15 godina bila je zvezda hipodroma. Nastupala je u predstavama koje, ako je verovati Prokopiju, nisu bile daleko od moderne burleske. Ona je najverovatnije, kao i većina tadašnjih glumica, bila i prostitutka.

Teodora je najverovatnije dobila dete sa 14 godina, a njena starija sestra Komito, poznata pevačica, verovatno je bila ljubavnica nekoliko bogatih muškaraca; verovatno je i da su obe imale nekoliko abortusa. Sa 18 godina, Teodora je napustila karijeru i kao ljubavnica Hekebola, guvernera oblasti današnje Libije, otputovala sa njim.

Žena velike lepote

U Istoriji Justinijanovih ratova, istoričar Prokopije opisuje Teodoru kao ženu velike lepote. Piše da je lepotu održavala snom i toplim kupkama u ružinim laticama, dok je njen suprug vodio prilično asketski način života. Teodorin portret u Crkvi San Vitale u Raveni prikazuje je kao sitnu ženu bledog tena i velikih očiju.

Nedugo pošto je napustila Hekobela, pridružila se asketskoj zajednici u pustinji blizu Aleksandrije, gde je doživela verski preobražaj i to u granu ranog hrišćanstva koja je tada bila na udaru rimske države.

U 21. godini, Teodora se vratila u prestonicu i upoznala Justinijana. Bilo je malo verovatno da njih dvoje mogu da završe kao par. Justinijan je bio sin zemljoradnika sa teritorije današnje Srbije koji je sa 11 godina doputovao u Carigrad kako bi radio za svog strica Justina i pomogao mu tokom njegovog uspona na vlast.

Justinijan je imao jak pravni um (njegovo kodifikovanje rimskog prava i danas se izučava). On je čak promenio jedan zakon kako bi se Teodorin status podigao; a drugi je stvorio kako bi ona imala pravo da se uda (pravo koje u to vreme nekadašnje glumice nisu imale). Venčali su se protivno želji Justinijanove tetke, carice Eufemije, koja je i sama bila bivša robinja i konkubina. Kada je Justin umro, a Justinijan postao car 527. godine, "Teodora iz bordela" je postala carica Rimskog carstva.

Uz mnoge druge stvaru, Teodora je kao carica radila na nekoj vrsti zakona o svodnicima. Zabranila je prisilnu prostituciju, proširila mogućnost razvoda, majkama je dala veća ovlašćenja nad decom, zabranila je ubijanje preljubnica, za silovanje je uvela smrtnu kaznu, žene su dobile pravo da poseduju i nasleđuju imovinu...

 Carica Teodora
Carica Teodora
Izvor: Valentin Kameron Prinsep (Profmedia)

Sa svojim carskim suprugom živela je u velikoj slozi i prijateljstvu, što je za tadašnje pojmove bilo vrlo čudno. Justinijan je cenio njene savete i tretirao ju je kao svog suvladara, a ona je imala veliku zaslugu za rast popularnosti cara kad je došao na vlast.

Postoje i nagoveštaji da je bila umešana u trovanja, mučenja i prinudne brakove, i iako je mnogo učinila da pomogne siromašnim ženama i devojkama, za žene iz njenog novog dvorskog okruženja navodno nije imala strpljenja. Napadala je sve koji su ugrožavali njen položaj, uključujući i caricu Eufemiju.

Carica Teodora je umrla 548. godine, najverovatnije od raka. Imala je oko 40 godina. Sahranjena je u grobnici koju je za njih dvoje podigao njen Justinijan u blizini Crkve svetih apostola u Carigradu.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka