Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Vojnička strana njegove ličnosti je u drugom planu, a ne bi trebalo: Kakav je Konstantin Veliki bio kao vojskovođa?

Istorijski izvori uglavnom ističu veliku ulogu Konstantina Velikog u hrišćanstvu, retko kada slušamo i čitamo o tome kakav je bio vojskovođa, kako je vodio i da li je gubio bitke.

 Konstantin Veliki Izvor: Mirko Kuzmanovic / Shutterstock.com

Izvori uglavnom ističu ulogu Konstantina Velikog u hrišćanstvu prećutkujući njegove uspehe na bojnom polju. Vojnička strana njegove ličnosti je u drugom planu, a ne bi trebalo, pošto on za 30 godina ratovanja nije izgubio nijednu bitku i nijedan rat, kaže Nikola Keravica, autor knjige "Nepobedivi Konstantin".

Možda će vas zanimati i:

U knjizi Keravica pokušava da osvetli upravo vojničku nepobedivost prvog hrišćanskog rimskog imperatora.

"O Konstantinu Velikom uglavnom su pisali ranohrišćanski autori koji su podvlačili njegov značaj za religiju, pa se i kasnije najviše pažnje obraćalo na taj aspekt njegovog života", objašnjava Nikola Keravica za Politiku.

Profesor Radivoj Radić, vizantolog, napisao je u pogovoru "Nepobedivog Konstantina" da ratni podvizi ovog imperatora "svrstavaju rame uz rame s najvećim vojskovođama antičkog sveta – Aleksandrom Velikim, Hanibalom, Pirom, Cezarom".

Keravica se slaže sa ovom ocenom.

"Malo je vojskovođa u antici koji imaju tako blistavu karijeru. Njegov rođak Julijan, koji je kasnije takođe postao rimski car, govorio je o Konstantnu kao o najboljem vojskovođi, ravnopravnom sa drugim velikanima. I vojnici su ga izuzetno voleli."

Istorija ga, međutim, pre svega pamti po Milanskom ediktu kojim je 313. godine u Rimu zagarantovao slobodu veroispovesti proganjanim hrišćanima ili po činjenici da je prestonicu izmestio na Bosfor, osnivajući Konstantinopolj.

Kao i Dioklecijan pre njega, reformisao je vojsku i upravu. Autor predstavlja rimsku vojsku 3. veka, njeno naoružanje, opremu i taktiku. Opisuje vojne pohode Konstantina Velikog od početka njegove vojne karijere, preko pohoda na varvarska plemena uz severne granice, pobeda u građanskim ratovima, do poslednjeg pohoda 337. godine, kada je umro.

Iako je na prvi pogled ova epoha toliko daleka i strana modernom dobu, Keravica kaže da bi moderan čitalac mogao da pronađe dosta sličnosti između svog i Konstantinovog vremena.

"I za taj period, kao i za današnjicu, karakteristična je kriza: u ekonomiji, u državi, unutrašnji i spoljni ratovi, beda, i prevlast jedne moćne imperije."

Osim toga, Rim se tada mnogo menjao, a Konstantin je bio glavni reformator. Zato i jeste prozvan velikim.

"Ljudi su u njemu videli nekog ko će već posustali Rim izvući iz krize, i on to i jeste učinio. Carstvo će, naravno, propasti sto godina kasnije, ali je najgora kriza zaustavljena prvo za vreme Dioklecijana, a onda i Konstantina."

Zbog svega toga, Konstantinu Velikom kao vojnom zapovedniku i nije preostajalo ništa drugo nego da, zaključuje Keravica, ostane u senci, ali ne drugih vojskovođa, već svojih dela i zasluga.

Zlatnici za vojsku

Prvi rimski imperator koji je prihvatio hrišćanstvo bio je i prvi koji je skovao zlatni novac.

"On je uveo zlatni novac solidus. Od imena ovog novca potiče reč solidan, kao i engleska reč za vojnika (soldier) jer su vojnici dobijali platu u solidusima", objašnjava Nikola Keravica.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka