Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

POSLEDNJI VIKING: Krvlju natopljena saga o norveškom kralju čijom je smrću okončano vikinško doba

Kao kralj Norveške, Harald Hardrada je predvodio svoju vojsku u invaziji na Englesku kako bi preuzelo krunu, a njegova smrt tokom bitke označila je kraj vikinškog doba.

 Harald Hardrada Izvor: LatitudeStock / Alamy / Profimedia

Norveški kralj Harald III Sigurdson, poznatiji kao Harald Hardrada, stigao je čak do Iraka i Sicilije pre nego što je postao poslednji vikinški kralj koji je pokušao da preuzme engleski presto 1066.

Harald Strogi se pokazao kao pouzdan vođa sa integritetom i hrabrošću u bitkama u koje je vodio od Norveške do Rusije, preko Iraka, Jerusalima i Sicilije. U septembru 1066. stigao je na obale Engleske sa pravom na presto i sa skoro 10.000 ljudi spremnih da se bore za njega.

Možda će vas zanimati i:

Međutim, 25. septembra, engleski kralj Harold Godvinson je u bici kod Stamford Bridža Vikinge uhvatio nespremne. Desio se pokolj posle kog Engleskoj Norveška i njeni ratnici više nikada nisu predstavljali pretnju  — a kralj Harald Hardrada je postao poznat kao "poslednji Viking".

Ipak, iako neuspešna, njegova kampanja je imala značajne posledice. Između ostalih, samo tri nedelje kasnije, oslabljenog Godvinsona je pobedio Vilijam Osvajač, što je preusmerilo tok istorije Engleske.

Rani život Haralda Hardrade

Rođen je kao Harald Sigurdson 1015. godine u Ringerikeu u Norveškoj, a odgajali su ga majka Asta Gudbrandsdater i njen drugi muž Sigur Sir. Imao je tri polubrata među kojima je bio i norveški kralj Olaf II, koji je krunisan nekoliko meseci nakon Hardradinog rođenja.

O najpreciznijem prevodu njegovog epiteta Hardrada raspravlja se decenijama. Neki istoričari smatrali su da može da se prevede kao "Tiranin", ali i kao "Tvrd vladar" , "Nemilosrdan"; drugi istraživači su sugerisali da znači "Težak" ili "Strog" – što je Harald Hardrada nesumnjivo postao.

Hardrada je imao samo 15 godina kada je zajedno sa svojim bratom bio meta krvave potere. Kralja Olafa II svrgnuo je danski Knut Veliki, i prognao ga iz Norveške. Hardrada je pokušao da pomogne bratu da povrati vlast sve dok prognani kralj nije pao u krvavoj bici kod Stiklestada 1030. godine.

Iako je pokazao veliku hrabrost u borbi, Hardrada je bio teško ranjen. Tada je pobegao iz Norveške uz veliku neizvesnost da li će uopšte preživeti.

Hardrada je potražio utočište u Staroj Ladogi u Rusiji, gde ga je veliki knez Jaroslav Mudri dočekao raširenih ruku 1031. Jaroslavova žena je bila u daljem srodstvu sa Hardradom, koji će kasnije oženiti njihovu ćerku.

Ali prvo će Hardrada služiti u Jaroslavovoj vojsci dve godine, a zatim otputovati na jug - u Vizantiju.

Kako se vikinški ratnik pridružio vizantijskoj carskoj gardi

Ploveći rekom Dnjepar, Hardrada je prešao Crno more i stigao u Konstantinopolj u avgustu 1034. Vizantijska prestonica je tada bila poznata Skandinavcima kao Miklagard, "Veliki grad", i predstavljala je samo srce hrišćanskog sveta —  na vrhuncu moći, bogatstva i intriga.

Hardrada je izrastao u veštog ratnika i postao deo Varjaške garde, koja se sastojala od elitnih nordijskih ratnika koji su štitili grad i samog cara. U carstvu koje se protezalo od Italije do Jerusalima, prisustvo Skandinavaca nije bilo iznenađujuće.

Hardrada se pridružio straži u krvavim avantiurama.

"Napadali su i nisu marili za gubitak krvi ni za rane", objasnio je jedan savremeni izvor. A sam Harald Hardrada je opisan kao "severni grom, kuga za sve".

Hardrada je proveo skoro deceniju u straži, boreći se protiv pirata na Sredozemnom moru i arapskih snaga u Partskom carstvu. Borio se na istoku do reka Tigar i Eufrat u Mesopotamiji i na zapadu do Sicilije.

Prema knjizi Frenka Meklina 1066: Godina tri bitke, bio je "nasilan, samovoljan, odlučan, hrabar, dalekovid, talenatovan za ratovanje, bio je privlačan prema ženama, ali je takođe bio i žestok, divlje ambiciozan, hladan i nemilosrdan, pohlepan, sa velikom željom za plenom koja je postala legendarna."

 Hardradina soba u gradskoj kući u Oslu posvećena kralju Haraldu Hardradi, osnivaču grada. Sobu krase tapiserije koje je dizajnirao Aksel Revold 1935-1937.
Hardradina soba u gradskoj kući u Oslu posvećena kralju Haraldu Hardradi, osnivaču grada. Sobu krase tapiserije koje je dizajnirao Aksel Revold 1935-1937.
Izvor: Mikhail Markovskiy/Shutterstock

Hardrada je stekao bogatstvo tokom svog boravka u Varjaškoj gardi, ali je postao nestrpljiv zbog toga što godinama nije došlo do njegovog unapređenja. Kada je vizantijski car Mihajlo IV umro u decembru 1041. godine nove ere, Hardrada na kraljevskom dvoru bio u nemilosti - i morao je da pobegne.

Hardrada se vratio u svoje kraljevstvo 1042. godine i oženio Elizabetu, ćerku Jaroslava Mudrog, koji mu je i pomogao da pobegne iz Vizantije. On je Jaroslavu tada takođe dao vitalne informacije koje su mu pomogle u napadu na Carigrad.

Povratak kralja Haralda Hardrade i pad Vikinga

Godine 1045. Harald Hardrada je saznao da je sin njegovog polubrata Olafa II, Magnus, krunisan za kralja Norveške i Danske. Sa novim Hardradinim bogatstvom, on se udružio sa Svenom II, pretendentom na tron Danske, da bi predvodio napad na Magnusa. Ali Magnus, kome je jako bio potreban novac za kraljevsku riznicu, ponudio je kompromis.

Magnus i Harald postali su savladari Norveške, dok će Sven, koga je Magnus već jednom pobedio u bici, naslediti Kraljevinu Dansku nakon Magnusove smrti. Manje od dve godine kasnije, kralj Magnus je umro - čime je Hardrada postao jedini kralj Norveške.

Nakon smrti svog nećaka, norveški kralj Harald III, kako je Hardrada postao poznat, shvatio je da ima valjano pravo na engleski presto. Godinama ranije, nordijski kralj Danske i Engleske, Hartaknut, zakleo se da će Magnus vladati njegovim kraljevstvima. Ali Magnus nije bio zainteresovan za Englesku, usredsredio se na vladavinu Skandinavijom.

Umesto njega, Edvard Ispovednik, Hartaknutov polubrat, postao je kralj Engleske. Kao Magnusov naslednik, Hardrada se osećao prevarenim. Zadao je sebi cilj da obnovi veliko "Carstvo Severnog mora" koje je uspostavio Hartaknutov otac, Knut Veliki, ponovnim ujedinjenjem Kraljevina Engleske, Norveške i Danske.

 Bitka kod Stamford Bridža
Bitka kod Stamford Bridža
Izvor: / Mary Evans Picture Librar / Profimedia

Kada je Edvard umro 1066. godine, engleski plemić po imenu Harold Godvinson je preuzeo presto. Hardrada je tada pokrenuo invaziju na Englesku, zajedno sa Edvardovim bratom Tostigom - i hiljadama vojnika ukrcanih na stotine vikinških brodova. Smeo pohod se na kraju završio katastrofom u bici kod Stamford Bridža.

Nekoliko trenutaka pre nego što je 12.000 ljudi započelo krvavu bitku za engleski presto, kralj Harold Godvinson je lukavo ponudio da Tostigu vrati njegovo grofovstvo, pod uslovom da kapitulira. Odan Hardradi, Tostig je pitao šta će Godvinson njemu ponuditi.

"Sedam stopa engleske zemlje, pošto je viši od drugih ljudi", odgovorio je kralj Harold. Bila je to velikodušna ponuda za grobno mesto.

Odlučan da preuzme tron, Hardrada je isplanirao iznenadni napad 25. septembra 1066. godine. Legenda kaže da se borio kao lav, međutim, u istorijskim izvorima je ostalo zabeleženo da je su on i Tostig u toj bici umrli.

Svim preživelim Vikinzima je omogućen siguran put nazad u Norvešku - uz uslov da više nikad nikoga ne napadnu.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka