Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

MAMELUCI - elitni vojnici koji su porazili najmoćnije srednjovekovno carstvo i skoro tri veka vladali u Egiptu

Robovi-ratnici srednjovekovnog islama zbacili su svoje gospodare, pobedili Mongole i krstaše i uspostavili dinastiju koja je trajala 300 godina.

 Grobnice Mameluka Izvor: - / Mary Evans Picture Librar / Profimedia

Prvi put se pojavljuju u 9. veku u Abasidskom kalifatu, a Egiptom i Sirijom su vladali od 1250. do 1517. godine, kada su ih porazile Osmanlije. Ali čak i nakon što su ih Osmanlije zbacile sa vlasti, Mameluci (Mamluci) su činili važan deo egipatskog islamskog društva i postojali su kao uticajna grupa sve do 19. veka.

Porazili su i oterali krstaše, a Siriju, Egipat i sveta mesta islama oslobodili od Mongola. Učinili su Kairo dominantnim gradom islamskog sveta u kasnom srednjem veku.

Možda će vas zanimati i:

I što je posebno interesantno, pod vladavinom gotovo nepismenih vojnika-državnika, zanatstvo, arhitektura i učenost su cvetali. Ovo je priča o Mamelucima, elitnim vojnicima koji su pobedili najmoćnije srednjovekovno carstvo i osnovali svoj sultanat.

Od 1250. do 1381. mamelučke sultane je davala Bahri dinastija; od 1382. do 1517. vlast preuzima dinastija Burdži.

Sama reč mameluk znači "u vlasništvu", "posedovan". Iako dominantni u toj državi, Mameluci nisu bili poreklom Egipćani, nego robovi-vojnici, uglavnom Kipčak Turci iz centralne Azije.

Po zakonu (mada često ne i u praksi) Mameluci nisu mogli da nasleđuju imovinu od oca niti mesto u službi, zbog čega su često nove članove vojske primali spolja.

Bahri Mameluci su mahom bili starosedeoci iz južne Rusije, a Burdži uglavnom Čerkezi sa Kavkaza. Kao stepski narod, imali su više zajedničkog sa Mongolima nego sa narodima Sirije i Egipta među kojima su živeli.

Kako su dečaci postajali Mameluci?

Najčešće bi zarobljavali dečake od oko 13 godina iz oblasti na severu Persijskog carstva, prevodili bi ih u islam, a onda bi ih obučavali da postanu elitni vojnici koji su služili sultanu i višim gospodarima.

U 13. veku muslimanski kalifi su imali veliki broj Mameluka, a najviše ih je imao sultan. Kako su bili odvajani od porodica, a u državama u koje su dovođeni nisu imali rodbinu, Mameluci su zavisili od svog gospodara. Mameluk je obučavan za rat i vaspitavan da bude odan gospodaru.

Politika unutar Mameluka bila je krvava i brutalna. To što bogatstvo i pozicije nisu mogle da se nasleđuju, nije ih sprečavalo da pokušavaju, a svako pokušaj nasleđivanja završavao se borbom. I čistke viših gospodara i rivala bile su uobičajene, a sultani su obično kao kazne koristili nabijanje na kolac i razapinjanje.

Obuka

Veoma važan deo ratničke obuke bila je Fursiyya - arapska konjička vežba: tehnike jahanja, taktike konjice, streličarstvo, čak i lečenje rana. Obuka je podrazumevala i celokupnu brigu o konju, a osim praktične vežbe postojao je i kodeks- konjanici su morali da budu hrabri i velikodušni.

Mameluci su skoro u potpunosti živeli u svojim garnizonima. Konjičke igre (nešto poput pola) su bile glavna razonoda jer su tako uvežbavali i kontrolu nad konjem, uske zaokrete i "podešavanje" brzine naleta - veštine potrebne na bojnom polju. Praktikovali su i streličarstvo na konjima i akrobacije.

 Mameluk u ratnoj opremi
Mameluk u ratnoj opremi
Izvor: Pictures From History / AKG / Profimedia

Memeluci postaju samostalni

Prilika Mameluka da svrgnu svoje gospodare došla je krajem 1240-ih, u vreme kurdske dinastija Ajubida, koju je osnovao Saladin 1170-ih.

Istovremeno, događaji na istoku počeli su da utiču na region. Mongoli su u istočnim stepama napadali zapadna kineska plemena i napredovali ka jugu Rusije, potiskujući druge narode na zapad. Godine 1244, uz prećutnu podršku Ajubida u Kairu, Jerusalim je pao u ruke grupi Horezmijaca, istočnih Persijanaca koji su i sami bežali od novonastalog Mongolskog carstva.

Možda će vas zanimati i:

U isto vreme, sa ciljem da oslobodi Jerusalim, i Luj IX je pozvao na Sedmi krstaški rat (ni papstvo ni bilo koji drugi veliki hrišćanski monarh nisu krenuli u akciju). Umesto da direktno napada Svetu zemlju, Luj je planirao da osvoji bogate zemlje Egipta, nadajući se da će kontrola tamo dovesti do kontrole nad Sirijom.

Luj je zauzeo Damijetu u delti Nila juna 1249. sa vojskom od oko 20.000 ljudi. Zatim je krenuo na Kairo. Smrt sultana Saliha Najm el Din Ejuba je trebalo da mu donese prednost, ali uprkos haosu koji je nastao u Kairu sultanova udovica, Šadžar el Dur, uspela je da preuzme kontrolu uz pomoć Mameluka.

Luj i templari su bili poraženi od komandanta mamelučke vojske Bajbarsa kod al-Mansura. Luj je odbio da se vrati u Damijetu i njegove trupe su umrle od gladi. Tokom zakasnelog povlačenja u martu 1250, Luj je bio zarobljen, a onda otkupljen u zamenu za Damijetu i 400.000 livra. Luj je zatim otišao u Akru gde je pokušao na daljinu da pregovara sa Mongolima da mu pomogne protiv muslimana. Lujev krstaški rat je bio podsticaj Mamelucima da se konačno oslobode svojih Ajubida.

Kada su Mameluci primorali udovicu Šadžar el Dur da se uda za njihovog komandanta Iz el Din Ejbaka - stvoren je Mamelučki sultanat u Egiptu. Bio je to početak vladavine dinastije Bahri Mamluka, a Iz el Din Ejbak je bio njen prvi sultan.

Međutim, Ejbak je kasnije ubijen po naređenju svoje žene.

Nasledio ga je sin Nur ad Din Ali umesto koga je vladao namesnik Saif ed Din Kutuz. Nakon dve godine on je ubio sultana i zavladao sam.

 Džamija sultana Hasana (levo) zajedno sa kasnijom džamijom El Rifaj i sa dve osmanske džamije (u pozadini), Кairo
Džamija sultana Hasana (levo) zajedno sa kasnijom džamijom El Rifaj i sa dve osmanske džamije (u pozadini), Кairo
Izvor: Khaled ElAdawy / Shutterstock.com

Memeluci protiv Mongola

U februaru 1258. vojska Hulagu-kana, unuka Džingis-kana i brata Kublaj-kana, zauzela je Bagdad. Alepo je pao ubrzo nakon toga, a onda i Damask.

Mongoli su završili osvajanje Sirije i Anadolije. Pod islamskom vlašću su ostali samo Egipat, nekoliko izolovanih gradova u Siriji i srce Arapskg poluostrva. Mamelučki sultanat, tada je još bio mlad i nestabilan.

Hulagu je poslao izaslanike Saif ed Din Kutuzu u Kairo tražeći predaju, ali on je ubio izaslanike i stavio njihove glave na kapije grada.

Međutim, tada je stigla vest da je Veliki mongolski kan Monge-kan umro, a Hulagu se vratio u Karakorum da podrži svoj ogranak porodice u nasleđivanju vlasti.

Uprkos njegovom odlasku, mongolska vojska u Siriji je i dalje bila moćna i brojala je oko 20.000 ljudi. Mamelučka i mongolska vojska ulogorile su se u Palestini u julu 1260. i sastale su se u Ajn Džalutu 8. septembra.

Bitka je trajala od zore do podneva. Mongoli, nepobediva sila tog vremena, bili su poraženi, a njihov glavni vojskovođa ubijen je od strane samog Kutuza. Mehanizmi komandovanja i kontrole Mameluka, navodno su bili impresivni.

Mongoli su bili lako oklopljeni strelci na konjima sa malo "domaćeg" oružja za borbu prsa u prsa. Međutim njihovi konji su bili mali stepski poniji, dok su teško oklopljeni Mameluci, jahali veće arapske konje. Parirali su jedni drugima u streličarstvu, kao i u borbi kopljima i mačem. Ali Mongoli nisu imali obuku kada je reč o organizaciji, dok su Mameluci takvu obuku živeli. Mongoli su bili efikasniji samo u pogledu pokretljivosti i brzine strela.

 Mamelučki konjanici
Mamelučki konjanici
Izvor: Pictures From History / AKG / Profimedia

Po povratku Mameluka u Kairo, Kutuza je ubio jedan od njegovih najistaknutijih vojskovođa - Bajbars i sam zauzeo sultanat. Ovaj događaj je postavio obrazac nasleđivanja u Mamelučkom carstvu: samo je nekoliko sultana umrlo prirodnom smrću. Prosečna vladavina sultana bila je sedam godina. Uprkos tome, dinastija se pokazala kao jedan od najstabilnijih političkih entiteta srednjevekovnog Bliskog istoka.

Osim što su brzo očistili Siriju od Mongola, započeli su proces utvrđivanja i poboljšali komunikaciju i diplomatiju sa islamskim prinčevima u regionu, čime su konsolidovali egipatsku moć u Siriji. Zaštita Sirije bila je centralna za Mameluke koji su se predstavljali kao branioci islama.

Egipatski resursi su bili posvećeni izgradnji i obuci vojske za Siriju, koja je uvek bila mobilisana i na najmanju provokaciju Mongola.

Komunikacije unutar mamelučke države takođe su bile dobro organizovane. Luke su poboljšane i uspostavljena je četvorodnevna poštanska služba između Kaira i Damaska.

Bajbars je otvorio trgovinu sa španskim kraljevstvom Aragon i održao prijateljske odnose sa italijanskim pomorskim državama. Takođe je poslao izaslanike u Zlatnu Hordu, mongolski kanat u Rusiji sa kojim je Hulag bio u sukobu. To je pomoglo da se održi priliv robova iz regiona Crnog mora za održavanje mamelučkog sistema, a povećao je i pritisak na Hulagov Ilkanat.

Pored toga što je držao Mongole na odstojanju, Bajbars je uništio hrišćanske zemlje na Bliskom istoku. Godine 1263. zauzeo je Nazaret i okolinu Akre. Godine 1265. zauzeo je Cezareju i Haifu.

Bajbars se plašio saveza između Mongola i hrišćanskih sila. Mongoli su to svakako pokušali da postignu i 1271. godine Edvard Plantagenet, tokom Osmog krstaškog rata, uspeo je da ih ubedi da pošalju značajne snage u Siriju kako bi smanjili pritisak Mameluka na preostale krstaške gradove. Ali posle neuspeha krstaškog rata, poslednji krstaški gradovi su ubrzo pali.

Mamelučka dinastija je sada bila sigurna i trajala je do 16. veka. Borbe za vlast nisu sprečile kontinuitet, čak i nakon što su čerkeski Burdži Mameluci preuzeli vlast od Bahri Mameluka sredinom 14. veka.

Ozbiljnije im je pripretila samo Timurova vojska sa svojim kratkim, ali destruktivnim invazijama, ali su Mameluci uspeli da ponovo uspostave svoje sirijske baze moći.

 Grobnice Mameluka
Grobnice Mameluka
Izvor: - / Mary Evans Picture Librar / Profimedia

Pad Mamelučkog sultanata

Dinastija je oslabljena Crnom smrću koja je napadala Bliski istok u nekoliko navrata od sredine 14. veka. Takođe, kada su Portugalci otpočeli okeansku trgovinu i otvorili put do Indije, Mameluci su ostali bez značajnih prihoda.

Na kraju su bile potrebne samo dve kratke bitke da bi osmanski sultan Selim I desetkovao poslednju mamelučku vojsku koja je zauzela polje nedaleko od piramida kod Kaira 1517. Osmanska vojska je koristila vatreno oružje i artiljeriju, dok su Mameluci krenuli na njih sa lukom, kopljem i mačem. Istorija ih je sustigla.

Međutim, Selim I je nastavio da zapošljava mameluka kao vicekralja, a regrutovanje Čerkeza kao 'poreznika' nastavilo se sve dok sa Napoleonovom vojskom 1798. u Egipat nije stiglo novo doba.

 Bitka kod piramida
Bitka kod piramida
Izvor: Pol Filipoto (- / Heritage Images / Profimedia)
 Kupola iz perioda Mameluka
Kupola iz perioda Mameluka
Izvor: Shutterstock

Mamelučka umetnost

Iako je rat bio primarna briga ovih vojnika, njihov doprinos islamskoj umetnosti i arhitekturi bio je ogroman. Mnogi sultani su bili izuzetni graditelji, a lep primer je Kalavunov mauzolej u Kairu, koji uključuje džamiju, versku školu i bolnicu. 

Važnost borbe i obuke podrazumevalo je i posebnu izradu vojničke opreme; mamelučki oklop je bio složeno ukrašen, a šlemovi i štitovi često su imali natpise kao što su: Otac siromašnih, ubica nevernika i mnogobožaca, obnovitelj pravde među svima.

Visokokvalitetno oblikovanje metala bilo je primenjivano i na druge predmete: bili su majstori za izradu svećnjaka, lampi, bačvi i umivaonika. Zamršen ukras mamelučkog staklenog posuđa se takođe može videti na džamijskim lampama.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka