Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Za sultana je proglašen na Kosovu, a kako je svoju vladavinu i život završio Bajazit I?

Sultan Bajazit je zaustavljen od strane jednog od najsurovnijih vladara u istoriji.

 bajazit-sultan.jpg Izvor: Bajazit I, Paolo Veroneze (Heritage Images / Profimedia)

Četvrti vladar na tronu Osmanske države bio je sultan Bajazit I, sin sultana Murata I. Sultan Bajazit I rođen je 1360, iste godine kada je njegov otac stupio na presto.

Bajazit se ocu pridružio u bici protiv karamanidskih trupa 1387. godine. Bio je brz i poletan vojnik. Ova bitka je bila uspešna, a on je dobio titulu "Jildirim", što znači grom.

Nakon što je njegov otac sultan Murat I stradao u Kosovskoj bici 1389. godine, on je za novog sultana proglašen na bojnom polju. U svoj harem je odveo ćerku srpskog cara Lazara, Oliveru, a njen brat i budući kralj Stefan Lazarević mu je postao vazal.

Možda će vas zanimati i:

Napredovanje Osmanlija je u Evropi izazvalo nemir, pa je ugarski kralj Žigmund zatražio pomoć od pape. Tada je organizovana velika vojska koju su činili mađarski, francuski, engleski, poljski, nemački, španski, mletački, rodijski i vlaški vojnici.

Pored proterivanja Osmanlija sa juga Evrope, vojska je imala za cilj i da preuzme Jerusalim od Mameluka.

Krstaši, koji su mislili da je sultan pobegao u Egipat, su stigli do Nikopolja (danas bugarski grad Nikopolj na Dunavu). Međutim, sultan je, zahvaljujući špijunima, bio upoznat sa situacijom. Brzo je stigao u Nikopolj, piše Daily Sabah.

Dana 25. septembra 1396. godine, osmanske trupe (pošto su postali vazali, među osmanskim trupama je bio i srpski odred predvođen knezom Stefanom Lazarevićem) su uhvatile ugarsku vojsku u zamku, takozvanom taktikom polumeseca, i pobedile je. Ugarski kralj Žigmund i Henri IV, kralj Engleske, su uspeli da pobegnu. Osmanlije su zaplenile 70 velikih brodova koja su - natovarena municijom - poslali Mlečani.

Vest o porazu krstaša je kao bomba odjeknula Evropom. Za zarobljenike je uzeta velika otkupnina. Sultan Bajazit je pre puštanja, svojim zarobljenicima priredio banket na kom su se zakleli da nikada više neće potegnuti mač na njega. Najpoznatiji od 27 zarobljenih francuskih plemića bio je Jovan II Neustrašivi, sin ujaka kralja Francuske.

Pobeda je u islamskom svetu dočekana sa oduševljenjem. U svojoj čestitki sultanu Bajazitu, abasidski kalif ga je oslovio sa Sultan-ı Iklim-i Rum (Sultan zemlje Rimljana, misleći na Anadoliju i Rumeliju). 

Širenje na istok

Iskoristivši sultanov boravak u Evropi, male kneževine u Anadoliji su sklopili savez protiv Osmanlija pod vođstvom Karamanida. Ali su im napori bili bezuspešni. Sultan Bajazit je osvojio zemlje Sarukhanida, Ajdinida, Germijanida, Hamidida, Isfendijarida i Menteze. Takođe je pobedio Ali Bega od Karamanida, muža svoje sestre.

Nakon zemlje Karamanida, osvojene su zemlje kneževine Kadi Burhanedin. Osmanske granice, zajedno sa regionom između Sredozemnog i Crnog mora, sada su se protezale do Eufrata. Tako se anadolsko jedinstvo uspostavilo po prvi put od vladavine Seldžuka.

Odnos sa Vizantijom

Sultan Bajazit, zbog čestih nemira na istoku, nije imao naglašene pretenzije na Vizantijsko carstvo, ali su oni ipak sklapali saveze sa krstašima. Sultan je četiri puta opsedao vizantijske zemlje. Svaka opsada je prekidana zbog pretnji koje su dolazile sa drugih strana.

U Carigradu je za vreme Bajazita I osnovan muslimanski kvart od 700 kuća, sa svojom džamijom i dvorom.

Tokom četvrte opsade grada od strane sultana 1400. godine, pad Carigrada bio je pitanje vremena. Posle bitke kod Nikopolja nijedan hrišćanski vladar nije dolazio u pomoć Vizantijskom carstvu, ali im je pristigla jedna neočekivana pomoć.

Bio je to Tamerlan, poznat i kao Hromi Timur, vladar mongolskog porekla koji je zauzeo presto Čagatajskog kanata težeći da ponovo uspostavi imperiju Džingis-kana.

Tamerlan je izvršio invaziju na Turkestan i današnje Iran, Irak i Siriju. Kara Jusuf, vladar države Kara Kojunlu (na teritoriji današnjeg Iraka), i Ahmad Džalair, vladar Džalairidskog sultanata, pobegli su i sklonili se kod sultana Bajazita I. Timur je zahtevao da mu Bajazit pošalje ova dva vladara nazad, zajedno sa jednim od svojih sinova koji bi bio talac, kao i da se istočna Anadolija vrati bivšim vlasnicima.

Sultan je odbio ove zahteve. Mislio je da će Timura više zanimati osvajanje Indije i Kine i da se više neće vraćati u Anadoliju.

Međutim, sultanovo odbijanje je bio povod za Tamerlana da povede rat protiv Bajazita. Pridružili su mu se bivši anadolski begovi.

Ušao je u Anadoliju 1400, ali nije napredovao dalje.

Bitka kod Angore i kraj puta

Hromi Timur je iscrpljivao svog neprijatelja terajući ga da se sa vojskom kreće po zemlji. Dve vojske su se sukobile 28. jula 1402. na ravnici Čubuk kod Angore, današnje Ankare.

Umorni i žedni osmanski vojnici su se nevoljno borili. Ipak, osmanski konjanici su iznenadnim napadom u jednoj bici pobedili neprijatelja. Timur je tada izveo rezervne trupe i 32 oklopna slona. Osmanski konji, koji nikada ranije nisu videli slona, bili su zaprepašćeni.

U Bajazitovoj vojsci, među vazalima, bilo je oko 2.000 Srba koje je predvodio Stefan Lazarević. Takođe su učestvovali Stefanov brat Vuk i njihovi sestrići Grgur i Đurađ, sinovi Vuka Brankovića, sa nepoznatim brojem vojnika.

Tada su Karatatari promenili stranu, a levi bok osmanske vojske se srušio. Kada su vojnici starih anadolskih kneževina videli svoje begove na drugoj strani, i oni su stali na stranu Timurovih snaga. Ove izdaje su bile katastrofa za sultana Bajazita. Savetnici su mu govorili da se povuče.  Ali sultan nije prihvatio ovaj savet.

Prinčevi Sulejman i Mehmed su se, po savetu svog oca, povukli kako bi spasli svoje vojnike. I trupe sultanovog devera, srpskog kralja Stefana Lazarevića, su se povukle. Sultanu je rečeno da mu je to poslednja prilika da pobegne. On je odgovorio da bi radije da se bori.

Sultan Bajazit je tokom bitke pao sa konja.

Timur je slao pisma vladarima Evrope i hvalio se kako je zarobio čoveka koji ih je pobedio.

Bajazitova smrt

Timur je u početku poštovao zarobljenog vladara. Vodio ga je sa sobom gde god je išao po Anadoliji. Želeo je i orodi sa njim tako što je jednu od sultanovih ćerki udao za jednog od svojih unuka. Međutim, nekadašnjim begovima je vratio anadolske bejlike. Osmansku riznicu je opljačkao, kao i gradovi kojima je vojska prolazila. Bursa i Iznik su zapaljeni.

Prava katastrofa nije bio gubitak rata već sultanovo zarobljeništvo. Da se ​​sultan povukao, Timuru bi bilo teško da prođe reku Sakariju. A onda kada bi se, za nekoliko godina, povukao, Bajazit bi mogao da nadoknadi gubitke. Bajazitov sin Mehmed, je pokušao da spase oca. Međutim, ljudi koji su kopali tunel ispod sultanove lokacije su uhvaćeni, zbog čega je Timur pojačao mere bezbednosti.

Za priče da je Tamerlan sultana vodio svuda u kavezu na koji bi stao tokom javnih obraćanja, a njegovu ženu, srpsku princezu Oliveru, učinio sluškinjom koja mu donosi pehar sa pićem, ne postoje pisani dokazi.

Sultan Bajazit je u zarobljeništvu izdržao sedam meseci, kada se razboleo. Umro je najverovatnije od napada astme 3. marta 1403. godine u Akšehiru u 42. godini. Njegovo telo je doneto u Bursu i sahranjeno u grobnici pored džamije koju je sagradio.

 Ilustracije nastale na odnosu priča o navodnom ponašanju Timura prema Bajazitu.
Ilustracije nastale na odnosu priča o navodnom ponašanju Timura prema Bajazitu.
Izvor: Niday Picture Library / Alamy / Alamy / Profimedia

Postoji nekoliko priča koje se vezuju za Bajazitovu smrt. Jedna je da je sultana Timur otrovao, dok druga kaže da je izvršio samoubistvo tako što je popio otrov iz svog prstena. Nijedne nema u zvaničnim istorijskim izvorima.

Timur nije mogao da porazi osmansku vojsku i odustao je od ideje da krene na Evropu.

Posle nekoliko godina borbe između prinčeva, stvari u Osmanskoj državi su se vratile na svoj stari put. Nakon ova krize, posle 50 godina osvajanjem Carigrada je postala carstvo.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka