Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jedno od najukletijih mesta u Londonu: Palata, zatvor i čuveno mesto surovih pogubljenja

Svake godine milioni turista se dolaze kako bi se divili veličini i istoriji Londonske kule.

londonska-kula_289093214.jpg Izvor: Shutterstock

Bela kula, poznata kao i Londonska kula, nalazi se na severnoj obali reke Temze u centralnom Londonu i jedna je od najstarijih građevina u Engleskoj. Veruje se da je nakon invazije Normana na Englesku i osvajanja Londona, Vilijam Osvajač naložio arhitekti Gundulfu da projektuje ovu masivnu tvrđavu kako bi odvratio pobunu svojih novoosvojenih podanika i zastrašio armije koje žele da napadnu Englesku. Budući kraljevi su dodavali još kula, dvorana i zidina. 

Možda će vas zanimati i:

U 12. veku engleski kralj Ričard I Lavlje Srce naredio je da se tvrđava opaše odbrambenim zidom i jarkom, a jarak je potpuno završio i učinio svrsishodnim kralj Henri III koji je ujedno tvrđavu, izgradnjom pratećih zgrada, učinio tada najvećom kraljevskom palatom i rezidencijom. Gradnju celokupnog kompleksa završio je engleski kralj Edvard I u 13. veku.

Iako je Londonska kula prvobitno izgrađena kao palata, imala je različite namene. Korišćen je kao zatvor, menažerija, palata, kovnica novca i skladište za kraljevske dragulje. Ali najpoznatija je kao mesto pogubljenja onih nepodobnih.

"Ako gavrani napuste toranj, London će pasti"

Ritual koji je nastao kao deo sujeverja, jedan od retkih koji je preživeo kroz vekove, je onaj o gavranima. U Kuli se u svakom trenututku čuva šest do 8 gavranova jer postoji mit da "ako gavrani napuste toranj, London će pasti".

Londonska kula nije jedna od najskladnijih struktura u Engleskoj jer je Vilijam insistirao da ova zgrada odiše vojnom moći i dominacijom. Vekovima se uzdizala nad svim drugim građevinama. Oduvek, pa i danas, je bila dobro zaštićena, od strane kraljičine lične garde koja tamo obavlja razne tajne ceremonije kojima javnosti ne može da prisustvuje.

Zatvorenici Londonske kule

I ljudi i životinje podjednako su bili žrtve unutar ove ogromne kule. Ranulf Flambard je bio jedan od prvih zabeleženih zatvorenika u kuli. Radio je za finansijsku upravu kraljevstva, a u zatvoru je bio zbog pronevere. Ranulf je uspeo da pobegne iz kule i nastavi svoj život i karijeru u finansijama. Međutim, sudbina drugih zatvorenika nije imala tako srećan kraj.

Vilijam de Mareskis, koji je bio umešan u ubistvo glasnika Henrija III, Henrija Klementa, zatvoren je i kasnije pogubljen. Džon Fišer, biskup od Ročestera, bio je jedan od prvih koji je odbacio autoritet Henrija VIII. Nije prihvatio validnost Henrijevog razvoda od Katarine Aragonske, pa je osuđen na zatvor u Kuli zbog izdaje, a kasnije se suočio sa svojom smrću odrubljivanjem glave sekirom. Glavni ministar Henrija VIII, ser Tomas Mor, imao je sličnu sudbinu Džon Fišer. Nije prihvatao Henrijev novi položaj - vođe Crkve i to je razbesnelo kralja. Tomas Mor je zatvoren i kasnije pogubljen kao izdajnik, oslobađajući rtako Henrija VIII od bilo kakvog mešanja Vatikana u njegovo vladanje Engleskom i njenim narodom.

Još jedna od poznatih i intrigantnih priča o zatvorenicima Kule je ona o dva mlada sina Edvarda IV iz 1483. Ovi mlade prinčeve, dvanaestogodišnjeg Edvarda i njegovog mlađeg brata Ričarda u kulu je smestio njihov stric Ričard (kasnije kralj Ričard III), navodno zbog priprema za Edvardovo krunisanje. Međutim, dečaci nikada više nisu izašli iz Kule, niti su viđeni unutar nje. Njihova prava sudbina je nepoznata, a postoji nekoliko teroija o tome kako su nestali.

Smrt Edvarda V
Smrt Edvarda V
Izvor: Hildebrandt/Shutterstock

Verovatno ne postoji zatvorenik poznatiji od druge žene Henrija VIII, Ane Bolen. Uprkos holivudskim prikazima javnog poniženja i ubistva Ane Bolen, ona je pogubljena unutar zidina Londonskog tornja, okrutno, ali diskretno. Henri VIII je optužio svoju ženu za preljubu i izdaju. Zbog svojih zločina poslata je u Kulu da sačeka svoju smrt. Hroničari pišu da je Ana prolazila različite faze od "rezignacije preko nade do anksioznosti". Ona se nadala da će njen muž pokazati milost i pomilovati je pošto nijedna kraljica do tad nije bila pogubljena. Henri je zaista pokazao milost prema Ani, ali tako što je doveo majstora mačevanja iz Francuske koji je poštedeo mučenja u procesu odsecanja glave, čineći ga brzim i čistim. U Taueru je stradala još jedna žena Henrija VIII - Katarina Hauard.

Možda će vas zanimati i:

Brojni drugi ljudi iz plemićke porodice su mučeni ili pogubljeni tokom vekova unutar Kule, sve do 1749. godine kada je izvršeno poslednje pogubljenje.

Legende o duhovima

Zbog toliko smrti koje su se dogodile unutar zidina Londonskog tornja, nije ni čudo što su tokom godina počele da se pojavljuju priče o duhovima zbog čega se Londonski toranj smatra jednim od najukletijih mesta u Londonu.

Jedno od prvih "viđenja" duha bilo je viđenje Tomasa Beketa, nadbiskupa koji je ubijen u Kenterberiju. Još jedan duh koji navodno luta Kulom je duh Henrija VI koji je stradao dok je klečao u molitvi 1471. Takođe se veruje da je duh ser Voltera Rajlija viđen kako sedi za stolom u jednoj od soba.

Ana Bolen
Ana Bolen
Izvor: Pictorial Press Ltd / Alamy / Alamy / Profimedia

Jedna od najpoznatijih žrtava iz Kule je - logično i najpoznatiji duh. Dama bez glave, odnosno duh Ane Bolen je jedan od najčešće viđanih. Još jedan od duhova koji luta Tauerom je duh medveda koji je u njoj stradao.

Ova zgrada je prožeta istorijom smrti i tragedije; tako da su priče o duhovima nesumnjivo najveći mamac za turiste. Svake godine milioni turista se dolaze kako bi se divili veličini i istoriji zgrade. 

Kula i danas dominira obalom Temze kao svedočanstvo dinamične istorije Engleske, i kod posmatrača izaziva strahopoštovanje, baš onako kako je prvobitno želeo njen graditelj.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka