Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ove biblijske kraljice su imale ključnu ulogu u usponu i padu drevnog Izraela

Kao kraljice i vođe, figure žena imaju simbolička značenja, bilo da su predstavljene kao uzori, upozorenja ili bastioni nade.

jestira-i-mardohej-0280900113.jpg Izvor: Profimedia

Počevši od Eve, hebrejski spisi i knjige Starog zaveta pružaju uvid u drevne stavove prema ulozi žene. Žene, majke, sestre, ćerke i vođe — Sara, Agara, Rahela — važne su ličnosti tokom puta jevrejskih plemena koje kulminira naseljavanjem njihovih ljudi u Hanan (današnji Izrael i palestinske teritorije).

Kao kraljice i vođe, figure žena imaju simbolička značenja, bilo da su predstavljene kao uzori, upozorenja ili bastioni nade.

Možda će vas zanimati i:

Vitsaveja, kraljica Izraela

Vitsaveja, žena jednog i majka drugog kralja, bila je kraljica tokom zlatnog doba - Davidovog kraljevstva. Nakon što je Mojsije izveo Avramovo potomstvo iz ropstva u Egiptu, on sklapa savez sa Bogom i pristaje da sledi njegove zapovesti; zauzvrat, Jevrejima će biti data zemlja Hananska. Oni se tamo nastanjuju i ujedinjuju pod kraljem Saulom (oko 1020. p.n.e.).

David postaje kralj posle Saula. On je dobar vođa, ali ga takođe lako preplave požuda i sujeta. Vitsaveja je bila plemićka ćerka, kojom kralj David postaje opčinjen nakon što ju je krišom gledao dok se kupala. Uprkos činjenici da je bila udata za vojnika Uriju, on je zavodi i ona ostaje trudna. Nadajući se njegovoj smrti, David šalje Uriju na prve linije fronta i on gine u borbi.

Nakon smrti muža, Vitsaveja se udaje za Davida i postaje kraljica.

Vitsaveja u kupatilu, Artemisija Gentileši (1593-1656)
Vitsaveja u kupatilu, Artemisija Gentileši (1593-1656)
Izvor: IanDagnall Computing / Alamy / Alamy / Profimedia

Nakon što su se venčali, David i Vitsaveja dobijaju i drugo dete, sina po imenu Solomon. Da bi osigurao svoju vlast, David uzima i druge žene, uključujući ćerke iz svakog od 12 plemena Izraela i ćerke stranih saveznika. Deca rođena iz tih veza će se takmičiti sa Vitsavejinim sinom za presto. Adonijah, sin Hagitin, je bio Davidov najstariji preživeli sin i imao je prioritet u naslednoj liniji. Kada je David bio na samrti, prorok Natan saznaje da se Adonijah već proglasio za kralja. Na Natanov nagovor, Vitsaveja odlazi kod svog bolesnog muža da obezbedi nasledstvo za Solomona. Uspeva i dobija presto Izraela za svog sina.

Jezabel i Atalija

Vladavina kralja Solomona bila je slavna zbog njegove mudrosti i ambicioznih graditeljskih poduhvata, uključujući izgradnju hrama u Jerusalimu. Kada je Solomon umro, Kraljevstvo Izrael podeljeno je na dva dela: Severno i Južno. Kraljevstvo Juda bilo je smešteno na jugu, a Jerusalim je bio njegova prestonica.

Asirski izvori svedoče o kralju Omriju, koji je vladao kraljevstvom na severu u ranom devetom veku pre nove ere. Bio je moćna ličnost u regionu i nije zabranjivao obožavanje drugih bogova. Omri je dozvolio obožavanje Baala, hananskog boga oluje, uz poštovanje Jahvea.

Feničanska princeza Jezabela postaje žena Omrijevog sina i naslednika, kralja Ahava, koji je vladao Severnim kraljevstvom oko 874. p.n.e. Kao kraljica, Jezabela je učestvovala u državnim poslovima.

Kada je Ahav želeo da kupi vinograd pored svoje palate, vlasnik, Nabot, odbijao je da mu ga proda. Vinograd je bio deo porodičnog nasleđa, a izraelski zakon zabranjivao je njegovu prodaju nekome ko nije član porodice. Jezabela je tada smislila plan. Ona govori svom mužu: "Da li ti sada upravljaš Izraelom? Ustani, pojedi malo hrane i budi veseo; Daću ti vinograd Nabotov" (I Knjiga o carevima 21:7).

Jezabela piše pisma sa pečatom svog muža i poziva Nabota na banket, gde naređuje dvojici svojih ljudi da ga optuže za bogohuljenje. Usledelo je suđenje, a Nabot je osuđen i kamenovan do smrti; Ahav dobija vinograd, a ova epizoda se do danas koristi da pokaže kako je Severno kraljevstvo izgubilo svoj put. Njegov kralj dozvolio je da ga žena strankinja odvede stranputicom.

Starozavetni autori najviše osuđuju Jezabelin uticaj na religiju. Ona podržava kult Baala, koji izaziva gnev proroka Ilije. Prorok javno izaziva Baalove sveštenike da donesu kišu i munje od svog boga. Nakon što to ne uspeju, Ilijini pozivi Jahveu uspešno izazivaju potop, a prorok naređuje pogubljenje Baalovih sveštenika.

Bronzana figurina koja najverovatnije predstavlja boga Baala
Bronzana figurina koja najverovatnije predstavlja boga Baala
Izvor: World History Archive / World history archive / Profimedia

Kada Jezabel sazna za Ilijine postupke, ona mu preti, zbog čega on beži u izgnanstvo. Pre nego što ode, Ilija daje poslednje proročanstvo Ahavu i Jezbeli: "Pošto ste se prodali da činite što je zlo u očima Gospoda, navešću vam nesreću" (I Knjiga o carevima 21:20-21). Ahav umire ubrzo nakon bitke. Ahavov i Jezabelin sin, Joram, nasledio je presto Izraela, ali ga je porazio vojni zapovednik Jehu. Nakon što je ubio Jorama, Jehu se suočava i sa Jezabelom. Kraljica biva zarobljena u kuli, a zatim bačena kroz prozor.

Jezabelino nasleđe nastavila je njena ćerka Atalija. U pokušaju da izgradi mostove između podeljenih Severnog i Južnog kraljevstva, Atalija se udala za kralja Jude (koji se zvao Joram kao njen brat) i vlada kao kraljica. Njihov sin Ahazija od Jude nasleđuje presto, ali biva ubijen. Nakon smrti sina, Atalija ubija sve potencijalne pretendente na presto Jude i sama preuzima vlast. Samo je njen unuk Joas uspeo da pobegne. Odgajio ga sveštenik Jehoida koji je kasnije podigao ustanak protiv kraljice.

Atalija je jedina žena koja je bila samostalna kraljica Jude. Kao i njena majka Feničanka, sledila je kult Baala, mada nije zabranjivala poštovanje Jahvea. Njena podrška kultu izazvala je gnev jevrejskih sveštenika i njihovih sledbenika.

Naučnici veruju da se ustanak protiv kraljice Atalije desio u drugoj polovini devetog veka pre nove ere. Pre nego što je pogubljena prisustvovala je krunisanju svog unuka. Nakon njene smrti, uništen je Baalov hram.

Priče o Jezabeli i Ataliji služe kao opomena. Najteži greh ovih žena nije njihova ambicija, već to što nisu verovale u Jahvea. Njihova podrška Baalu pretvorila ih u objekte poruge.

Možda će vas zanimati i:

Jestira, kraljica spasiteljka

Tokom veka koji je usledio nakon Jezabele i Atalije, pretnja Severnom i Južnom kraljevstvu dolazi spolja. Izraelsko kraljevstvo Asirci su zauzeli u osmom veku pre nove ere, a zatim i Judu u ranom sedmom veku pre nove ere.

Do 600. godine p.n.e. Asirci su bili poraženi od Vavilonaca. Ova nova sila je vrlo brzo osvojila i Kraljevstvo Judeja. Jerusalim je uništio Nabukodonosor II 586. godine pre Hrista, a elita Jude je prognana u Vavilon.

Umesto da uništi hebrejski identitet, izgnanstvo im je pomoglo u oblikovanju mnogih centralnih načela judaizma. Jevrejska nacionalna priča nastala je iz potrebe da se "pevaju pesme Gospodnje dok ste u tuđini" (Psalam 137:4). Naučnici veruju da su Knjige o carevima i druge knjige Starog zaveta sastavljene tokom izgnanstva da bi dale smisao traumi koja ih je zadesila.

Godine 538. p.n.e. persijski vladar Vavilona Kir Veliki dozvolio je Judejima da se vrate u Judu. Mnogi su, međutim, ostali u Vavilonu, a tu počinje priča o Jestiri, opisana u knjizi koja nosi njeno ime. Jestirina lepota i duhovitost privukle persijskog kralja Ahašveroša (najverovatnije kralj Kserks I, 486-465. p.n.e., iako naučnici nisu sa sigurnošću povezivali Ahašveroša sa određenim kraljem), i ona postaje kraljica. Od muža je krila svoje jevrejsko poreklo.

Kralj Ahašveroš je postavio je svoga sina Hamana na presto (Est 3,1) i tražio da mu se svi poklone. Svi službenici carstva su to učinili, osim Mardoheja, Jestirinog rođaka, koji je smatrao da se jedino treba klanjati Bogu. To je duboko uvredilo Hamana, koji je Jevreje ocrnio i oklevetao pred carem i postigao da se izda dokument po kojem će se na određen dan pogubiti svi Jevreji u carstvu. Mardohej je nagovorio Jestiru, da ode do kralja i zauzme se za Jevreje.

Jestira i Mardohej, Art de Gelder (1645-1727)
Jestira i Mardohej, Art de Gelder (1645-1727)
Izvor: Profimedia

Rizikujući svoj život, Jestira otkriva da je Jevrejka i traži od kralja da spase njen narod. Shvativši da je Haman bio nepravedan, kralj naređuje da ga obese. 

Naučnici veruju da je Knjiga o Jestiri napisana možda tek u drugom veku pre nove ere, mnogo kasnije od drugih starozavetnih knjiga. U poređenju sa drugim pričama, ta razlika je upadljiva, jer Jestira deluje sama, bez božanske intervencije. Ona je vođena sopstvenom hrabrošću i mudrošću. Knjigu o Jestiri Jevreji tradicionalno čitaju na praznik Purim ili Furim (prema Daničiću). Ona je zapamćena kao snalažljiva kraljica koja je spasila svoj narod.

Vitsaveja, Jezabela, Atalija i Jestira su živele u različitim epohama jevrejske istorije — od zlatnog doba u vreme Davidovog carstva do previranja u carstvu koje je bilo podeljeno unutrašnjim tenzijama i suočeno sa spoljnim pretnjama. Priče o ovim ženama služile su da podsete jevrejski narod na njihov savez sa Jahveom, opasnosti koje su dolazile kršenjem tog saveza i dužnost koju su imali jedna prema drugima gde god se nalaze u svetu.

Gvadalupe Seijas je vanredni profesor na Odseku za hebrejske i aramejske studije na Univerzitetu Komplutense u Madridu.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka