Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sa njim na čelu, Osmanlije su definitivno pokorile Srbiju: MEHMED OSVAJAČ - intelektualac koji je osvojio Carigrad

Pod komandom Mehmeda II Osvajača, Srbija je konačno pala u ruke Osmanskog carstva.

mehmed-osvajac-0346129670 Izvor: Đentile Belini/Profimedia

Mehmed II je bio osmanski car kom je osvajanje Istanbula donelo besmrtnu titulu "osvajača".

Mehmed Osvajač imao je samo 21 godinu kada je osojio Vizantijsko carstvo i uzdigao tursku državu u carstvo koje će u narednim vekovima vladati u više regiona na tri kontinenta.

Slično kao i druge uspešne istorijske ličnosti kroz istoriju, iza njegovog uspeha krije se zanimljiva priča.

Možda će vas zanimati i:

Pvi put na prestolu

Iscrpljen od političkih pritužbi i slomljen nakon smrti najstarijeg sina, Mehmedov otac Murat II odrekao se prestola 1444. godine i postavio Mehmeda II za novog vođu carstva. Mehmed je tada imao nepunih 12 godina.

Međutim, njegovoj prvoj vladavini kraj je došao samo dve godine kasnije, kada su značajne političke i vojne ličnosti uticale na Murata II da se ipak vrati na presto. U osvojenim teritorijama, poebno evropskim, vladali su nemiri, a još uvek je postojala i pretnja od krstaša, pa je javnost bila skeptična prema odluci da dete bude na prestolu.

Iako je tada četrnaestogodišnji Mehmed II dobrovoljno prepustio presto svom ocu, ipak se osećao poniženo. Vratio u Manisu, oženio i nastavio da razvija veštine, i intelektualne i ratničke. Priliku da naučeno i pokaže dobio je u Kosovskoj bici iz 1448. godine, kada se na bojnom polju pridružio svom ocu.

Nazad na tron

Kada je 1451. Murat II umro, Mehmed II je ponovo stupio na presto, ali ovaj put sa mnogo naučenih lekcija i iskustvom.

U nastojanju da se dokaže u očima osmanskih velikaša i javnosti, a sa željom da ostane zapamćen u istoriji, bio je ustremljen ka osvajanju Konstantinopolja - neosvojive vizantijske prestonice. Odmah je započeo pripreme za bitku.

Iako je Konstantinopolj već mnogo puta pre bio opkoljen, niko nije uspeo da ga zauzme. Mehmed II je dobro znao da mu je za postizanje nemogućeg bila potrebna drugačija - do tada neviđena taktika.

Sultan je okupio veliku vojsku (neki istoričari tvrde da je bilo preko 200.000 vojnika, dok drugi kažu da ih je bilo duplo manje) i pun samopouzdanja stao je pred gradske zidine.

Opkolio je grad i sa mora i sa kopna, nakon čega je usledio neočekivani potez: gomilanje ratnih brodova oko gradske oblasti Galata - tada male đenovljanske trgovačke kolonije - na današnjoj evropskoj strani Istanbula.

Vojna kampanja trajala je više od 50 dana, vođena masovnim napadima topovima koji su udarali po zidovima kako bi otvorili rupu kroz koju bi se vojnici probili u grad.

Dana, 29. maja grad je konačno pao, poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš poginuo je u bici, a Mehmed II dobio je titulu OSVAJAČ.

Osvajanje Carigrada/Konstantinopolja je najpoznatija pobeda Mehmeda II, iako su posle nje nastavile da se nižu značajna osvajanja. Osigurao osmansku kontrolu nad Srbijom, Morejom, Trapezuntom, Bosnom i nekoliko centralno-turskih teritorija.

Tokom više od dvadeset vojnih pohoda tokom svoje vladavine, car je uspeo da osvoji velike teritorije, povećavajući osmansku kontrolu na preko 2,2 miliona kvadratnih kilometara.

Mehmeda II je 1480. godine trijumfovao u Otrantu u Italiji, a zatim je planirao da se približi Rimu. Međutim, sudbina je imala druge planove i Osvajač je umro 3. maja 1481. godine.

Portret Mehmeda II, Đentile Belini
Portret Mehmeda II, Đentile Belini
Izvor: Profimedia

Intelektualna strana

Ovaj osmanski car danas se uglavnom pamtio po velikim vojnim osvajanjima, a manje je poznato da je takođe bio pravi intelektualac.

Veruje se da je Mehmed II govorio persijski, arapski, starogrčki i italijanski jezik - što mnogi vide kao znak koji sugeriše njegovu želju da formira carstvo koje će obuhvatiti i Zapad i Istok.

Turski istoričari kažu da je njegova biblioteka sadržala knjige o temama kao što su geometrija, religija, inženjering, astronomija, aritmetika, arheologija, geografija i filozofija.

Bio je poznat i kao pesnik, a imao je veliko interesovanje za umetnost. Poznato je da je od renesansnog slikara Belinija naručio portret.

Nije isključeno da je osmanski car možda bio inspirisan životom Aleksandra Velikog kada je krojio svoje planove o osvajanju, jer je takođe poznato da su deo njegove biblioteke činili i spisi o vojnim pohodima ovog čuvenog ratnika.

I Homerova Ilijada bila je takođe među knjigama u njegovoj biblioteci, a veruje se da je Ptolomejeva mapa drevnog sveta bila jedan od dragulja njegove zbirke.

Tokom svog kratkog života 49 godina, Osvajač je uspeo da ostavi neizbrisiv trag u istoriji.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka