Kraljica Francuske, potom Engleske i... tračeva: Buran život Eleonore od Akvitanije - moćne žene srednjovekovne Evrope

Bogata, lepa, moćna i mudra. Centralna ličnost skandala, tračeva i intriga na nekoliko dvorova. Majka i supruga kraljeva. Kako je Eleonora od Akvitanije zaslužila sve ove epitete?

Ko je Eleonora od Akvitanije?

Bila ćerka izobilja i dragulj Akvitanije. Rođena je između 1122. i 1124, a preminula je 1. aprila 1204. godine. Doživela je duboku starost za vreme u kome je živela.

Pripadala je dinastiji Ramnulfild. Njen otac je bio Viljem X Sveti (1099-1137), a majka Enora od Šatelroa (1103-1130). Posle očeve smrti nasledila je najveći i najbogatiji posed Evrope - Akvitaniju. Ime je dobila po svojoj majci, a da bi se razlikovala od nje, na latinskom su je nazivali alia Aenor ili druga Enora pa je tako nastala Eleonora.

Eleonora je bila izuzetno inteligentna. Bilo joj je omogućeno sveobuhvatno obrazovanje netipično za žensko dete tog doba. Pored tkanja i predenja znala je da peva i pleše, igrala je i šah, svirala je harfu i učila jezike. Dobro je znala latinski.

Bogata, lepa, mudra i pametna. Sudbina joj je odredila da bude dva puta kraljica i majka dva kralja.

Bila vojvotkinja Akvitanije, kraljica Francuske, a potom i Engleske. Ali pre nego što je počeo njen nezaustavljiv uspon, otac ju je stavio pod zaštitu francuskog kralja Luja VI Debelog (1108-1137). Uz ćerku je na dvor stigao i testament/uslov da Akvitanija biti nezavisna sve dok na tron ne sedne potomak njegove ćerke i budućeg fransuskog kralja.

Eleonora - kraljica Francuske

Dvadesetipetog dana jula 1137. godine, sklopljen je brak između francuskog kralja Luja VII Mlađeg (1131- 1180) i Eleonore od Akvitanije, koja je tako postala kraljica Francuske.

Iako je mladi kralj bio izuzetno zaljubljen u svoju kraljicu, bračni par je godinama bio bez dece. Što je bio povod za prve brojne tračeve koji su se širili odajama francuskog dvora.

Međutim, njena avantura počinje kada je sa kraljem krenula u svetu zemlju i tako postala učesnica Drugog krstaškog pohoda (1145- 1149).

Kraljevski bračni par dočekao je Eleonorin ujak Rajmond od Antiohije. Kraljica je sa sobom povela i grupu vojnika iz Akvitanije. Prema jednoj priči, to je bilo 300 žena. Kada je prvobitno papino oduševljenje novim vojnicima, zamenila ljutnja, ona ga je ipak ubedila da žene krenu u pohod, ali da ne učestvuju u bitkama, nego da pomažu ranjenima.

Veoma brzo počele su spletke i ogovaranja. Svetom zemljom proneo se glas da kraljica uživa u skandaloznoj incestnoj ljubavnoj vezi sa svojim ujakom. Ove priče nikada nisu dokazane. Kao ni priče da su ona i njene žene jahale konje golih grudi - poput Amazonki. Navodno je postojalo nekoliko igara koje je igrala kraljica sa svojom svitom, međutim, sve su to samo nagađanja.

Kraj Drugog krstaškog pohoda

Drugi krstaški rat je obeležen je međusobnim sukobima i razmiricama. Pridošli krstaši nisu nikako mogli da razumeju život u raskoši i suživot svojih zemljaka - koji su Svetu zemlju naselili tokom Prvog krstaškog rata - sa muslimanima.

Sve vođe Drugog krstaškog rata napustile su Svetu zemlju, a da nikakvu korist nisu učinili krstaškim državama na tom područiju. Na put su krenuli i kraljica Eleonora i kralj Luj VII.

Eleonora je tokom posete Svetoj zemlji, posle osam godina braka, rodila prvo dete - ćerku.

U Francusku su se vraćali svako svojim brodom. Jedne noći, olujno nevreme nasukalo je Eleonorin brod na obalu severne Afrike. Od tog trenutka, kralj i kraljica se nisu videli dva meseca.

Konačno su se sreli u Rimu. Međutim, nisu se zagrlili u suzama radosnicama.

Eleonora je u Rimu od tadašnjeg pape Evgenija III tražila da se brak poništi. Kralj i papa se prvo nisu složili. Papa je insistirao na pomirenju, što se na kratko i desilo, a plod pomirenja bilo je drugo dete, ćerka Alisa. 

Kralj počeo da se plaši da neće dobiti muškog naslenika. Sa kraljicom više nije imao zajednički jezik, a njeni baroni postali su mu opozicija. Odlučio je da kraljici ispuni želju. Dve godine kasnije, uz obostrani pristanak i papinu dozvolu, brak je poništen uz obrazloženje da su njih dvoje bliski rođaci u četvrtom kolenu. 

Pošto je brak poništen Eleonora koja je izgubila kraljevsku krunu i vratila se u svoju domovinu Akvitaniju.

Eleonora - kraljica Engleske

Na putu za Akvitaniju kidnapovao je Džefri VI, željan bogatstva Akvitanije. Kako bi izbegla brak sa Džefrijem ona je povukla, za ono vreme, skandalozan potez. Poslala je pismo Džefrijevom bratu da dođe da je oslobodi i oženi. Dakle, zaprosila Henrija, budućeg Henrija II Plantageneta, engleskog kralja, od kog je bila starija 11 godina.

I to nije kraj skandalima koji se vezuju za Eleonoru i muškarce ove porodice. Navodno je bila u ljubavnoj vezi sa Džefrijevim i Henrijevim ocem, koji je Henrija i nagovorio da je oženi.

Devet nedelja pošto je poništen njen brak sa francuskim kraljem Lujem VII, 18. maja 1152. godine, sklopljen je brak sa Henrijem. Henri je imao 19, a ona 30 godina kada su se pred Bogom zakleli na večnu ljubav. A bili su u još bližoj rodbinskoj vezi nego što su bili ona i Luj VII.

Brak sa Henrijem bio je eksplozivan. Brzo mu se uvukla pod kožu. Dve godine kasnije, Henri i Eleonora su krunisani za kralja i kraljicu Engleske. Jednu krunu zamenila je drugom. U njihovom braku rođeno je pet sinova i tri ćerke.

Međutim, početkom sedamdesetih godina XII veka njihov brak je zapao u krizu što se završilo stavljenjem kraljice u kućni pritvor. Ona je 1168. godine prešla da živi u Akvitaniju, i tamo je bila sve do kraljeve smrti 1189. U međuvremenu je davala podršku svojim sinovima, koji su pokušali 1178. godine da svrgnu sa prestola svog oca.

U narednih pet godina njen dvor je postao mesto na kome su se okupljali pesnici, umetnici, trubaduri. Mesto na kome se razvijala "kurtoazna dvorska ljubav" i na kojem je gajen kult platonske ljubavi prema ženi.

Udovica Eleonora

Nakon što je Henri II Plantagenet umro 1189. godine, ona je zvanično puštena iz pritvora.

Tada je na prsto došao njen sin, ljubimac, Ričard Lavlje Srce, umesto kog je - dok je on bio u Krstaškom ratu - kao regent, vladala Engleskom. 

Kada je Ričard umro, na presto je došao njen najmlađi sin Džon/Jovan, poznao kao Jovan bez zemlje. To vreme je obeleženo i ratom između, nje i kralja Džona na jednoj strani, i njenog unuka, Artura od Britanije sa druge.

Život kraljice Eleonore je bio pun pustolovina, skandala, ogovaranja i intriga. Putovala je. Bila je supruga i majka kraljeva. Imala je dug život i nadživela je osmoro od 10oro svoje dece. 

Umrla je 1. aprila 1024. godine, a sahranjena je pored svog supruga, kralja Henrija II. Kraljica je tražila da se telo njenog supruga sahrani na njenoj zemlji u Francuskoj. Henri II je bio njen partner, suprug, ljubavnik, tamničar. On je nju pritvorio privremeno ali ona ga je sahranivši na njenoj zemlji zarobila zauvek.

Ostaje da se polemiše - da li su skandali koji se vezuju za nju istiniti? Ili su bili samo odraz mašte ljudi njenog okruženja ljubomornih na njenu slavu, lepotu, moć i pamet?

(berislavkangrga.weebly.com/ nationalgeographic.rs)