Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istorija

Jezivi svedoci stradanja: Zašto su posle pada atomske bombe ostale sneke ljudi na betonu?

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Poslednji trenuci stotina stanovnika Hirošime sačuvani su u njihovim senkama.

Izvor: Profimedia

Crne senke ljudi i predmeta, ostale su po pločnicima i zgradama Hirošime i Nagasakija. 

Kad je u jutarnjim časovima 6. avgusta 1945. prva atomska bomba ikad korišćena u ratu eksplodirala iznad Hirošime, stanovnici su ispunjavali svoje uobičajene obaveze. Neki od njih su sedeli i stajali na kamenom stepeništu ispred Sumitomo banke. Jedan od njih u desnoj ruci je držao štap za hodanje. Samo nekoliko sekundi kasnije, nestali su u vrelom svetlu atomske bombe, a za njima su ostale samo njihove senke.

Senka sa štapom.
Senka sa štapom.
Izvor: Profimedia Senke, Hirošima.
Senke, Hirošima.
Izvor: Profimedia

Poslednji trenuci stotina ljudi sačuvani su u njihovim senkama. Senke su ostale i iza stubova, ventila, bicikala. 

Kad je atomska bomba Mali dečak eksplodirala 1900 metara iznad grada, bljesak sjajnog, užarenog svetla spalio je sve što je dotakao. 

U prvom trenutku, nakon što eksplodira atomska bomba, temperatura u njenom centru dostiže nekoliko miliona stepeni celzijusa, u dijametru od 28 metara. To traje samo stotinku.

Sekundu kasnije, toplotni talas se širi i uništava svaku organsku materiju pred sobom. Temperatura u tom trenutku je oko 5.000 stepeni, a samo tri sekunde posle eksplozije, temperatura je oko 1.700 stepeni celzijusa.

Vrućina eksplozije bila je toliko intenzivna da je izbelila sve u njenoj zoni, ostavljajući jezive senke ljudskih silueta na mestima gde su se nalazili. 

Kada bomba eksplodira, intenzivna svetlost i toplota se prošire iz tačke implozije, a objekti i ljudi na njenoj putanji štite objekte iza sebe upijajući svetlost i energiju. U ovom slučaju, to je izbelelo beton ili kamen oko "senke", kaže dr Majkl Hartšorn, emeritus-upravnik Nacionalnog muzeja nuklearne nauke i istorije u Albukerkiju i profesor radiologije na Medicinskom fakultetu.

Drugim rečima, te jezive senke zapravo oslikavaju boje trotoara ili zgrade pre nuklearne eksplozije. Ukoliko se bilo šta nađe između zračenja i zida ili bilo koje druge površine, taj deo zida neće izbeleti. Baš u obliku osobe ili predmeta, ostaće večita senka formirana na površini.

"Ljudska senka urezana u kamenu"

Možda najpoznatija senka - koja je postala jedan od simbola Hirošime, je ona od osobe koja je sedela na stepenicama - "Hito Kage No Ishii"- ili "Ljudska senka urezana u kamenu". 

Ljudska senka urezana u kamenu, Hirošima
Ljudska senka urezana u kamenu, Hirošima
Izvor: Profimedia

Pločnici sa senkama uglavnom su izvađeni i odneti u Memorijalni muzej mira u Hirošimi. Sada posetioci tamo mogu da vide senke Hirošime izbliza kao spomen obeležja strahota koje nosi nuklearno oružje.Većinu senki koje nisu prenete u Muzej, sprali su kiša i vetar.

Posledice u Hirošimi bile su bez presedana. Jedna četvrtina gradskog stanovništva stradala je u eksploziji, a druga četvrtina umrla je u mesecima koji su sledili.

(nationalgeographic.rs/Zona zanimljivosti)

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka