Kolonizacija Amerike: Kako su Evropljani iz korena promenili Novi svet

Sa dolaskom istraživača i kolonizatora na tlo Amerike otpočeo je jedinstven proces razmene između Starog i Novog sveta.

Sa tri čuvena broda, Ninja, Pinta i Santa Marija, isplovio je iz luke Palos 1492. godine. Prvo je kročio na tlo današnjih Bahamskih ostrva, a zatim na Kubu, iako je verovao da je stigao u Aziju, navodi World Atlas. Nakon toga je usledila jedinstvena razmena između Starog i Novog sveta – ideja, stanovništva, useva, bolesti...

Kolumbove ekspedicije su otvorile put brojnim moreplovcima i kolonizatorima koji su zauvek izmenili čitav jedan svet. Donosimo vam priču o tome koje su sve promene stigle u Ameriku sa dolaskom Evropljana.

Bolesti

Procene o broju Indijanaca preminulih od bolesti koje su stigle iz Evrope značajno variraju – od 8 do 110 miliona. Niža cifra se striktno odnosi na direktne međuljudske kontakte nakon dolaska Evropljana koji su u Novi svet doneli bolesti poput malih i velikih boginja ili tifusa.

Ipak, kako bolesti putuju brže od ljudi, veruje se da inicijalni kontakt nije bio presudan za smrt indijanskog stanovništva koje nije imalo razvijen imunitet na ove bolesti. Veća brojka se odnosi na sve smrtne ishode prouzrokovane "evropskim" bolestima, bez obzira na direktan kontakt. Ono što sa sigurnošću znamo je da su bolesti uništile ogroman procenat indijanske populacije.

Koreni sifilisa su dugo bili predmet rasprava – da li je ova bolest prethodno postojala u Novom svetu, ali nije bila prepoznata zbog nedostatka znanja, ili je došla iz Starog sveta sa istraživačima? Nedavna detaljna studija je pokazala da je verovatno stigla iz Novog sveta u Evropu, jer su prvi slučajevi zabeleženi nedugo nakon Kolumbovog povratka i kontakata njegovih članova posade sa evropskim prostitutkama. Bolest je nastavila da se širi Evropom, a Rusija i Mađarska su se suočile sa najtežim oblicima epidemije.

Simptomi sifilisa su tada bili dosta drugačiji, uključujući bolne osipe i demenciju, i izazivali su mnogo patnje pre konačne smrti. Do XVII veka sifilis je evoluirao u formu kakvu danas poznajemo.

Novi usevi i običaj obrađivanja zemlje

Evropljani su vekovima obrađivali zemlju za potrebe ishrane, dok su Indijanci pre njihovog dolaska lovili životinje i sakupljali bobice kako bi ostali siti i preživeli. Tokom brojnih putovanja u Novi svet, Evropljani su doneli i useve poput šećerne trske, kafe i soje. Svoje znanje o obrađivanju zemljišta su preneli i indijanskom stanovništvu, nažalost, često putem prinudnog rada.

Novi alati i vatreno oružje

Pored oruđa za obradu zemlje, Evropljani su stanovnike Novog sveta upoznali sa štapovima za pecanje i ribarskim mrežama. Indijansko stanovništvo je koristilo luk i strelu i koplja, ali oni nisu bili ni upola precizni ni smrtonosni kao vatreno oružje koje su Evropljani koristili za ubijanje manjih i većih životinja radi hrane ili krzna. Nažalost, mnogi pripadnici autohtonih plemena su stradali od vatrenog oružja u rukama kolonizatora.

Životinje

Evropljani su u Novi svet sa sobom poveli i životinje – konje, svinje, koze, ovce, kokoške, krave, mačke, pse, pčele... Želeli su da se osećaju kao kod kuće i da stvore ambijent Starog sveta za doseljenike koji su nameravali da tu i ostanu. Nasuprot tome, zahvaljujući vatrenom oružju izlovljavali su bizone, autohtonu vrstu na američkom tlu i važan izvor hrane za indijansko stanovništvo.

Eksploatacija zemlje u ekonomske svrhe

Evropljani su u novom svetu otkrili duvan, čije su uzgajanje značajno povećali kako bi, pored prinosa za svoje potrebe, mogli da šalju velike količine i u svoju domovinu. Prvi put u svom životu su videli biljke poput krompira i paradajza, koji su se uzgajali u današnjem Peruu i Andima. Odmah su znali da će ovi sočni plodovi zemlje biti veoma cenjeni u Evropi.

Izvor: Profimedia

Iako su Evropljani bili spretni u obrađivanju zemlje, njihov cilj je bio zadovoljavanje ličnih potreba i užitaka. Deo namirnica su izvozili za prodaju u Evropu, a deo je služio za potrebe svakodnevnog života u Novom svetu. Najbolje su uzimali za sebe, a Indijancima je ostajalo veoma malo. 

Građevinarstvo

Prvi objekti izgrađeni u novom svetu su bile male trgovačke kuće namenjene olakšavanju izvoza dobara ka Evropi, kao i za prihvat materijala koji su stizali da potpomognu dalju kolonizaciju. Pošto je bilo veoma teško transportovati dovoljne količine građevinskog materijala iz Evrope u Ameriku, prva utvrđenja su sagrađena od lokalnog kamena tokom 1600-tih.

Indijansko stanovništvo je bilo prisiljeno da učestvuje u nabavljanju građevinskog materijala, kao i u samom procesu izgradnje. Tvrđave su Špancima obezbedile zaštitu od drugih naroda koji su hitali ka Novom svetu. Kasnije su izgrađene stambene kuće, kapele, farme i ostali objekti koji su svojim stilom oponašali evropsku arhitekturu.

Ropstvo i ekonomska zavisnost

Kristifor Kolumbo se iz svoje prve ekspedicije u Evropu vratio 1493. godine sa zlatom i robovima. Nakon otkrića zlata, Evropljani su prinudnim radom Indijanaca dobijali količine plemenitog metala koje su slali u domovinu. Indijansko stanovništvo je već bilo oslabljeno od bolesti i teških uslova rada. Sada su bili prisiljeni na rad u situaciji koja je prednost davala količinama iskopane rude, a ne zdravlju i bezbednosti radnika. Evropljani su doveli i afričke robove kako bi ubrzali proces iskopavanja.

Kada je postalo jasno da su resursi zlata istrošeni, indijanski radnici su preusmereni na polja šećerne trske. Ovom usevu je veoma odgovarala klima Antila, Meksika i Brazila, pa su Evropljani videli dobru priliku za veliku zaradu. Indijansko stanovništvo je prihvatilo ekonomiju zasnovanu na gotovom novcu, ali je u potpunosti zavisilo od kolonizatora.

Izvor: Profimedia

Alkohol

Postoje dva mita vezana za Indijance i alkohol. Prvi od njih kaže da su Indijanci genetski predodređeni za zloupotrebu alkohola. Ova tvrdnja je netačna jer je alkohol supstanca koja izaziva zavisnost i svi ljudi imaju jednaku predispoziciju da postanu zavisnici, bez obzira na rasu.

Pre dolaska Kolumba, alkohol nije bio dostupan Indijancima na način na koji je bio prisutan u Evropi. Evropljani su imali veoma dugu praksu prepuštanja alkoholu i njegovim "čarima" – ekstatičnoj radosti i izraženom junaštvu koje alkohol budi kod većine ljudi. Takođe, oni su znali za njegovu osobinu da izaziva zavisnost, ali to nisu predočili indijanskom stanovništvu kada su ih upoznali sa alkoholom.

Drugi mit tvrdi da su Indijanci postali zavisni od alkohola svojom greškom, jer nisu mogli da se izbore sa ubrzanom modernizacijom koju su Evropljani sprovodili. Neki tvrde i da su Evropljani namerno opijali indijansko stanovništvo kako bi ga lakše pokorili.

Ipak, mnogo vremena kasnije i dalje postoje predrasude o Indijancima alkoholičarima, dok se ovaj problem kod belaca često zanemaruje i ne shvata ozbiljno.

Nestanak Maja

Grant Džons navodi da su 13. marta 1697. godine Španske trupe na Jukatanu okupirale Nojpeten, prestonicu majanskog naroda po imenu Ica. Ice su bili stanovnici poslednjeg neosvojenog autohtonog kraljevstva u Novom svetu. Uprkos snažnom otporu koji su pružali, hiljade pripadnika ovog naroda bili su primorani da se presele u kolonijalne gradove.

Majanska kultura je bila na vrhuncu moći i prosperiteta u VI veku na teritoriji današnjeg Meksika i Gvatemale. Jedna od najinteligentnijih ranih civilizacija poznata je po svojoj simboličkoj arhitekturi i umetnosti, ali i po kvalitetnoj grnčariji, kalendaru, kaligrafiji… Maje su bile vešti poljoprivrednici, astronomi i matematičari.

Izvor: Profimedia

Majanski narodi su svoju civilizaciju izgradili u kišnoj šumi, pametno koristeći sve prednosti prirodnog bogatstva koje su tu našli – bambusa, kokosa i brojnih drugih egzotičnih vrsta. Krečnjak su koristili u građevinarstvu, a vulkansko kamenje za izradu alata. Maje su čak i konzumirale so.

Iako je pad majanske cvilizacije postepeno otpočeo oko 900-ih godina, još uvek nije potpuno jasno koji faktor je za to bio presudan. Prirodni resursi su vremenom iscrpljeni, pa je bilo teško nahraniti veliki broj stanovnika. Dugi periodi suša su samo pogoršali postojeće probleme.

Ipak, studije ukazuju na to da su poslednja majanska plemena istrebljena od strane evropskih istraživača, iako ne direktno od strane Kolumba. Ipak, 60 procenata Gvatemalaca danas ima majanske korene.

Jezik i prisilna asimilacija

Prema navodima Getisburg koledža u Pensilvaniji, nijedno od indijanskih plemena nije imali pisani jezik. Evropljani su ih upoznali sa rimskim alfabetom i insistirali da ga indijansko stanovništvo nauči kako bi se olakšala komunikacija. Nijednog trenutka nisu pokušali da shvate bogatstvo raznolikosti indijanskih jezika.

Pre kolonizacije Novog sveta, postojalo je nebrojeno različitih Indijanskih plemena sa jedinstvenim običajima, religijama, društvenom hijerarhijom i hiljadama jezika i dijalekata. Metodama jezičke asimilacije otpočeo je nepovratan proces promene Novog sveta kroz koji su izgubljene brojne kulture i jezici indijanskih naroda.

Iako su neke interakcije između istraživača i indijanaca bile pozitivne, poput razmene iskustava i otkrivanja novih useva, Evropljani su verovali da je njihova dužnost da "civilizuju" autohtono stanovništvo, što je dovelo do potpunog gubitka indijanskog suvereniteta. Nekadašnje mnoštvo jezika, kultura i tradicija svelo se na uzak spektar plemena kojima su nametnuti jezici kolonizatora – španski, portugalski i engleski.