"Ja sam arheolog i radio sam na iskopavanjima u Egiptu, ali nikada nisam mogao da pretpostavim da ću ovde pronaći nešto tako važno za nasleđe svoje zemlje", rekao je arheolog Abir Eladani.
Izvor: Foto: Shutterstock
Najveća i najstarija od tri piramide u Gizi, Keopsova, otkrila nam je mnoge tajne o zagrobnom i zemljskom životu drevnih Egipćana. U njoj su otkriveni brojni artefakti koji su nam pomogli da shvatimo vreme u kom su nastali, ali - prateći njihov put nakon otkrivanja - pomogli su nam da zavirimo i u neke kasnije epohe i upoznamo razmišljanja potonjih vlasnika artefakata.
Artefakte poznate kao "Dikonove relikvije" otkrio je inženjer Vejnman Dikon, po kom su i dobile ime, 1872. godine u "Kraljičinim odajama" čuvene piramide. "Dikonove relikvije" čine tri artefakta: granitna kugla, bronzana kuka i komad drveta kedra. Dva od tri predmeta, kugla i kuka, danas se čuvaju u Britanskom muzeju, dok se treći više od 70 godina smatrao - izgubljenim.
Tokom tih sedamdeset godina, samo je jednom, 2001. godine pronađen zapis u kom piše da je komad kedra poklonjen Univerzitetu Aberden u Škotskoj, ali tamo nije pronađen.
Međutim, krajem prošle godine pomoćnik kustosa univerzitetskog muzeja, Abir Eladani, poreklom iz Egipta, naišao je na limenu kutiju za cigarei u njoj izgubljeni artefakt.
Izvor: Foto: Shutterstock
Fragment, koji je prvobitno bio dug oko 13 centimetara, sada čini pet delova; Foto: Univerzitet Aberden
Fragment, koji je prvobitno bio dug oko 13 centimetara, sada čini pet delova. Drveni kedar nije bilo moguće odmah identifikovati zbog ograničenja nastalih zbog pandemije virusa korona, ali sada su naučnici potvrdili da su fragmenti deo "Dikonovih relikvija".
Krajem prošle godine pomoćnik kustosa univerzitetskog muzeja, Abir Eladani, poreklom iz Egipta, naišao je na limenu kutiju za cigare i u njoj izgubljeni artefakt.
"Bilo je to kao da tražim iglu u plastu sena. Ja sam arheolog i radio sam na iskopavanjima u Egiptu, ali nikada nisam mogao da pretpostavim da ću ovde, na severoistoku Škotske, pronaći nešto tako važno za nasleđe svoje zemlje", rekao je Abir Eladani.
Rezultati radiokarbonske analize pokazali su da drvo potiče iz perioda između 3341. i 3094. pre nove ere i znatno pre izgradnje piramide. Ovo ide u prilog teoriji da su predmete u piramidi ostavili graditelji, a ne kasniji istraživači.
Nil Kurtis, šef muzeja i posebnih kolekcija na Univerzitetu u Aberdenu, nazvao je rezultate ove analize "velikim otkrićem".
"Ovo otkriće će sigurno oživeti interesovanje za "Dikonove relikvije" kao i način na koji nam one mogu "osvetliti" Veliku piramidu", dodao je on.
Arhitektom Velike piramide smatra se Hemiunu, vezir i Keopsov nećak. Pretpostavlja se da se gradnja, koja je trajala dvadeset godina (za vreme Keopsove vladavine), završila oko 2540. pre nove ere.
