Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Galileov spisak za kupovinu iz 1609. godine

Na zadnjoj strani jednog pisma datiranog na 23. novembar 1609. godine Galileo Galilej je sastavio šoping listu.

 Izvor: Foto: Wikimedia Commons

U jesen 1609. godine, četrdesetpetogodišnji italijanski astronom Galileo Galilej predavao je geometriju, mehaniku i astronomiju na Univerzitetu u Padovi. Bio je u vanbračnoj vezi sa Marinom Gambe, sa kojom je dobio troje dece, ćerke Virđiniju (9) i Liviju (8) i trogodišnjeg sina Vićenca.

Uporedo s brigom o budućnosti vanbračne dece, Galilea su opsedala razmišljanja o nebu. Godinu dana ranije čuo je kako je u Holandiji neko napravio teleskop, pa je na osnovu opisa sledeće godine uspeo da ga i sam konstruiše. Slika prikazuje fresku Đuzepea Bertinija – Galilejevo predstavljanje teleskopa venecijanskom duždu u leto 1609. godine.

U novembru iste godine, Galileo je sastavio sledeću listu koja nam daje neobičan uvid u ondašnje prilike i način života, kao i u njegov porodični život. Galileo je, naime, planirao put u Veneciju gde će posetiti prijatelje i obaviti kupovinu, između ostalog i delova za sledeći teleskop. Ako uspe da napravi teleskop sa većim uvećanjem, to će mu omogućiti ne samo da bolje osmotri nebo, već i da zaradi na prodaji nove naprave.

Na zadnjoj strani jednog pisma datiranog na 23. novembar 1609. godine Galileo je sastavio šoping listu:

- Cipele i šešir za Vićenca

- Ogrtač za Marinu

- Sočivo, leblebija, pirinač, suvo grožđe, spelta

- Šećer, biber, karanfilići, cimet, začini, džem

- Sapuni, pomorandže

- Dva češlja od slonovače

- Malvazija gospodina Sagreda

- Dva topovska đuleta

- Kalajisana cev orgulje

- Nemačka ravna sočiva, ispolirana

- Parčići ogledala

- Ogledalo sa znakom kralja

- U Kale dele Akve prave dleta

- Pozabaviti se pitanjem gvozdenih kugli, napraviti ih od kamena ili nalik topovskim

- Gvožđe za glačanje

- Smola

- Filc, za glačanje ogledala

- Vuna

- Platiti dug lordu Manući i vratiti mu Edilija.

Galileo je uspeo da napravi bolji teleskop, a naredne 1610. godine objavio je mali astronomski pamflet koji je nazvao "Zvezdani glasnik". U njemu je između ostalog opisao površinu Meseca, veliki broj zvezda Mlečnog puta, kao i jedno od najvećih otkrića tog doba – četiri Jupiterova satelita.

Otkriće ovih satelita nikako se nije uklapalo sa geocentričnim pogledom na svemir koji je prihvatala crkva, pa su se tvrdnje iz "Zvezdanog glasnika" brzo proširile Evropom i podstakle veliko interesovanje za astronomiju. Istovremeno su otvorile spor sa crkvom, koji će kulminirati u narednim decenijama.

Izvor: Nauka kroz priče

Pogledajte i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka