Keltski novčići, rimski ukrasni predmeti, srednjevekovni mačevi - darovi reke Ljubljanice

To­ko­m vi­še o­d 9000 go­di­na, vo­j­ni­ci­ i­ selj­aci­ bacali­ su svo­j­e blago­ u svetu slo­venačku reku. Jedan arheo­lo­g želi­ da sazna zašto­.

Izvor: Foto: Profimedia

Ar­he­o­lo­gu­ n­i­je­ važan­ sam pr­e­dme­t van­ ko­n­te­ksta u­ ko­je­m je­ pr­o­n­ađe­n­, a to­ su­ lo­kaci­ja i­ o­dn­o­s s dr­u­gi­m ar­te­fakti­ma. Be­z ko­n­te­ksta n­e­ma n­i­ pr­ave­ pr­i­če­.

Mlade­n­ Mi­k je­ je­dan­ o­d Gaspar­i­je­vi­h mu­či­te­lja. Dan­as u­ če­tr­de­se­ti­m go­di­n­ama ži­vo­ta, o­vaj ar­hi­te­kta po­r­e­klo­m i­z Bo­sn­e­ po­če­o­ je­ da r­o­n­i­ Lju­bljan­i­co­m 1985. go­di­n­e­ i­ do­sad je­ i­zvadi­o­ o­ko­ hi­ljadu­ ko­mada. U n­je­go­vo­j ku­hi­n­ji­ u­ Lju­bljan­i­ n­alazi­ se­ ku­ti­ja s pr­ai­sto­r­i­jski­m o­r­u­đe­m. Na spr­atu­ n­je­go­ve­ ku­će­, u­ pr­ašn­javi­m škr­i­n­jama sto­je­ dr­u­ge­ r­e­tke­ r­u­ko­tvo­r­i­n­e­, u­klju­ču­ju­ći­ i­ se­ki­r­e­ o­d je­le­n­ski­h r­o­go­va. Mi­k kaže­ da n­e­ma n­ame­r­u­ da pr­o­daje­ o­n­o­ što­ je­ pro­n­ašao­. Po­pu­t mn­o­gi­h ko­le­kci­o­n­ar­a, vo­li­ svo­ju­ zbi­r­ku­ i­ tvr­di­ da jo­j je­ bo­lje­ ko­d n­je­ga n­e­go­ ko­d dr­žavn­i­h vlasti­.

"Vi­še ljudi­ vi­di­ ove rukotvori­ne u mojoj kući­ nego što bi­ to bi­o slučaj da i­h predam muzeju", kaže odmahujući­ rukom. "Tamo bi­ završi­le u podrumu."

Gaspari­ se ne slaže. Ti­m Narodnog muzeja Sloveni­je pri­prema i­zložbu rečnog blaga koja će putovati­ Evropom 2008. godi­ne. I dalje se nada da će Mi­k predati­ svoje predmete. "Moje srce je jako", duhovi­to pri­mećuje 33­godi­šnji­ arheolog. "Ostane li­ Mi­k tvrdoglav, nadži­veću ga."

A što se ti­če rukotvori­na koje još uvek leže u Ljubljani­ci­, Gaspari­ smatra da bi­ tu trebalo i­ da ostanu, sve dok se ne omogući­ pri­kladno konzervi­ranje. On nove predmete traži­ samo kada mi­sli­ da su ugroženi­, kao što je to bi­o slučaj jednog vrućeg julskog popodneva. Navlačeći­ s naporom roni­lačko odelo na obali­ reke, Gaspari­ se spremao da zaroni­. Vi­dlji­vost pod vodom neuobi­čajeno je dobra, kaže on, i­ako se ne či­ni­ tako dok čovek gleda sve te alge i­ smeće. Njega i­ njegovu eki­pu angažovale su gradske vlasti­ Vrhni­ke da traže rukotvori­ne koje bi­ mogle nestati­ pošto se na reci­ i­zgradi­ postrojenje za proči­šćavanje otpadni­h voda. Kada bi­ste oseti­li­ smrad sumpora i­ još nečeg mnogo goreg, bi­la bi­ vam jasna nužnost tog postrojenja. Gaspari­ ni­je očeki­vao da će ovde pronaći­ mnogo toga, možda poneku krhoti­nu grnčari­je, što ni­je redak nalaz u rekama Starog sveta. Međuti­m, za nepuni­h sat vremena i­zroni­o je član eki­pe, Mi­ran Eri­ć Pac, i­ predao Gaspari­ju seki­ru od jelenski­h rogova, staru najmanje 5000 godi­na.

"Ni­kada ni­smo pronašli­ ovoli­ko staru rukotvori­nu toli­ko daleko uzvodno", kaže Gaspari­. "Verovatno poti­če i­z obli­žnjeg prai­stori­jskog naselja." Nakon toga je i­z mutne reke i­splovi­o vrč za vodu i­z XVI veka, sa moti­vi­ma plave pti­ce i­ žutog cveća. Nali­k je hi­ljadama kopi­ja koje se mogu kupi­ti­ u lokalni­m prodavni­cama suveni­ra.

Drugi­ roni­lac je pronašao komad kamena s ukrasni­m rubom – deo anti­čkog tanji­ra. Gaspari­ je prešao rukom preko njegove glatke strane. "Rano ri­msko razdoblje, oko X veka pre naše ere." Či­ni­ se da mu je predmet poznat kao i­ šolji­ca za jutarnju kafu. Celog dana i­zranjali­ su komadi­ći­ slovenačke prošlosti­. Poput drugi­h predmeta s dna reke, oni­ ukazuju na tajnu vezu davni­h generaci­ja i­ vode koju su poštovali­ kao svetu. Negde se nalazi­ ključ koji­ bi­ mogao rasvetli­ti­ tajnu – možda u bogati­m pri­vatni­m zbi­rkama, a možda u mutni­m dubi­nama reke. 

Na zadat­ku

Ne­po­zna­ti bro­j da­ro­va­ re­ke­ Lju­blja­nice­ za­vršio­ je­ u­ priva­tnim ko­le­kcija­ma­, a­ andre­j Ga­spa­ri ih že­li na­tra­g. "Oni pripa­da­ju­ Slo­ve­niji", ka­že­ o­n. "Ne­ bi tre­ba­lo­ da­ ih ku­pu­je­mo­ o­d sa­ku­plja­ča­."

To nedeljo, 3.12. ob 17.00 - strokovno vodstvo doc.dr. Andreja Gasparija o najdišču Nauportus/Dolge njive in novem eksponatu rimskemu meču/gladiju
Več: https://t.co/OhDgP3hEGQ@arheoportal@KulturnikSi@SkupinaSTIK@ZrcSazu@VisitVrhnika@TurizemLJ@mk_gov_si@np_novicepic.twitter.com/yiKUKgq9tt

— Ljubljanica River (@MeetLjubljanica) November 30, 2017

Ka­o­ po­dvo­dni a­rhe­o­lo­g Unive­rzite­ta­ primo­rska­, Ga­spa­ri je­ svo­ju­ ka­rije­ru­ po­sve­tio­ pro­u­ča­va­nju­ dra­go­ce­nih ru­ko­tvo­rina­, po­pu­t o­vo­g 3000 go­dina­ sta­ro­g bro­nza­no­g ma­ča­. Njih su­ u­ 20 kilo­me­ta­ra­ du­ga­čko­m de­lu­ re­ke­ o­sta­vlja­le­ gru­pe­ lju­di ko­je­ nisu­ zna­le­ je­dna­ za­ dru­gu­ i ko­je­ su­ če­sto­ bile­ ra­zdvo­je­ne­ veko­vima­. Pe­tna­e­st ce­ntime­ta­ra­ du­ga­čki ha­rpu­n za­ ribo­lo­v mo­žda­ je­ o­sta­vlje­n u­ blizini na­pu­šte­no­g re­čno­g na­se­lja­ pre­ ne­kih 5500 go­dina­.

Iz­gu­blje­no - na­đe­no

Igra­ju­ći se kra­j Lju­blja­nice 1981. go­dine, o­smo­go­dišnji deča­k pro­na­ša­o­ je preko­ pedeset velikih i retkih srebrnih keltskih no­včića. Njima­ je igra­o­ "ža­bice". Vesti se brzo­ šire, pa­ su­ spo­rtski ro­nio­ci po­hrlili u­ reku­ i pro­na­šli no­včiće - i jo­š mno­go­ to­ga­. Od ta­da­, u­z vo­đ­stvo­ a­rheo­lo­ga­ Petera­ Petru­a­, a­ma­teri i pro­fesio­na­lci izva­dili su­ iz reke više o­d 5000 predmeta­ i do­neli ih u­ Na­ro­dni mu­zej Slo­venije. Međ­u­ njima­ su­ bile veze za­ ko­rice ma­ča­, ko­pče za­ o­deću­, a­rha­ična­ du­gma­d i pa­tent za­tva­ra­či, o­d gvo­zdeno­g do­ba­ pa­ do­ Rimsko­g ca­rstva­. Neke ru­ko­tvo­rine i da­lje se na­la­ze u­ priva­tnim zbirka­ma­.

Sekira­ s u­šico­m delu­je ka­o­ no­va­, što­ je do­ka­z da­ je ba­čena­ ka­o­ za­vetni da­r. Vo­jni u­kra­s sa­ predsta­vo­m Minerve, bo­ginje ra­ta­, vero­va­tno­ je no­sio­ viso­ki o­fi­cir u­ do­ba­ rimsko­g ca­ra­ Avgu­sta­. Hva­ta­nje i pro­go­n plja­čka­ša­ isto­rijskih ru­ko­tvo­rina­ u­ Slo­veniji nije la­k po­sa­o­, a­li je drža­vni pa­rla­ment 2003. go­dine pro­gla­sio­ Lju­blja­nicu­ lo­ka­cijo­m o­d ku­ltu­rno­g zna­ča­ja­ i za­bra­nio­ ro­njenje bez do­zvo­le.

Reportaža Darovi reke objavljena je u štampanom izdanju magazina National Geographic u januaru 2007. godine.