Izvor: Vašar bez ringišpila nije vašar (prva polovina 20. veka)/ Foto: Milan Stepanović, privatna arhiva
Sombor je godišnje imao četiri vašara, a to pravo dobio je Poveljom carice Marije Terezije, kojom je stekao status slobodnog i kraljevskog grada 1749. godine.
Prvi vašar u godini održavan je na rimokatoličke Blagovesti, drugi o pravoslavnom Spasovdanu, treći o pravoslavnoj Velikoj Gospojini (ovaj vašar bio je i najveći, a na njega bi bilo doterano i po 2.000 grla marve), a četvrti na katoličke Svisvete (od 1814. godine četvrti vašar pomeren je na praznik Sv. Katarine, krajem novembra).
Vašari su, obično, trajali po tri dana. Veliko vašarište prvobitno se nalazilo ispred zdanja Županije, a kasnije je bilo izmešteno iza ovog zdanja, sa leve strane Staparskog puta, koja se, sve do polovine 20. veka, i nazivala imenom "Vašarište". Grad je svake godine izdavao u zakup tzv. "vašarsko pravo", a učesnici vašara plaćali su takse na izloženu robu (1864. godine po marvinčetu je plaćano sedam krajcara, a po paorskim kolima osam i po krajcara takse). Imao je gradski Magistrat i svog vašar-birova, službenika zaduženog za red i organizaciju vašara.
Svaki vašar je imao svoj stočni, žitarski i zanatlijsko-trgovački deo (u Somboru je stočni vašar održavan dan pre ili posle opšteg vašara). Na vašaru je najveći promet činila kupoprodaja marve (bikovi i volovi, krave, junad, konji i ždrebad, ovce i jagnjad, svinje i prasad). Za somborski aprilski vašar iz 1903. godine imamo podatke da je na vašar doterano 6.000 grla rogate marve (prodato je 3.050 grla), 1.250 konja i ždrebadi (prodato je 780 grla) i 1.200 ovaca (prodato je 800). Prodavalo se na veliko i žito, brašno, seno, slama, trska, kudelja, vino i rakija, sušeno voće, duvan, ogrevno drvo, kreč, kolomast.
Software:Adobe Photoshop 21.0 (Windows)
Created: 2020:01:13 15:12:08
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Rasni bikovi su na stočnim vašarima bili na najvišoj ceni /Foto: Milan Stepanović, privatna arhiva
Istovremeno bila je izložena i velika ponuda zanatskih proizvodi svih mogućih vrsta, koju su izrađivale somborske i okolne zanatlije – kovači, kujundžije, bravari, limari, klonferi, kazandžije, lončari, grnčari, kolari, bačvari ili pinteri, kolari, stolari ili tišleri, tesari, traksleri, koritari, sitari, korpari, saćurari, cegerari, nožari, četkari, metlari, papučari, opančari, klompari, cipelari, čizmari, sarači, sedlari, ćurčije, tašnari, krojači, abadžije, kabaničari, šeširdžije, kapamadžije, ćilimari, krpari, bojadžije, klonferi, čipkari, štrikeri, vunovlačari, jorgandžije, licideri, sapundžije, voskari, sodadžije…
Svoje tezge ili šatre imali su trgovci "iz daleka", sa luksuznom bečkom i peštanskom robom (pomade, parfemi, svila, najfiniji štofovi, ogledala, lepeze, escajg, lampe, razne đinđuve), a bilo je i "torbara", koji su svoju robu nosili na leđima i nudili je kupcima.
Software:Adobe Photoshop 21.0 (Windows)
Created: 2020:01:13 15:11:56
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Nezamsliv je bio vašar bez šatre, pa još ako je služila "Dunđerskovo pivo" iz pivare u Čebu (današnje Čelarevo), 1929. godina / Foto: Milan Stepanović, privatna arhiva
Brojni su bili bircuzi pod šatrama s pićem, hranom i muzikom, a vašar se nije mogao zamisliti bez ringišpila, pored koga su se, po pravilu, nalazile tezge kolačara, bombondžija i bozadžija sa svojim prozivodima, koji se "koštaju" (probaju) na licu mesta (najtraženija među slatkišima bila je alva, pa otud i izraz "ide kao alva" za robu koja ima dobru prođu). A već liciderska srca sa ogledalcem, kao izraz ozbiljnog udvaranja devojci, nije mogao da mimoiđe ni jednog budućeg đuvegiju. Priliku su koristili i gradski fotografi da "slikuju", posebno posetioce iz okolnih sela, u kojima još nije bilo fotografskih radnji. Našli bi se tu i berberi koji su vadili zube i šišali, zatim vidari i travari, pa Cigani-mečkari, gatare, te gajdaši i tamburaši, koji su svirajući šetali duž vašara.
Odavno već nema u Somboru vašara, a još se samo ponegde zapevuši ona stara pesma Garavog sokaka, sa stihovima: somborski će vašar doći, sandale ću tebi kupiti…
